27. септембар

27. септембар (27.9.) је 270. дан у години по грегоријанском календару (271. у преступној години). До краја године има још 95 дана.

Догађаји

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

• 1540. — Папа Павле III одобрио је булом „Regimini militantis eccleciae“ оснивање језуитског католичког реда који је, као Друштво исусоваца, 1534. у Паризу основао Игнасио де Лојола.
• 1922. — Грчки краљ Константин I абдицирао је због војног пораза у рату са Турском, две године пошто се вратио на престо. Краљ је постао 1913, а први пут је абдицирао 1917. када је његова одлука о неутралности Грчке у Првом светском рату изазвала незадовољство у земљи и међу западним савезницима.
• 1937. — Основана Осма београдска гимназија
• 1939. — Након тродневног даноноћног бомбардовања, Немци су у Другом светском рату савладали 19-дневни отпор Варшављана и заузели град.
• 1940. — Немачка, Италија и Јапан потписали су у Берлину десетогодишњи војни и економски пакт познат под називом Осовина Берлин-Рим-Токио.
• 1947. — У Варшави је основан Информациони биро комунистичких и радничких партија (Информбиро). Саветодавно и координационо тело девет европских комунистичких и радничких партија основано је на иницијативу Совјетског Савеза, а седиште му је до пролећа 1948. било у Београду, потом у Букурешту.
• 1962. — У Јемену је у војном удару пуковник Абдула ал Салал оборио монархију и прогласио Јеменску Арапску Републику. Са престола је збачен последњи јеменски имам Мохамед Бадр, недељу дана пошто је наследио умрлог оца имама Ахмада.
• 1964. — Воренова комисија је после десетомесечне истраге саопштила да је Ли Харви Освалд био једини атентатор на председника САД Џона Кенедија, 22. новембра 1963. у Даласу. Каснија истраживања су показала да Освалд, који је убијен два дана после атентата, сигурно није био једини атентатор, а можда није ни учествовао у атентату.
• 1968. — Португалски диктатор Антонио де Оливеира Салазар, који је 1932. завео ауторитарни режим у Португалу, повукао се са места премијера након можданог удара.
• 1970. — На иницијативу председника Египта Гамала Абдела Насера, краљ Јордана Хусеин и вођа Палестинског ослободилачког покрета Јасер Арафат потписали су у Каиру споразум о окончању грађанског рата у Јордану.
• 1990. — Иран и Велика Британија су обновили дипломатске односе, које је Техеран прекинуо у марту 1989. због књиге „Сатански стихови“ британског писца индијског порекла Салмана Рушдија, али су они подигнути на амбасадорски ниво тек 1998, кад су иранске власти одустале од „фатве“, смртне казне којом је запрећено Рушдију.
• 1996. — Снаге фундаменталистичког исламског покрета Талибана заузеле су главни град Авганистана, Кабул, и обесиле бившег шефа државе Наџибулаха.
• 1997. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
• 1998. — Обећавши да ће решити проблем масовне незапослености, лидер немачких социјалдемократа Герхард Шредер победио је Хелмута Кола на изборима и постао нови канцелар Немачке.
• 2000. —
  • Више десетина хиљада људи у центру Београда и око пола милиона широм Србије бурно су поздравили проглашење изборне победе Демократске опозиције Србије (ДОС) на изборима 24. септембра, као и одлуку лидера опозиције да не прихвати други круг председничких избора који су најавили следбеници Слободана Милошевића.
  • У експлозији гаса у руднику угља у јужној кинеској провинцији Гуиџу погинуло је 118 рудара.
• 2001. — Нападач у полицијској униформи упао је на седницу локалне скупштине швајцарског кантона Зуг, убио 13 и ранио 15 људи. Атентатор је потом извршио самоубиство.

Рођења

• 1271. — Вацлав II Пшемисл, краљ Чешке и Пољске († 1305)
• 1389. — Козмо Медичи, владар Фиренце († 1464)
• 1601. — Луј XIII, француски краљ († 1643)
• 1601. — Жак Бенињ Босије, француски класицистички књижевник и католички свештеник († 1704)
• 1862. — Луис Бота, јужноафрички генерал и државник
• 1871. — Грација Деледа, италијанска књижевница, добитница Нобелове награде за књижевност († 1936)
• 1901. — Иван Милутиновић, црногорски и југословенски комунист и револуционар († 1944)
• 1902. — Милан Дединац, српски писац и позоришни критичар († 1966)
• 1904. — Едвард Коцбек, словеначки књижевник, учесник Народноослободилачке борбе († 1981)
• 1919. — Џејмс Вилкинсон, енглески научник који се бавио нумеричком анализом († 1986)
• 1921. — Богдан Бабић, српски диригент и руководилац хора АКУД „Бранко Крсмановић“ († 1980)
• 1924. — Бад Пауел, амерички џез пијаниста († 1966)
• 1925. — Роберт Едвардс, британски научник, Нобеловац, пионир у лечењу неплодности применом методе вештачке оплодње († 2013)
• 1947. — Мит Лоуф, амерички музичар и глумац.
• 1947. — Дик Адвокат, холандски фудбалски тренер.
• 1965. — Стив Кер, амерички кошаркаш и тренер.
• 1975. — Драган Шарац, српски фудбалер.
• 1976. — Франческо Тоти, италијански фудбалер.
• 1977. — Јово Станојевић, српски кошаркаш.
• 1990. — Мирка Васиљевић, српска глумица.
• 1991. — Симона Халеп, румунска тенисерка.
• 1993. — Моника Пуиг, порториканска тенисерка.

Смрти

• 1891. — Иван Александрович Гончаров, руски писац.
• 1917. — Едгар Дега, француски сликар, графичар и вајар.
• 2001. — Драгиша Ивановић инжењер, професор, ректор Београдског универзитета, учесник Априлског рата и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник, народни херој Југославије.
• 2003. — Доналд О’Конор, амерички плесач, певач и глумац. (* 1925.).
• 2007. — Ненад Богдановић, градоначелник Београда.
• 2009. — Вилијам Сефајр, амерички аутор , новинар и колумниста Њу Јорк Тајмса и добитник Пулицерове награде. (* 1929.).

Празници и дани сећања

• Међународни празници
  • Светски дан туризма
• 1825. — Првом у свету јавном железничком пругом, Дарлингтон-Стоктон, у североисточној Енглеској, кренуо је воз с првом парном локомотивом, којом је управљао њен конструктор Џорџ Стивенсон.

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар