Beograd, 18.11.2010. - Protest ''Priznajte poraz! - protiv medijske blokade'' okončan je nakon pregovora sa direktorom RTS-a i načelnim dogovorom koji je postignut. Pregovori su počeli u trenutku kada je počeo i protest. Direktor RTS-a se, nakon pregovora, obratio okupljenim radnicima i izjavio da prihvata zahteve koji se odnose na bolje i detaljnije informisanje o razlozima koji su doveli do upropašćenja njihovih radnih mesta. Tehnički detalji o načinu izveštavanja će se dogovarati u naredne 2 nedelje. Više informacija o ishodu protesta i našim daljim aktivnostima uskoro ćemo objaviti na sajtu pokret.net.

Policijska uprava Palilule je juče prihvatila prijavu protesta Radničkog pokreta Srbije u četvrtak ispred zgrade RTS u Takovskoj ulici. Međutim, danas su iz policije predložili da radnici umesto protesta održe sastanak sa gospodinom Aleksandrom Tijanićem. U protivnom, policija je zapretila predstavnicima radnika da će izdati rešenje za zabranu protesta. Predstavnici radnika su trenutno na sastanku u policijskoj upravi Palilule.

U četvrtak 18. novembra 2010. godine, sa početkom u 11 časova, radnici i mali akcionari okupljeni oko Radničkog pokreta Srbije održaće jednodnevni protest ispred zgrade Radio-televizije Srbije u Takovskoj ulici. Radnici "Trudbenika", "Srboleka", "Industrije precizne mehanike", "Lole-Montevar", IKL-a, IP "Prosvete", "Vršačkih vinograda", IPOK-a, "Šinvoza" i drugih preduzeća, okupiće se ispred RTS-a kako bi izrazili protest zbog načina na koji javni servis izveštava o radničkim protestima i štrajkovima u Srbiji, odnosno zbog načina na koji RTS zataškava poražavajuće posledice privatizacije i neuspeh tranzicije u Srbiji.

(kontaktirajte nas radi preuzimanja knjige)

500 radnika Industrije Precizne Mehanike AD iz Beograda počeli su generalni štrajk 13.10.2010 godine.

IPM je privatizovan 2007. godine. Većinski deo kapitala kupio je Toplica Spasojević koji ne izvršava preuzetu obavezu investiranja - čime nanosi štetu preduzeću, malim akcionarima i državi. Agencija za privatizaciju je do sada 9 puta odlagala obavezu većinskog vlasnika da investira u subjekt privatizacije IPM AD. Za 2.5 godine od kada je privatizovan IPM došlo je do drastičnog pada proizvodnje od oko 50%. Pretpostavlja se da mu je cilj vlasništvo nad atraktivnom lokacijom u ul. Vojislava Ilića koja pripada IPM-u a ne očuvanje proizvodnje. Sadašnji vlasnik uz pomoć Agencije pokušava da IPM koji na sadašnjoj lokaciji ima 38690 m2 proizvodnog prostora preseli u fabričku halu od 2500 m2 sa magacinskim prostorom ukupno 3500m2. Proizvodna hala koju Toplica Spasojević kupuje da bi preselio IPM projektovana je namenski za potrebe tekstilne industrije, bivše fabrike konfekcije “KLUZ”, i ta hala ne zadovoljava ni minimalne uslove za proizvodnju iz oblasti mašinske industrije.

U intervju za list ''Akter'' Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, na pitanje ''hoće li se Srbija iščupati iz kandži korupcije?'', odgovara:

Hoće. Nas u Savetu drži iskustvo iz kontakata sa građanima, malim akcionarima. To su tako fini i pristojni ljudi. Kada oni dođu i ispričaju nam i za “Prosvetu” i za “Raču kragujevačku”, za “Trudbenik”, za “Jugoremediju”, vi vidite da ovde živi i često se jako muči jedan prilično pristojan svet koji želi da živi od svog rada. Kada vidimo da “Politika” na naslovnoj strani napiše za radnike kragujevačke “Rače” da su neradnici i da su se opredelili ne za rad, nego za otpremnine, onda nas to potpuno obaveže da napišemo tačan izveštaj da su ti ljudi prošli kroz golgotu, da je vlada prodala “Juri” ne preduzeće, već imovinu, a Korejac im postavio takve uslove da niko nije mogao da ih ispuni. A godinama su se borili da rade i protiv onih kojima je vlada omogućavala da izvuku sve što mogu iz te firme, i da na osnovu toga podižu kredite. Prodajom imovine preduzeća radnici su izgubili sva svoja prava, a Korejac je dobio subvencije.

Talas radničkih protesta i štrajkova u Srbiji izazvan korupcijom u privatizaciji i gašenjem proizvodnje i radnih mesta, ne jenjava već drugu godinu. Uprkos manipulacijama i pritiscima vlasti i tajkuna, uprkos povremenim intervencijama u korist kratkoročnih interesa radnika, kojima vlast pokušava da zataška probleme, obustave rada i blokade saobraćajnica sigurno neće prestati sve dok se ne otklone pravi uzroci koji nas teraju da svoja prava tražimo na ulici.

Iz dokumenata koje smo prikupili vidi se da je Mirko Cvetković imao ortačke poslovne veze sa izvesnim Vladislavom Tamburkovskim, licem sa Interpolove poternice, koju je za njim raspisala makedonska policija, nakon što je pravosnažno osuđen na više od 10 godina zatvora zbog privrednog kriminala.

Nedopustivo je da zaštita jedne tako vredne institucije kao što je IP «Prosveta» već mesecima leži isključivo na radnicama i radnicima ovog preduzeća, na podršci sindikata, kulturne i šire javnosti, dok istovremeno državni organi odgovorni za primenu zakona i ugovora u privatizaciji ne samo da ignorišu ovu borbu, već se otvoreno stavljaju na stranu Dejana Pantovića, prete radnicama u štrajku i omogućavaju kupcu da daljim kršenjem zakona i ugovora ugrozi opstanak preduzeća i sudbinu kapitalnih izdanja iz «Prosvetinog» programa.

Dejan Pantović, kupac IP ''Prosveta'' za manje od godinu dana doveo je najstarije izdavačko preduzeće u Srbiji u finansijsku blokadu i umanjio poslovanje za 63%. Radnici štrajkuju više od 200 dana. Pogledajte (video snimak).

11. avgust 2009 - 2010. - Na današnji dan, pre godinu dana, Pokret za slobodu je okupio veći broj radničkih grupa na protestu ispred Agencije za privatizaciju u Beogradu. Ubrzo je formiran Koordinacioni odbor radničkih protesta koji je okupio veći broj štrajkačkih odbora iz različitih gradova, sa kojima je Pokret za slobodu godinama blisko sarađivao. Formiranje Koordinacionog odbora je rezultat dugogodišnjeg rada Pokreta za slobodu na okupljanju radničkih grupa na nacionalnom nivou. Osim angažovanih radnika, Pokret za slobodu je jedina organizacija koja je članica Koordinacionog odbora. Većina protesta radničkih grupa koje su učestvovale u Koordinacionom odboru završila se usvajanjem radničkih zahteva i u određenoj meri uspešno, dok su neke borbe još uvek u toku. Koordinacioni odbor je okupio radničke grupe koje su proteklih godina vodile najhrabrije borbe za očuvanje radnih mesta a koje su se 11. avgusta okupile u znak podrške radnicima iz Rače, jednom od gradova u kojem Pokret za slobodu ima najveće uporište. U međuvremenu, Koordinacioni odbor je formirao i udruženje građana ''Radnički pokret Srbije''.

Ispod je snimak sa protesta od 11. avgusta 2009.

Poljoprivreda i druge privredne grane u ovo se doba reformi i restrukturiranja – drugim riječima, u doba prilagođavanja i ujednačavanja uvjeta prema diktatu tzv. slobodnog tržišta – nalaze usred procesa koji uglavnom uništavaju proizvodnju, snižavaju cijene proizvoda i pretvaraju plodna zemljišta u zapuštene površine koje će, sudeći po praksi svih susjednih, tzv. tranzicijskih zemalja, postati jeftina opcija za “okrupnjavanje” poljoprivredne proizvodnje. Pokret za slobodu – angažiran u borbi za radnička prava, protiv privatizacije a za preuzimanje proizvodnje od strane radnika kroz radničko dioničarstvo – odlučio je pokrenuti diskusiju i analizu stanja, u potrazi za uzrocima i konkretnim rješenjima za poljoprivredu. O tome smo razgovarali s Milenkom Srećkovićem, aktivistom Pokreta za slobodu i jednim od organizatora nedavno održane konferencije “Poljoprivredna reforma u Srbiji”.

Čitav intervju na:

http://www.novossti.com/2010/07/slobodno-trziste-je-smrt-za-poljoprivredu-a-i-sire/

http://www.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=57206&topic=20&newlang=

POKRET ZA SLOBODU 13. jula 2010. godine u kulturnom centru REX, sa početkom u 11 časova, organizuje celodnevnu konferenciju

BORBA ZA RAD
Na konferenciji će učesnici prošlogodišnjih protesta, predstavnici radničkih grupa iz Beograda, Rače, Zrenjanina, Ćuprije i Vršca, govoriti o svojim iskustvima, o ciljevima radničkih borbi u Srbiji danas i o mogućnostima da se ti ciljevi ispune.
Na početku konferencije, biće emitovan jednočasovni dokumentarni film u produkciji POKRETA ZA SLOBODU o štrajkovima i radničkim protestima u Srbiji 2009. godine, pod nazivom
OD -18 DO +30
U svom dosadašnjem radu, Pokret za slobodu podržao je različite inicijative grupa i pojedinaca koji su se dosledno i uporno borili za prava potčinjenih i ugroženih. Osnivač je Koordinacionog odbora radničkih protesta u Srbiji 2009. godine. Više informacija o pokretu možete pronaći na internet adresi http://www.pokret.net