Почетна идеја ми је била да сакупим по 20 песама из 20 година, од 1977. до 1996. Не постоји ништа посебно значајно у избору година, то је лични временски прозор, тамо негде од шестог-седмог разреда до одласка у САД, ту негде док сам ишао у кафиће или око њих. Што се тиче избора музике, ситуације је управо обрнута -- ту је мало тога личног. У принципу, неке песме и ауторе (Фил Колинс, Бон Џови, Болтон, ...) нисам уврстио јер не могу да их смислим, али идеја ипак није била да поставим само оно што ми се допада, искључиво кул песме које сам слушао у мом искључиво кул (и празном) кафићу са мојим искључиво кул друштвом и девојкама, већ песме које су се слушале у пуним кафићима и које су сви знали, хтели не хтели. Сходно томе, крајњи избор је неравномеран у квалитету, има и добрих песама, а има и летњих хитића, песама које сам поново чуо после 25 година и довољно ми је за следећих 25, ...

Na Vaclavskom trgu u Pragu stoji neki čovjek i povraća. Prolazi drugi, gleda ga tužno, klimne glavom i kaže: Da samo znate kako vas razumijem...

Milan Kundera, Knjiga Smijeha i zaborava.

Zamislite tz kritičnu masu, milion, milion i po ljudi, koji jedni druge razumeju, kako ispred skupštine povraćaju! To bi bila prava stvar, to bi bilo čudo!  Ali prave stvari i čuda se više nigde ne događaju, pogotovo ne kod nas. Teško

Piše: Rodoljub Šabić

Često se, tražeći pomoć i zaštitu prava građani obraćaju Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i povodom stvari koje su van njegove nadležnosti. Može to i da prija kao izraz poverenja u instituciju ali je uvek i "teret", stvara nekakvu obavezu da se odgovori, da se uputi na relevantne propise ili na "adresu" na kojoj bi pomoć trebala da se dobije.

Te situacije, uz ostalo, uvek otvaraju pitanje (ne)obaveštenosti građana i o elementarnim pravima koja u određenim situacijama imaju. To i učestala

Funeral Blues

by W.H. Auden

Stop all the clocks, cut off the telephone,

Prevent the dog from barking with a juicy bone,

Silence the pianos and with muffled drum

Bring out the coffin, let the mourners come.

Let aeroplanes circle moaning overhead

Scribbling on the sky the message “He is Dead”.

Put crepe bows round the white necks of the public doves,

Let the traffic policemen wear black cotton gloves.

He was my North, my South, my East and West,

(Zbog uslova u kojima postujem, tokom ture u Japanu moraću da zadržim dnevničku formu, tačnije, da kopiram svoje statuse sa Fejsbuka, pošto nemam kad ni gde da pišem blogove. Iz istih razloga, i fotografije prilažem na kraju teksta. Izvinjavam se svima što ne mogu da odgovaram na komentare, ali mogućnosti za pristup netu su mi zaista ograničene.) 

7. septembar

Danas malo kiša, malo sunce. Ali su zato pejsaži slikarski nestvarni. Osećaj da sam na dalekom severu je potpun.

Zaustavila sam se dosta rano pošto je ponovo počelo

Вест је да ће нешто мање од 800 километара пруга највероватније бити избачено из саобраћаја. Рез је заиста импозантан, бројка пара уши и очи, амигдала варничи и наређује да се сва крв слије у део мозга задужен за тражење кривца, али одатле стижу само опречне информације. Није то чудно, јер кривца заиста и нема, остао је сакривен негде између суштине и форме, као и много пута досад.

Piše: Rodoljub Šabić

            Pre nekih dva meseca, Poverenik za informacije od javnog značaja doneo je rešenje kojim je naložio Gradskom zavodu za veštačenje u Beogradu, da na zahtev jednog medija dostavi spisak predmeta u kojima je veštačenje bilo povereno veštaku M.L.

            Iako je to rešenje, po zakonu konačno, obavezujuće i izvršno, Gradski zavod nije postupio po nalogu. Nije, ni nakon dve novčane kazne koje mu je Poverenik izrekao na zahtev tražioca informacije. Nije, ni nakon što je Upravni sud tužbu koju je Zavod podneo

Novak Đoković protiv Stan(islasa) Vavrinke

Ovo će biti 3. Gern Slem titula u Njujorku ili 3. ukupno, videćemo uskoro.
Iako je u međusobnim susretima 19:4 za Novaka ipak miriše na spektakl, jer su Nole i Sten u poslednje 4 godine odigrali 5 spektkluarnih maratonskih mečeva na Gren Slemovima.
Novak ima 3:2 (12:12 u setovima)

Povodom izložbe Nova religija u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine

Dugo najavljivana izložba Demijana Hersta, jedne od najkontroverznijih umetničkih zvezda današnjice, otvorena je u MSUV uz podeljene reakcije javnosti — od odobravanja, pa do oštrih protesta kojih nije manjkalo ni tokom samog čina otvaranja izložbe.

Saglasimo li se da je kontinuirana proizvodnja i konzumacija spektakla dominantan ideološki, ekonomski, pa i medijski obrazac po kom funkcioniše svet u kom živimo — Herst u Novom Sadu mogao bi nam zaista zaličiti na onaj monolit iz Kjubrikovog filma koji se, neočekivano i ničim izazvano, spustio među (da ne kažemo baš majmune) umetničke i medijske domoroce — kako je pojavu ovog umetničkog čuda u našoj sredini opisao jedan od viđenijih protestanata okupljenih ispred MSUV. Naravno, ovakvom stavu prirodno se suprotstavlja tvrdnja da je za našu umetničku sredinu iznimno važno da vidi izložbu jednog velikog umetnika današnjice. Apsurdno ili ne — oba ova naizgled suprotstavljena stava su potpuno tačna.

Често чујем колегe и пријатељe у Србији да причaju о пензијама и давањима из система социјалне заштите, попут накнада за време породиљског одсуства и боловања - то су углавном приче које говоре о систему који је прекривен велом тајне. У њима се као ликови појављују анонимни јавни службеници који издају (или пак не, како им се

*
Keniči je bio jedini preko liste Warmshowers koji mi je odogovorio na molbu za smeštaj u Saporou. Načelno se slagao sa tim da me ugosti, ali ukoliko se desi da u vreme mog dolaska bude zauzet, moraće da me odbije. Ok, složila sam se. U njegovom profilu pisalo je da je svojevremeno napravio četvorogodišnju turu oko sveta biciklom, a u spisku zemalja kroz koje je prošao nalazila se i Srbija. Uz zahvalu svim ljudima koji su ga ugošćavali tokom njegovog četvorogodišnjeg pedalanja po svetu, napisao je i da sada želi da se oduži za tu dobrotu tako što će i sam ugostiti neke

Nikola, moj drug iz detinjstva, jednom mi je ispričao, a bilo je to davno, kako je njegov deda, kome se ne sećam imena, jednog nedeljnog popodneva video vile kako igraju na loncu....lonac je bio na šporetu, onom na drva...plavi lonac, ako se dobro sećam, sa poklopcem druge boje – bordo, ako me sećanje dobro služi... deda je sedeo u kuhinji na hoklici, glave naslonjene na grubi drveni astal nasuprot šporetu smedervcu ... dremao je.... a kada je podigao pogled... vile su igrale na loncu....koliko je tačno bilo vila i kako su izgledale, moj drug iz detinjstva Nikola nije mi rekao, a čini se ni njegov deda njemu.

Uoči godišnjice početka bitke na Kajmakčalanu,  naša gošća na blogu je koleginica Tara Finn koja je sa partnerskim organizacijama u UK radila na istraživanju i edukativnoj kampanji o manje poznatim ličnostima i događajima iz Prvog svetskog rata.

The Serbian Army's brave retreat over the mountains into Albania in the winter of 1915 is a story that was well known a hundred years ago. The hardships they faced after that are much less known. Those members of the Serbian Army who survived the retreat headed for Salonika.

Between 1915-18 troops

Svi ljubitelji tenisa u Srbiji znaju da, osim prošlog koji je trajao jednu nedelju, svi Gren Slemovi u poslednjih 10 godina traju dve nedelje :)

2. septembar: Japanski feri

U Japanu je sve dobro organizovano i precizno funkcioniše, pa nisam ni sumnjala da će tako biti i sa ukrcavanjem na feri. No, ovoga puta ta već poslovična japanska tačnost nije mi išla naruku, pošto je po rasporedu, trebalo da uđem na feri tek u 4.30 h ujutru; da sam pešak, već od 2.15 h mogla bih da se ispružim u svom krevetu ili da se banjam u onsenu...

          Boris je učitelj vožnje. Jednog, sparnog, avgustovskog dana pre trinaest godina stajao je naslonjen na crveni Golf 2 u hladu lipe. Čekao je da se pojavim. Sed, sitan, pogrbljen, u starim pantalonama, ofucanoj ali ispeglanoj košulji i iznošenim cipelama nije mi ulivao poverenje. Dok sam mu prilazila, bez osmeha na licu po ko zna koji put sam pomislila: "Baš lepo što mogu da biram ucitelja!"
           „Vi vozite, sedite na vozačko mesto", rekao je blagim ali odlučnim tonom odmah nakon upoznavanja. Na moju opasku: „Ideja Vam uopšte nije dobra" ,

Sedamdeset

Pri punoj svesti (bar ja tako mislim?), preko volje i ne baš oduševljeno, dajem svima na znanje da sam već pet minuta zagazio u osmu deceniju! Ljudiiiiii, je li to mogućeeeee, štono bi rekao pokojni Mladen Delić. Jesam proša’ sito i rešeto, ovaj grdni svijet ispitao, da parafraziram Igumana Stefana, shodno tome trebalo bi da: Sve što dođe, ja sam mu naredan ali lakše je recitovati i citirati nego ne razmišljati o sedamdesetogodišnjem bremenu koje prtim na leđima!

Odavno sam obnarodovao da što se tiče dužine života mi,

Tek punoletni S.S. svoj zemni život okončao je obesivši se o granu topole kraj Tise. Od saznanja o tom događaju i njegovim uzrocima danima sam uspevao da se odbranim odbijajući da pročitam išta osim naslova i podnaslova u novinama.

Onda me prevari prijatelj statusom na Fejsbuku i pročitam sjajan tekst-optužbu i šamarčinu zlotvorima Zlatka Pakovića u Danasu: Samoubistvo mladića S. S.  . I sa knedlom u grlu sa Pakovićem se ne slažem u jednom: Niko ne zna niti može znati šta je zaista mladića navelo na ovaj strašan čin.