Главна страна
Метаболизам
Метаболизам (грч. μεταβολήσμός што значи промена) је биохемијски процес у коме долази до модификације хемијских једињења у живим организмима и ћелијама. Метаболизам се дели на анаболизам односно биосинтезу (стварање) комплексних органских молекула и на катаболизам који је обрнути процес од анаболизма, а то је раздвајање комплексних органских једињења у једноставнија једињења. Свеукупни биохемијски процеси у једном организму се једном речју називају метаболизам. Без метаболизма живи организми не би могли да постоје.
Метаболизам је сет хемијских трансформација којима се одржава живот у ћелијама. Ове реакције су катализоване ензимима. Оне омогућавају организмима да расту и да се репродукују, одрже своје структуре, и да одговарају на стимулусе из околине. Реч метаболизам се исто тако може односити на све хемијске реакције које се одвијају у живим организмима, укључујућу варење и транспорт супстанци између различитх ћелија, у ком случају се сет реакција унутар ћелија назива интермедијерни метаболизам.
Хемијске реакције метаболизма су организоване у метаболичке путеве, у којима се једна хемикалија трансформише путем серије корака у другу хемикалију, посредством секвенце ензима. Ензими су од пресудног значаја за метаболизам, зато што они омогућавају организмима одвијање жељених реакција са високом енергијом активације које се не би спонтано одвијале. То се обично остварује путем спрезања тих реакција са спонтаним реакцијама у којима се отпушта енергија.
Адолф Хитлер
Адолф Хитлер (нем. Adolf Hitler; Браунау на Ину, 20. април 1889 — Берлин, 30. април 1945) је био немачки политичар и вођа Нацистичке партије који је 1933. постао немачки канцелар (премијер, председник владе). После смрти немачког председника Паула фон Хинденбурга 1934. Хитлер је прогласио себе за фирера (вођу), звање у којем је, захваљујући уредби (нем. Ermächtigungsgesetz) из 1933, објединио овлашћења председника и канцелара и успоставио тоталитарни режим у Немачкој под његовом влашћу који је трајао све до смрти самоубиством 1945. године.
Нацистичка партија је значајно ојачала своју позицију током периода кризе у Немачкој након Првог светског рата, захваљујући одличној пропаганди и Хитлеровој харизми и говорничкој способности којом је лако придобијао масе. Партија је истицала национализам и антисемитизам као своје основне облике изражавања политичких ставова, и убрзо је прибегла и физичком уклањању својих политичких противника како би осигурала успех.
Након обнове немачке економије и поновног наоружавања Вермахта, у Немачкој је успостављена диктатура под Хитлером који је водио агресивну спољну политику са циљем освајања „животног простора“. Као логични наставак овакве спољне политике уследио је немачки напад на Пољску 1939, због чега су Велика Британија и Француска објавиле рат Немачкој, чиме је и званично почео Други светски рат.
Дискографија Кејти Пери
Америчка певачица Кејти Пери објавила је пет студијских албума, један концертни албум, два ЕП-а, тридесет и четири сингла (укључујући четири као гостујући извођач) и пет промотивних синглова. Сертификована је за 101 милион дигитално продатих синглова и 6 милиона албума, у Сједињеним Америчким Државама. Такође је и пети извођач у САД-у са највише дигитално-продатих синглова, према Америчком удружењу дискографских кућа.
Тренутно држи рекорд за највише синглова проданих у преко 5 милиона примерака у Сједињеним Америчким Државама, са шест таквих синглова (према датуму изласка — Hot n Cold, California Gurls, Firework, E.T., Roar и Dark Horse).
Такође држи рекорд и за највише песама продатих у преко 6 милиона примерака, са сингловима Firework, Roar и Dark Horse. Све три песме су добиле дијамантски сертификат, чинећи је првим извођачем који је то постигао.
Вести
- 22. април — Аитана Бонмати и Новак Ђоковић (на фотографији) проглашени су за најбоље спортисте света по избору академије Лауреус.
- 18. април — У Бањој Луци је одржан велики митинг Српска те зове, поводом најављене резолуције о ратном злочину у Сребреници, о којој ће се расправљати у мају у Генералној скупштини УН.
- 13. април — Иран је извршио напад на Израел.
- 6. април — Петер Пелегрини изабран је за председника Словачке.
- 29. март — Парламент Индонезије је одобрио да нова престоница земље буде Нусантара, на острву Борнео, док је посебан статус додељен ранијој престоници Џакарти.
- 27. март — Политички комитет Парламентарне скупштине Савета Европе прихватило је мишљење Доре Бакојани, којим се препоручује чланство Приштине у Савету Европе. Гласање о чланству Косова 18. априла.
- 26. март — У Србији је по први пут активиран систем Пронађи ме, српска верзија система Амбер алерт, у циљу проналаска нестале двогодишње девојчице Данке Илић из Бањског поља (Бор).
29. април
- 1770 — Британски истраживач Џејмс Кук је стигао до залива Ботани Беј код данашњег Сиднеја.
- 1892 — У Београду је основана Српска књижевна задруга.
- 1945 — Америчке трупе су у Другом светском рату ослободиле немачки концентрациони логор Дахау.
- 1974 — Основан је Универзитет Црне Горе у Подгорици.
- 1975 — Последњи амерички војници евакуисани су из Сајгона, дан уочи уласка северновијетнамских снага у град.
- 1992 — Јединице Територијалне одбране и полиције Босне и Херцеговине блокирале су касарне Југословенске народне армије у Сарајеву.
- 1999 — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију срушен је телекомуникациони Авалски торањ.
Да ли сте знали
- … да су прве модерне Олимпијске игре одржане у Атини 1896. године, на којима је учествовао 241 такмичар из 14 земаља?
- … да је најлон прво вештачко влакно које је направио човек (1938. године)?
- … да је Кип слободе највећа статуа од кованог бакра на свету?
- … да је најбржа риба лепезаста сабљарка, која достиже брзину од 109 км/ч?
- … да теобромин, супстанца из чоколаде, може бити смртоносна за пса?
- … да запремина слепог црева код коња може да достигне и до 90 литара.
- … да су Гугл слике настале након што је Џенифер Лопез носила контроверзну хаљину на додели Гремија 2000. године што је изазвало велики број претрага?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 62,9 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 688.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 367.740 корисника отворило налог, а од тога је 1.006 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободне књиге
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице