Pažljivom čitaocu mog "epa" o Idolima i ostalim dogodovštinama mog dosadašnjeg života, možda nije promakao detalj (a detalji čine i život i literaturu, kome to nije jasno treba da čita eseje o književnosti Vladimira Nabokova)...dakle, detalj sa pisaćom mašinom koju sam za popriličnu beznačajnu sumu kupio od jednog svog kolege, studenta medicine, u podrumu zgrade Dekanata, u prostoriji tada znanoj kao Kmarsmis, što je bilo jedna od socrealističkih skraćenica za organizaciju studenata članova Saveza komunista. Dakle, tu sam vam pisaću mašinu već pomenuo.

Interesantno da je išta slično stručno formulisano tek 1999. godine. Naime, istraživači sa Kornel univerziteta Dejvid Daning i Džastin Kruger su, inspirisani likom i delom poznatog pljačkaša banaka Mekartura Vilera, došli na ideju da ispitaju načine na koje ljudi različitih nivoa kompetentnosti uopšte i doživljavaju svoju kompetentnost. Daning i Kruger su bili fascinirani Mekarturovom idejom na koju je došao čuvši priču po kojoj su špijuni tokom 19. veka pisali nevidljive poruke jedni drugima koristeći limunov sok umesto mastila. Na kraju, njegova originalna zamisao je bila da prekrije lice limunovim sokom kako bi u bankama koje je pljačkao bio nevidljiv kamerama za obezbeđenje. Na taj način je uspeo da opljačka dve banke, jedino što mu je nakon drugog pokušaja ostalo nejasno kako su uspeli da ga uhvate.

I neka Aron baci žreb za ta dva jarca, jedan žreb Gospodu a drugi žreb Azazelu. I neka Aron prinese na žrtvu jarca na kog padne žreb Gospodnji, neka ga prinese na žrtvu za greh. A jarca na kog padne žreb Azazelov neka metne živa pred Gospoda, da učini očišćenje na njemu, pa neka ga pusti u pustinju Azazelu. ……… I metnuvši Aron obe ruke svoje na glavu jarcu živom, neka ispovedi nad njim sva bezakonja sinova Izrailjevih i sve prestupe njihove u svim gresima njihovim, i metnuvši ih na glavu jarcu neka ga da čoveku spremnom da ga istera u pustinju. I jarac će odneti na sebi sva bezakonja njihova u pustinju; i pustiće onog jarca u pustinju. (3 Moj. 16, 8-22)

Primetili ste, zar ne – niko više ne predaje šahovske partije. Moraš, majkoviću, da teraš do duvara, do golijeh kraljeva, do mata! Zlo&naopako. A za sve je kriv ovaj svetski šampion, Magnus Karlsen. On tako igra, nikako da ponudi remi ili dalekobilo preda. Ono što ne razumeju imitatori, žabopotkivači, jeste da Karlsen igra zato što traži najbolji potez. I u svakoj poziciji on traži najbolji potez. I kada ga nađe on ga odigra. I tako – ako partija traje 60 poteza a njegove bogami traju – Magnus ima obavezu da nađe 60 najboljih poteza. A kako on, tako i njegov protivnik. I u toj igri – igri nalaženja 60 najboljih poteza – Karlsen je šampion.

Rade Ljubojević je Srbin iz užičkog kraja i to se nekako odmah prepozna, ne samo po fizionomiji, akcentu, nego i mentalno. Čvrsto prizemljen, slabo filozofira izvan polja svojih „prozaičnih“ problema. Njih, s druge strane, odlično artikuliše, što se vidi u ovom video zapisu.

Ljubojević je vlasnik kompanije “Sirogojno”. Karijeru je započeo kao komercijalista u firmi “Inex Zlatiborka Sirogojno”.

Sećate se onih teških vunenih džempera s kraja 70-tih i 80-tih? E još ih štrikaju kod Radeta i izvoze u hladne

За некога ко долази са стране, као што сам ја, ЕПС је запањујући пример. То предузеће има највеће плате у земљи, а услуга му је (у најбољем случају) једва осредња. Не могу да зауставе крађу струје која је, према њиховој рачуници, равна 0,2 одсто вредности ГДП. Неће да користе чак ни јефтина средства билатералних донатора да улажу

(најмамљивија ствар на овом Свету је . . . . његова пролазност)

Брауново кретање копирајући, усмери ми ево одскора, мили Газда, надасве у одлукама практичан, моје радно лутање по Србији (наново) у Таково јер приводи се вишегодишњи путарски посао крају,па је ред ( како додуше и уговори прецизирају) резимирати урађено.

... kao sveto jedno svetog trojstva u kojem su još i pop-cinično "dođoh, videh, bombardovah", pa top of the pops Game of Thrones, ili House of Cards, kako ko već voli, su ovih dana zakoračili vojnički uvežbano na plodno britansko tlo.

Šteta što broj tri ne dozvoljava četvrtu komponentu pa da orgazmično srećnu Hilari, kada je komadanje ljudskih tela u desetinama hiljada u pitanju, ne pojačamo retardirano nasmejanim Obamom, jednim od najslabijih i najkrvoločnijih predsednika koje su Ameri imali, čiji je uradak „muški" podignut na za red veličina višu ravan, i tako postavimo „zdrav" kontekst za „razumevanje" šta-kako-i-gde-ko u unezverenom iznenađenju neoliberala ovih dana.

Pošto sam se već umorio od ove dve rečenice gore samo ću da nabrojim nešto od teže prebrojivog i još težeg za upakovavanje u neku priču sa bar minimalnim brojem čvrstih i koherentnih niti:

Osnovna osobina svih političkih ideologija jeste nezainteresovanost za stvarne potrebe čoveka. Bilo da govorimo o komunizmu ili kapitalizmu, kao ekstremnim polovima među kojima osciluju sve moguće političke ideje, ljudske potrebe se ili bacaju u blato ili dižu u nebesa. U stvarnosti, sedamdesete godine prošlog veka jesu dokaz sposobnosti čoveka da zadovoljno živi u uravnoteženom društvu.

Kako je došlo do toga da nam se sedamdesete dese, danas je predmet teorija zavere. Kažu da su te godine izmišljotina Trulog Zapada koji je želeo državom blagostanja, uzbudljivom muzikom, farmerkama, Starkama i ostalim Barbikama da logički upropasti uniformisanu državu sa one strane Gvozdene Zavese. Šta god da je razlog, neverovatna kreativna muzička eksplozija koja je tada protresla planetu i ostavila istoričarima muzike dovoljno posla za vekove rada pokazala je da sposobnostima slobodnog Homo Sapiensa nema kraja.

E, sada je, pre nastavka priče, vreme da odvrnemo zvučnike:

Kaže mi ptičica da je jednom prilikom prošle godine sazvao sednicu Vlade. U neko sasvim normalno doba, u radni dan u 2 popodne, ume on da zakaže i nedeljom u 7 ujutru. A i bila je u sali za sednice, ume i tu da bude kreativan pa zakaže, recimo, u ugljenokopu.

Uđe on tačno na vreme, svi ministri već za stolom, znaju da nema da se kasni, fali samo jedan koji se unapred opravdao nekim inostranstvom. Sedne Gospodar, nit romori nit govori. Ne progovara.

Ja ne lovim ništa, nego mi NSA haker pao na pamet kako je Kamerun danas optužio Merkelovu za Brexit, zbog njene imigracione politike.

Neko lovi Merkelovu, nema sumnje. Asocijacija mi je pala na pamet zato što su Tviter konci žestokog napada na nju, pre više od pola godine, vukli ka „dve lokacije" u US.

Kako se UK 1% „Mini-Me", evropska marioneta nadnacionalnog 1%a, povlači sa pozornice treba naći drugog „Evropljana" - Baltičari malecki, Poljaci veliki-a-mali, Nemačka je, u stvari, pravi izbor. I Merkelova smeta.

Prvi obrazac koji mi pada na pamet je prost i „logičan" - novi kancelar, nova vlada, nova vrhuška tamo gde treba - sysadmins, da se feudalci ne bakću s boranijom.

A i rasplinuli su se previše, feudalci, pa onemoćali donekle, kao im je Trump zario još jedne kandže u sapi pa ne ispušta.

Možda je bolje i pravilnije reći, formiran kao Idiot! Ne, to nikako nije bila želja mojih roditelja! Puni ljubavi i razumevanja, davali su sve od sebe da od mene stvore osobu koja će voleti ljude ne razlikujući ih ni po čemu osim po ljudskosti. Danas kad ih se setim, bili su naivni do bola, verovali su ljudima, verovali u iskrenost, bili verni i odani jedno drugom ali i prijateljima. Ništa nisu zahtevali niti tražili od države, živeli smo od njihovih plata i kredita koje su podizali i uredno izmirivali. Moral i etičnost su im bili na prvom mestu. I pored toga što su se u životu

Moj gost na blogu je Aleksandar Rogić, sjajan mladi trener, engleski đak, pomoćni trener u  reprezentaciji Srbije na poslednjem velikom takmičenju na kome smo učestvovali i budućnost srpskog fudbala kada je trenerska struka u pitanju.