2022

Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век 21. век 22. век
Деценије:	2000-е 2010-е 2020-е 2030-е 2040-е
Године:	2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025

2022 је проста година, која је почела у суботу. 2022. је двадесет и друга година 3. миленијума, двадесет и друга година 21. века и трећа година 2020-их.

Догађаји

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Јануар

• 1. јануар
  • После 25 година изашао је пети соло албум југословенског кантаутора Бранимира Џонија Штулића Сплет.
  • У Аустрији ступио на снагу закон о легализацији еутаназије
• 2. јануар
  • Током протеста у Амстердаму против ковид мера више десетина особа је повређено од чега једна теже.
  • Почеле вишедневне масовне демонстрације у Казахстану због наглог поскупљења гаса у тој земљи који се претворио у оружану побуну у којој је животе изгубило неколико десетина полицајаца и демостраната. Казахстан је добио помоћ од ОДКБ-а.
• 3. јануар
  • Почела је примена споразума који је потписан у Тирани у оквиру иницијативе Отворени Балкан.
  • У неколико градова Србије активисти еколошких удружења поново су одржавали протесте током којих су блокирали саобраћајнице широм Србије.
• 4. јануар
  • Драган Шолак, српски медијски могул, купио је премијерлигашки фудбалски клуб Саутемптон.
  • Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја.
• 5. јануар — Министарство финансија САД увело је санкције српском члану Председништва БиХ Милораду Додику због, како тврде, његових „коруптивних активности” и „претњи по стабилност и територијални интегритет БиХ”.
• 6. јануар — ОДКБ испоставио мировну мисију у Казахстану, на захтев казахстанскога председника Касима Токајева.
• 9. јануар — Република Српска обележила 30. рођендан постојања и Дан Републике Српске, 9. јануар.
• 10. јануар — Траке око одлагача, који ради на копу Тамнава - Западно поље запалиле су се и изазвале пожар у руднику Колубара.
• 11. јануар — Мађарски председник Јанош Адер расписао је парламентарне изборе за 3. април, а истог дана ће бити одржан и референдум о ЛГБТ правима.
• 10. — 13. јануар − Преговори Русије и САД о безбедносним гаранцијама у Женеви.
• 15. јануар — На обалу Јапана обрушио се цунами као последица подводне ерупције вулкана „Хунга-Хапај” у јужно-пацифичкој држави Тонга.
• 16. јануар — Уставни референдум у Србији 2022.

Фебруар

• 4. фебруар — Скупштина Црне Горе изгласала је неповерење Влади Здравка Кривокапића. За ову одлуку, гласала су 43 посланика опозиције и посланичког клуба Црно на бијело. Против је било 11 посланика Демократа, Уједињене Црне Горе и Праве Црне Горе.
• 7. фебруар — Посланици Скупштине Црне Горе сменили су председника парламента Алексу Бечића. За смену Бечића гласала су 43 посланика опозиције и коалиције Црно на бијело. Посланици коалиције За будућност Црне Горе и Мир је наша нација били су против, док уздржаних није било.
• 17. фебруар — Након пет година, дошло је поново до отворене ескалације сукоба на истоку Украјине.
• 21. фебруар — Председник Русије Владимир Путин потписао је указ о признању самопроглашених Луганске и Доњецке Народне Републике.
• 22. фебруар — Државна дума Русије ратификовала је споразуме о пријатељству и сарадњи са ДНР и ЛНР.
  • Савет Федерације дао је сагласност председнику Русије о употреби оружаних снага Русије ван земље у вези са ситуацијом у Донбасу. За одлуку су гласала 153 сенатора.
• 23. фебруар — Доњецка и Луганска Народна Република затражиле су војну помоћ Руске Федерације.
  • Украјина прогласила ванредно стање.
• 24. фебруар — Руска Федерација је покренула војну инвазију на Украјину.
  • Украјина прогласила ратно стање.
• 27. фебруар — Председник Русије Владимир Путин је, као одговор на изјаве Запада, наредио Министарству одбране да преведе руске снаге за обуздавање у специјални режим борбеног дежурства међу којима су и нуклеарно оружје.
  • Председник Украјине Володимир Зеленски саопштио је да је договорен састанак између украјинске и руске делегације.

Март

• 3. март — Вахан Хачатурјан изабран за председника Републике Јерменије.
• 4. март — Роскомнадзор је, као одговор на блокаду приступа руским медијима, што је законом забрањено, блокирао приступ Фејсбуку и Твитеру у Русији.
  • У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена.
    • У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.
• 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини су поседовале 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе.
• 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
  • Јун Сок Јол изабран је за новог председника Републике Кореје. Ступиће на дужност 17. маја ове године.
• 10. март — Мађарски парламент, изабрао је за прву жену на функцији председника Мађарске Каталин Новак. Она ће ступити на дужност 10. маја ове године.
• 11. март — Покрај загребачког језера Јарун срушила се летелица за коју се сматра да је совјетски извиђачки дрон. Није било повређених, нити страдалих.
• 13. март — У Јаворову у Лавовској области где се налазила војна база и где су биле смештени страни плаћеници и волонтери, заједно са страним инструкторима, руска војска је извела ракетни напад и навела 180 убијених страних плаћеника, док је Украјина навела 35 мртвих и 134 рањених.
  • Иранска војска је извела ракетни напад балистичким ракетама на северни Ирачки град Ербил где се налази америчка база.
• 14. март — У ракетном нападу украјинских снага на центар Доњецка погинуло је 20 особа, а а 28 је рањено, саопштило је Министарство одбране Русије.
• 15. март — Сердар Бердимухамедов, син досадашњег туркменистанског вође Гурбангулија Бердимухамедова, победио је на председничким изборима у тој земљи, са освојених готово 73 одсто гласова и наследиће свога оца на тој функцији.
• 17. март — Ухапшен бивши премијер Бугарске Бојко Борисов, због сумње да је са групом својих сарадника проневерио новац из фондова Европске уније.
• 18. март — Званично отворен Мост „Чанакале 1915” који је тада био најдужи висећи мост на свету.
• 21. март — Више од 120 људи је погинуло када се авион компаније China Eastern Airlines срушио у покрајини Гуангси.
• 23. март — Џихадистички покрет Ел Шабаб усмртио је најмање 48 особа у серији терористичких напада који су спроведени у сомалијским градовима Могадиш и Беледвејне.
• 26. март — Владајућа Лабуристичка партија, предвођена Робертом Абелом, прогласила је победу на овогодишњим парламентарним изборима на Малти.
• 28. март — Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова назвала је америчку војно-биолошку активност у Украјини "ђаволском планом" и користећи отворене изворе, направила хронолошки списак активности САД у Украјини у војно-биолошком правцу директно оптуживши за пословну умешаност Хантера Бајдена сина актуелног америчког председника Џозефа Бајдена
  • На 94. свечаној додели награда америчке Академије филмских уметности и наука Филм CODA је освојио Оскара за најбољи филм, oстварење Дина освојило је Оскара у шест категорија а Вил Смит добио је Оскара за најбољег главног глумца за улогу у филму Краљ Ричард.
• 29. март — У телевизијском интервјуу, бивши председник Доналд Трамп позвао је руског председника Владимира Путина да објави информације за које верују да откривају финансијске злочине породице председника Џоа Бајдена.
  • Приликом реализације редовног задатка извиђања, у мисији УН у ДР Конго дошло је до пада хеликоптера у којем је страдао припадник Војске Србије потпуковник Дејан Станојевић.

Април

• 1. април — Осам рудара је погинуло, а 20 је повређено у руднику „Соко” код Сокобање када је дошло до цурења метана унутар рудника.
• 3. април — На општим изборима у Србији, Александар Вучић је поново изабран за председника Србије и Српска напредна странка, коју такође предводи, освојила је највише мандата у Народној скупштини.
  • На парламентарним изборима у Мађарској, владајућа коалиција Фидес—КДНП, коју је предводио премијер Мађарске Виктор Орбан, осигурала је четврти узастопни мандат са више од 50% освојених гласова.
    • Родриго Чавес Роблес изабран је за председника Костарике.
• 7. април — Србија на гласању у Уједињеним нацијама (УН) гласала је за искључење Русије из Савета УН за људска права (УНХРЦ).
• 11. април — Шехбаз Шариф је изабран за новог премијера Пакистана након што је његов претходник Имран Хан смењен пошто му је скупштина те земље изглазала неповерење.
• 13. април — Најмање десеторо људи је погинуло када се туристички аутобус сударио са камионом и експлодирао на ауто-путу у јужном Египту.
• 14. април — Најмање 123 особе су страдале у поплавама и клизиштима које је изазвао тропски циклон Меги на Филипинима.
  • Више од 340 људи је погинуло од последица поплава и клизишта изазваним кишним олујама у јужноафричкој покрајини Квазулу-Натал.
• 22. април — Земљотрес јачине 5,7 јединица Рихтерове скале чији је епицентар био код Билеће у Херцеговини потресао је не само БиХ, већ и Србију, Црну Гору, Хрватску и Италију. Погинула је једна особа.
• 24. април — Емануел Макрон је реизабран за председника Француске.
  • Покрет Слобода, који предводи Роберт Голоб, освојио је највише мандата на парламентарним изборима у Словенији.
• 25. април — Амерички предузетник и милијардер Илон Маск купио је Twitter за 44 милијарде долара и тако постао власник ове друштвене мреже.
• 26. април — Успостављена је Херсонска војно-грађанска администрација, а за њеног председника је изабран Владимир Салдо.
• 28. април — Скупштина Црне Горе је изгласала 43. Владу на чијем челу је премијер Дритан Абазовић.

Мај

• 5. мај — Ирска републиканска странка Шин Фејн је освојила највише посланика након избора за Скупштину Северне Ирске.
• 9. мај — Васељенска патријаршија канонски признала Охридску архиепископију (Македонску православну цркву).
  • Фердинанд Маркос Млађи изабран је за председника Филипина.
• 11. мај — Виртус Болоња је по први пут постала првак Еврокупа у кошарци након што је победила турски Бурсаспор с резултатом 80 : 67. Милош Теодосић је проглашен за најкориснијег играча финала турнира.
• 14. мај — Након смрти Халифе ибн Заједа ел Нахјан, Халифа ибн Зајед ел Нахјан је постао нови емир Абу Дабија и нови председник Уједињених Арапских Емирата.
• 15. мај — Хасан Шеик Мохамуд је изабран за новог председника Сомалије.
• 18. мај — Турска је блокирала разматрање пријава Финске и Шведске за улазак у НАТО.
• 19. мај — „Литургија помирења” између Српске православне цркве и Македонске православне цркве — Охридске архиепископије, коју су предводили патријарх српски Порфирије и архиепископ македонско-охридски Стефан, одржана је у Саборноме храму Светога Саве у Београду.
• 20. мај — Предајом преосталих војника у челичани Азовстаљ, град Маријупољ, после вишемесечне опсаде, званично је прешао у руке проруских сепаратиста самопроглашене Доњецке Народне Републике.
• 24. мај — Бившем председнику Молдавије Игору Додону одређен притвор до 72 сата због сумње за корупцију и издају, саопштило је државно тужилаштво те земље.

Јун

• 3. јун — Савет Европске уније одобрио је шести пакет санкција против Русије на увоз руске нафте у периоду од шест месеци.
• 5. јун — Српска православна црква доделила је томос о аутокефалности Македонској православној цркви који је добила од патријарха српског Порфирија у Београду.
• 10. јун — Бивша председница Боливије Ђанине Ањез осуђена је на десет година затвора због своје улоге у државном удару против тадашњег председника Ева Моралеса 2019. године.
• 11. јун — Србија је одбацила захтеве немачког канцелара Олафа Шолца да се придружи антируским санкцијама и да призна независност Косова.
• 13. јун — Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је током састанка са председником Финске Саули Нинисте да сматра да постоји могућност да ће Украјина морати да уступи део територије како би се успоставио мир.
  • Спољнополитички одбор Европског парламента усвојио је нацрт извештаја о Србији у којем се тражи увођење санкција Русији и међусобно признање Србије и „Косова“.
• 18. јун — Литванија је саопштила да забрањује транзит робе под санкцијама ЕУ преко своје територије ка руској енклави Калињинград.
• 21. јун — Јужна Кореја лансирала је прву ракету у потпуности сопствене производње „Нури“ (KLSV-II), достигла је циљану висину од 700 километара и подигла корисни терет у орбиту.
• 22. јун — Најмање 1.000 људи страдало је у разорном земљотресу јачине 6,1 јединицу Рихтера који је погодио исток Авганистана.
• 23. јун — Шефови држава и влада Евроспке уније доделили су на самиту ЕУ статус кандидата за чланство у Унији Украјини и Молдавији.
• 24. јун — Врховни суд САД поништио је пресуду „Ро против Вејда” из 1973. којом су гарантована права на абортус широм земље.
• 25. јун — Оружане снаге Руске Федерације су преузеле контролу над градом Северодоњецком.
• 27. јун — Бугарска влада поднела је оставку у парламенту пошто је кабинету Кирила Петкова претходно изгласано неповерење.
• 29. јун — Новоизабрани градоначелник Београда Александар Шапић је у Старом двору званично преузео дужност од бившег градоначелника Зорана Радојичића.
• 30. јун — Приштина је одустала од аплицирања за чланство Косова у Интерполу, јер не може да обезбеди довољну подршку на Генералној скупштини ове организације у октобру, у Индији.

Јул

• 3. јул — Оружане снаге Руске Федерације су заузеле град Лисичанск чиме су успоставиле потпуну контролу над Луганском Народном Републиком.
  • Током артиљеријских напада Оружаних снага Украјине на подручју Руске Федерације на град Белгород, погинуло је пет особа и десетине људи је повређено.
• 5. јул — Почео процес ратификације чланства Шведске и Финске у НАТО.

Смрти

Главна категорија: Умрли 2022.

Јануар

• 1. јануар — Владимир Ђ. Мандић, српски новинар и уредник Политике (*1949)
• 2. јануар — Ричард Лики, кенијски политичар, палеонтолог и конзерватор (*1944)
• 3. јануар:
  • Виктор Сањејев, совјетски атлетичар (*1945)
  • Владан Живковић, српски глумац (*1941)
• 6. јануар:
  • Питер Богданович, америчкo-српски филмски режисер, сценариста, глумац, продуцент, критичар и историчар филма (*1939)
  • Сидни Поатје, амерички глумац (*1927)
• 7. јануар — Богдан Суботић, генерал-мајор Војске Републике Српске и први министар одбране Републике Српске (*1941)
• 8. јануар — Марко Јачов, српски историчар (*1949)
• 9. јануар — Јени Лигтенберг, холандска апотекарка и добровољац на страни Срба у рату у БиХ (*1930)
• 11. јануар:
  • Ернест Шонекан, нигеријски бизнисмен, адвокат, политичар и председник Нигерије 1993. године (*1936)
  • Ахмет Јилмаз Чалик, турски фудбалер (*1994)
• 12. јануар:
  • Стјепан Ламза, југословенски и хрватски фудбалер (*1940)
  • Бранислав Анђеловић, југословенски и српски музичар и члан групе Рокери с Мораву (*1946)
• 13. јануар:
  • Петар Ђорђевић, српски академски сликар (*1943)
  • Драган Бабић Драгуца, српски писац за децу, сценариста и кантаутор (*1950)
• 15. јануар:
  • Нино Черути, италијански модни креатор и стилиста (*1930)
  • Јовица Пуповац, српски пјевач и композитор (*1961)
• 16. јануар — Ибрахим Бубакар Кејта, малијски политичар, премијер (1994−2000) и председник (2013−2020) Малија (*1945)
• 18. јануар:
  • Франсиско Хенто, шпански фудбалер и тренер (*1933)
  • Сатурнино де ла Фуенте Гарсија, шпански суперстогодишњак (*1909)
  • Драгољуб Лазаревић, српски хирург (*1932)
• 19. јануар:
  • Гаспар Улије, француски глумац и манекен (*1984)
  • Радован Бели Марковић, српски књижевник (*1947)
  • Харди Кригер, немачки глумац (*1928)
• 20. јануар — Мит Лоуф, амерички музичар и глумац (*1947)
• 21. јануар:
  • Луј Андерсон, амерички филмски и ТВ глумац, продуцент, редитељ и комичар (*1953)
  • Фелиција Донцеану, румунска композиторка и вајарка (*1931)
  • Драго Капелан, учесник Народноослободилачке борбе и српски стогодишњак (*1920)
• 22. јануар:
  • Тич Нат Хан, вијетнамски будхистички монах и мировни активиста (*1926)
  • Аки Рахимовски, музичар и члан групе Парни ваљак (*1955)
  • Десанка Шућур, српска новинарка и аутор (*1934)
• 23. јануар:
  • Лаврентије Трифуновић, епископ Српске православне цркве (*1935)
  • Антонија да Санта Круз, бразилска суперстогодишњакиња (*1905)
  • Божидар Ђурашевић, српски шахиста и правник (*1933)
• 24. јануар:
  • Борислав Стевановић, српски фудбалер (*1975)
  • Стеван К. Павловић, српско-британски историчар (*1933)
• 25. јануар:
  • Вим Јансен, холандски фудбалер (*1946)
  • Спира Страхињић, српски лекар и универзитетски професор (*1925)
• 27. јануар:
  • Недељко Михановић, хрватски књижевник, академик и политичар (*1930)
  • Светозар Ливада, српски и хрватски филозоф, социолог, историчар, политичар и демограф (*1928)
• 28. јануар — Јовиша Славковић, српски писац, публициста, хроничар, сликар и друштвени радник (*1938)
• 29. јануар:
  • Ксенија Вучић, српска новинарка и прва жена председника Србије Александра Вучића (*1968)
  • Хауард Хесеман, амерички филмски, позоришни и телевизијски глумац (*1940)
  • Смиља Котур, српска певачица и логорашица (*1928)
• 30. јануар — Леонид Курављов, совјетски и руски глумац (*1936)
• 31. јануар — Петар Тутавац, први школовани кексар у Југославији (*1934)

Фебруар

• 2. фебруар:
  • Моника Вити, италијанска филмска глумица (*1931)
  • Веља Павловић, српски новинар и телевизијски водитељ (*1953)
• 4. фебруар:
  • Весна Малохоџић, српска глумица (*1948)
  • Јежи Осјатињски, пољски политичар и министар (*1941)
  • Марко Брецељ, југословенски и словеначки кантаутор (*1951)
• 5. фебруар — Анка Дошен-Добуд, хрватска књижевница, педагог и универзитетски професор (*1920)
• 6. фебруар:
  • Лата Мангешкар, индијска репродукцијска певачица и музичка директорка (*1929)
  • Предраг Вранешевић, српски музичар (*1946)
• 7. фебруар:
  • Миодраг Митић, југословенски и српски одбојкаш (*1959)
  • Емина Заимовић, прва председница Скупштине општине Тузле и градоначелница Тузле (*1940)
• 8. фебруар:
  • Боривој Довниковић, хрватско-српски филмски редитељ, аниматор, стрипар, карикатурист, илустратор и графички дизајнер (*1930)
  • Лик Монтањије, француски виролог, добитник Нобелове награде за физиологију и медицину 2008. године (*1932)
• 9. фебруар:
  • Нора Нова, бугарско-немачка певачица (*1928)
  • Милан Влајчић, српски новинар, књижевник, књижевни и филмски критичар (*1939)
  • Снежана Пантић, српска каратисткиња (*1978)
• 12. фебруар:
  • Стеван Тонтић, српски књижевник (*1946)
  • Ајван Рајтман, канадски филмски и ТВ редитељ, сценариста и продуцент (*1946)
• 14. фебруар — Борислав Ивков, српски шаховски велемајстор (*1933)
• 17. фебруар:
  • Мате Фењвеши, мађарски фудбалер и политичар (*1933)
  • Шефика Коркут-Шуње, југословенска и босанскохерцеговачка позоришна и телевизијска глумица (*1932)
• 18. фебруар — Оливер Антић, српски правник, политичар, универзитетски професор и дипломата (*1950)
• 19. фебруар:
  • Момчило Златановић, српски лексикограф, сакупљач народних умотворина, књижевник и универзитетски професор (*1934)
  • Какуичи Мимура, јапански фудбалер (*1931)
• 20. фебруар — Јоил Булатовић, схи-архимандрит СПЦ, теолог и старешина Манастира Ћириловац (*1940)
• 22. фебруар — Радован Павловски, македонски песник, есеист и путописац (*1937)
• 24. фебруар — Сали Келерман, америчка позоришна, филмска и ТВ глумица (*1937)

Март

• 4. март
  • Марјан Вишњевски, француско-пољски фудбалер (*1937)
  • Шејн Ворн, аустралски крикеташ (*1969)
  • Мичел Рајан, амерички позоришни, филмски, и ТВ глумац (*1934)
• 5. март:
  • Денис Кирејев, члан украјинске делегације за преговоре с Русијом, оптужен за издају (*1977)
  • Владимир Жога, гардијски пуковник Доњецке Народне Републике (ДНР) и командант батаљона „Спарта“ (*1993)
• 7. март — Рафик Тарар, пакистански политичар, правник и председник (1998−2001) Пакистана (*1929)
• 8. март — Владета Живковић, потпуковник Војске Републике Српске (*1961)
• 10. март — Рајко Ђурђевић, српски драмски писац, публициста, новинар, полемичар и политичар (*1947)
• 11. март — Небојша Вучићевић, југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер (*1962)
• 12. март — Драгољуб Јеремић, југословенски и српски фудбалер (*1978)
• 13. март:
  • Вилијам Херт, амерички глумац (*1950)
  • Игор Мандић, хрватски књижевник, књижевни и музички критичар, есејиста, фељтониста и полемичар (*1939)
• 14. март:
  • Недељко Зеленовић, српски књижевник и књижевни критичар (*1958)
  • Персида Лакић Рузмарин, српска песникиња (*1937)
• 16. март — Слободан Шкрбић, југословенски и српски фудбалер (*1944)
• 19. март:
  • Драган Мраовић, српски песник, преводилац, дипломата, професор и културни радник (*1947)
  • Милослав Банђур, пуковник Војске Републике Српске (*1947)
• 22. март — Милован Витезовић, српски писац и универзитетски професор (*1944)
• 23. март — Мадлен Олбрајт, амерички политичар и дипломата (*1937)
• 25. март:
  • Тејлор Хокинс, амерички музичар (*1972)
  • Миливој Каракашевић, српски и југословенски стонотенисер (*1948)
• 27. март:
  • Титус Буберник, словачки фудбалер (*1933)
  • Анастасија Поповић, монахиња Српске православне цркве и игуманија Манастира Врдника (*1946)
• 29. март — Мирослав Гашић, српски хемичар и редовни члан САНУ (*1932)

Април

• 2. април:
  • Ненад Гавриловић, југословенски и српски фубалер (*1947)
  • Леонел Санчез, чилеански фудбалер (*1936)
• 3. април — Снежана Никшић, српска филмска, позоришна и телевизијска глумица (*1943)
• 4. април:
  • Петар Сканси, југословенски и хрватски кошаркаш и тренер (*1943)
  • Бранислав Шошкић, југословенски, српски и црногорски економиста, академик и председник Председништва Црне Горе (1985-1986) (*1922)
• 5. април:
  • Дејан Мијач, српски позоришни редитељ и академик САНУ (*1934)
  • Станислав Ковалски, пољски суперстогодишњак и спортиста (*1910)
  • Нехемија Персоф, амерички сликар и глумац (*1919)
• 6. април:
  • Владимир Жириновски, руски политичар и националиста (*1946)
  • Карол Дивин, словачко-мађарски уметнички клизач (*1936)
  • Бела Месарош, југословенски и српски стонотенисер (*1952)
• 7. април:
  • Душан Чкребић, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник Србије и Југославије (*1927)
  • Валтер Шталвиц, немачки сликар (*1929)
• 9. април — Бојан Лазаров, српски телевизијски, гласовни и позоришни глумац (*1972)
• 12. април:
  • Гилберт Готфрид, амерички стендап комичар, глумац и гласовни глумац (*1955)
  • Весна Латингер, југословенскa филмска и позоришна глумица (*1942)
  • Лазо Пајчин, српски текстописац, пјевач и композитор (*1972)
• 13. април — Летиција Батаља, италијанска фотографкиња и фото-журналисткиња (*1935)
• 14. април — Мајда Тушар, македонска позоришна и филмска глумица (*1950)
• 16. април — Јоахим Штрајх, источнонемачки фудбалер (*1951)
• 17. април:
  • Раду Лупу, румунски пијаниста (*1945)
  • Зоран Булајић, српски универзитетски профеосор и архитекта (*1950)
• 18. април — Лидија Алфејева, совјетска атлетичарка (*1946)
• 19. април — Кане Танака, јапанска суперстогодишњакиња (*1903)
• 22. април — Ги Лафлер, канадски хокејаш (*1951)
• 28. април — Зоран Сретеновић, југословенски и српски кошаркаш и кошаркашки тренер (*1964)
• 30. април — Галиб Шљиво, босанскохерцеговачки историчар, универзитетски професор и педагог (*1933)

Мај

• 1. мај — Ивица Осим, југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер (*1941)
• 3. мај — Станислав Шушкевич, белоруски политичар, научник и председник Белорусије (1991—1994) (*1934)
• 5. мај — Роналд Лопатни, југословенски и хрватски ватерполиста (*1944)
• 8. мај:
  • Стефанос Петракис, грчки атлетичар (*1924)
  • Фред Ворд, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*1942)
• 9. мај — Адријан Пејн, амерички кошаркаш (*1991)
• 10. мај — Леонид Кравчук, украјински политичар и председник Украјине (1991-1994) (*1934)
• 11. мај — Ширин Абу Акле, палестинско-америчка новинарка (*1971)
• 13. мај:
  • Халифа ибн Зајед ел Нахјан, председник Уједињених Арапских Емирата и емир Абу Дабија (2004-2022) (*1948)
  • Бен Рој Мотелсон, данско-амерички физичар и добитник Нобелове награде за физику 1975. године (*1926)
• 15. мај — Стеван Остојић, југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер (*1941)
• 16. мај — Иларион Капрал, првојерарх Руске православне заграничне цркве и митрополит источноамерички и њујоршки (*1948)
• 17. мај:
  • Игор Старовић, српски певач, композитор и аранжер (*1964)
  • Вангелис, грчки композитор и извођач (*1943)
• 22. мај — Хаким Беј, амерички политички публициста, писац, песник и анархиста (*1945)
• 26. мај:
  • Реј Лиота, амерички глумац (*1954)
  • Ендру Флечер, британски музичар, клавијатуриста и оснивач групе Депеш моуд (*1961)
• 28. мај:
  • Бујар Нишани, шести по реду председник Албаније (*1966)
  • Бо Хопкинс, амерички глумац (*1938)
  • Еваристо Карваљо, премијер (1994, 2001-2002) и председник (2016-2021) Сао Томе и Принсипеа (*1942)

Јун

• 6. јун — Илона Ковач, српска стогодишњакиња (*1914)
• 7. јун — Душан Миловановић, српски историчар уметности, теоретичар, критичар и публициста (*1947)
• 8. јун — Хулио Хименез, шпански бициклиста (*1934)
• 9. јун — Џули Круз, америчка певачица, глумица, тесктописац и музичар (*1956)
• 11. јун — Бернд Бранш, источнонемачки фудбалер (*1944)
• 12. јун — Филип Бејкер Хол, амерички филмски и телевизијски глумац (*1931)
• 15. јун:
  • Борут Басин, југословенски и словеначки кошаркаш (*1944)
  • Гордана Рајков, професорка, математичарка и народна посланица (*1944)
• 17. јун — Жан-Луј Трентињан, француски глумац, филмски стваралац и возач тркаћих аутомобила (*1930)
• 20. јун — Кејлеб Свониган, амерички кошаркаш (*1997)
• 21. јун — Драган Томић, српски политичар и председник Народне скупштине Републике Србије (1994-2001) (*1936)
• 22. јун — Јири Тармак, совјетски и естонски атлетичар (*1946)
• 25. јун — Миодраг Кнежевић, југословенски и српски фудбалски голман (*1940)
• 26. јун:
  • Дејан Вукићевић, српски књижевник, библиотекар, библиограф и уредник (*1965)
  • Ђорђе Ђенић, српски спортски новинар, репортер, карикатуриста, водитељ, уредник, публициста и учесник више аутомобилских релија (*1949)
  • Маргарет Кин, америчка уметница (*1927)

Јул

• 1. јул — Гордана Гордић, српска историчарка уметности (*1939)
• 2. јул — Питер Брук, енглески позоришни и филмски режисер (*1925)
• 3. јул — Сретен Петровић, српски филозоф, културолог, научник и универзитетски професор (*1940)

Нобелове награде

• Физика —
• Хемија —
• Медицина —
• Књижевност —
• Мир —
• Економија —

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума