1980

Миленијуми:	1. миленијум 2. миленијум 3. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1960е 1970е 1980е 1990е 2000е
Године:	1977 1978 1979 1980 1981 1982 1983

1980 је била преступна година.

Догађаји

Јануар

• 3. јануар — Јосип Броз Тито примљен у Клинички центар у Љубљани због проблема са крвним судовима на нози.
• 5. јануар — Санкције САД према СССР због инвазије у Авганистану.
• 21. јануар — Титу ампутирана нога, како би се спречило ширење гангрене, објављује конзилијум, нако чега се стање поправило.
• 21. јануар — Бојан Крижај у Венгену постигао прву победу у Светском купу.
• 27. јануар — Уз помоћ званичника канадске владе, шесторо америчких дипломата који су избегли затварање у иранској талачкој кризи је побегло у Цирих.

Фебруар

• 4.—22. фебруар одржане Зимске олимпијске игре у Лејк Плесиду.
• 26. фебруар — Египат и Израел успоставили дипломатске односе, чиме је окончано 30-годишње ратно стање две земље.

Март

• 3. март — Вођа партије ЗАПУ Роберт Мугабе убедљивом већином добио прве слободне изборе у Родезији и потом формирао прву већинску црначку владу.
• 27. март — У норвешком делу Северног мора потонула је нафтна платформа „Александар Киланд“, при чему је погинуло 147 људи.

Април

• 18. април — Зимбабве, раније Јужна Родезија стакла независност од Уједињеног Краљевства
• 25. април — Мисија командоса САД, која је требало да спасе 53 члана амбасаде САД у Техерану, држане као таоце, пропала у иранској пустињи после погибије осам Американаца у судару хелокоптера са авионом.

Мај

• 4. мај — У Клиничком центру у Љубљани, у 15.05 часова, умро Јосип Броз Тито - доживотни председник СФРЈ и Савеза комуниста Југославије.
• 8. мај — На београдском насељу Дедиње, уз присуство више од 200 страних делегација, сахрањен Јосип Броз Тито.
• 15. мај — Цвијетин Мијатовић (БиХ) изабран за председника Председништва СФРЈ, руководећег органа у земљи.
• 20. мај — У Квебеку, на референдуму о независности од Канаде, 60 одсто бирача гласало је против отцепљења.
• 25. мај — У Београду одржана приредба поводом Дана младости, прва после смрти Јосипа Броза Тита.

Јул

• 19. јул — У Москви су отворене 22. Олимпијске игре, које је бојкотовало више од 40 земаља због совјетске инвазије на Авганистан.
• 30. јул — Пацифички архипелаг Нови Хебриди стекао независност под називом Република Вануату, после 74 године британско-француске управе.

Август

• 2. август — У експлозији на железничкој станици у Болоњи погинуло је 85 и рањено више од 200 људи.
• 14. август — Лех Валенса и његове колеге у бродоградилишту у Гдањску започели су штрајк, који је водио до оснивања покретата Солидарност у Пољској.

Септембар

• 22. септембар — Почетак првог Заливског рата између Ирана и Ирака.

Децембар

• 8. децембар — Џон Ленон, бивши фронтмен групе Битлси, који је изградио и успешну соло-каријеру, убијен је испред свог хотела у Њујорку око 1 час ујутру по локалном времену, након што се враћао са снимања свог новог албума. Убица, Марк Дејвид Чапман, одмах се предао полицији.

Датум непознат

• Одржана XXI генерална скупштина UNESCO-a.

Рођења

За више информација погледајте: Категорија:Рођени 1980.

Јануар

• 18. јануар — Ненад Брновић, црногорски фудбалер
• 19. јануар — Џенсон Батон, енглески возач Формуле 1

Фебруар

• 15. фебруар — Јелена Соколова, руска клизачица
• 20. фебруар — Артур Боруц, пољски фудбалер, голман
• 28. фебруар — Тејшон Принс, амерички кошаркаш

Март

• 12. март — Иван Стевић, српски бициклиста.
• 16. март — Фелипе Рејес, шпански кошаркаш
• 21. март — Роналдињо, бразилски фудбалер
• 25. март — Алиша Киз, америчка певачица

Април

• 15. април — Френк Шлек, луксембуршки бициклиста.
• 25. април — Алехандро Валверде, шпански бициклиста.
• 28. април — Бредли Вигинс, британски бициклиста.
• 29. април — Мохамед Хајдер, фудбалер Саудијске Арабије
• 30. април — Луис Скола, аргентински кошаркаш

Мај

• 19. мај — Дру Фулер, амерички глумац
• 30. мај — Стивен Џерард, енглески фудбалер

Јун

• 13. јун — Хуан Карлос Наваро, шпански кошаркаш
• 21. јун — Бранко Бошковић, црногорски фудбалер

Јул

• 6. јул — Пау Гасол, шпански кошаркаш
• 8. јул — Суад Карири, фудбалер Саудијске Арабије
• 22. јул — Кејт Рајан, белгијска певачица

Септембар

• 18. септембар — Ахмад ел Бари, фудбалер Саудијске Арабије
• 25. септембар — Никола Жигић, српски фудбалер
• 30. септембар — Стефан Линдеман, немачки клизач

Новембар

• 13. новембар — Милош Вујанић, српски кошаркаш.

Децембар

• 7. децембар — Џон Тери, енглески фудбалер
• 8. децембар — Мухамед ел Шалуб, фудбалер Саудијске Арабије
• 18. децембар — Кристина Агилера, америчка певачица.

Смрти

За више информација погледајте: Категорија:Умрли 1980.

Јануар

• 3. јануар — Лисјен Бис, белгијски бициклиста. (*1892)
• 9. јануар — Светислав Стефановић Ћећа, друштвено-политички радник СФРЈ и народни херој (* 1910).

Фебруар

• 1. фебруар — Гастоне Ненчини, италијански бициклиста. (*1930)
• 4. фебруар — Стојан Аралица, српски сликар (* 1883).
• 20. фебруар — Хуго Крас, немачки генерал. (* 1911.)

Март

• 31. март — Џеси Овенс, амерички атлетичар (* 1913).

Април

• 15. април — Жан Пол Сартр, француски писац и филозоф. (* 1905).

Април

• 29. април — Алфред Хичкок, британски редитељ (* 1899)

Мај

• 4. мај — Јосип Броз Тито, маршал и доживотни председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. (* 1892).

Јун

• 1. јун — Виктор Старчић, српски глумац (* 1901).
• 7. јун — Хенри Милер, амерички писац (* 1891).
• 18. јун — Андре Ледик, француски бициклиста. (*1904)

Јул

• 28. јул — Мохамед Реза Пахлави, ирански краљ
• 28. јул — Милан Ајваз, српски глумац (* 1897).

Септембар

• 12. септембар — Душан Матић, српски песник и мислилац (* 1898)
• 25. септембар — Џон Бонам, британски бубњар. (*1948).

Октобар

• 6. октобар — Жан Робик, француски бициклиста. (*19210)

Новембар

• 22. новембар — Ме Вест, америчка глумица. (* 1893).

Децембар

• 8. децембар — Џон Ленон, енглески музичар, бивши фронтмен групе Битлси. (* 1940).
• 24. децембар — Карл Дениц, немачки велики адмирал
• Непознат датум - Јован Марјановић, српски историчар (* 1920).

Нобелове награде

• Физика — Џејмс Кронин и Вал Фич
• Хемија — Паул Берг, Валтер Гилберт и Фредерик Сангер
• Медицина — Баруј Банацераф, Жон Досе и Џорџ Д. Снел
• Књижевност — Чеслав Милош
• Мир — Адолфо Перез Есквивел
• Економија — Лоренц Клајн

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар