Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Тровање угљен-моноксидом

CO је гас који настаје као продукт непотпуног сагоревања угљеника из органских материја највише у домаћинствима, индустрији и саобраћају
CO је гас који настаје као продукт непотпуног сагоревања угљеника из органских материја највише у домаћинствима, индустрији и саобраћају

Тровање угљен-моноксидом је стање у живом организму настало као последица удисања опасних концентрација угљен-моноксида (CO) у кући, на улици, у саобраћају, индустрији и пољопривреди, услед веома раширене употребе угљеничних горива. Због јаке цитотоксичности за жива бића, CO спада у групу хемијских загушљиваца и највећих загађивача ваздуха. Његов токсични ефекат настаје веома брзо чак и при изузетно малим концентрацијама. Тако је излагање концентрацијама угљен-моноксида од 100 и више ppm праћено симптомима и знацима акутног или хроничног тровања, са могућим тешким последицама по људско здравље. Смртна доза CO за људе износи 1.000-2.000 ppm (0,1-0,2 %) при удисању гаса у трајању од 30 минута. Код високих концентрација угљен-моноксида у удахнутом ваздуху смрт може настати у времену удисања од 1—2 минута.

Угљен-моноксид је гас који настаје као продукт непотпуног сагоревања угљеника из органских материја, као што су уље, нафта и њени деривати, дрво, природни и произведени гас, експлозиви, угаљ или кокс. У току процеса сагоревања вишак угљеника подстиче стварање (CO), а ако има више кисеоника потпуном оксидацијом угљеника настаје угљен-диоксид (CO2). Угљен-моноксид може бити формиран кад год пламен додирне површину која је хладнија од температуре паљења гасног дела тог пламена. Издувни гасови мотора са унутрашњим сагоревањем један су од највећих загађивача атмосфере овим гасом (са 1-14 вол%) затим, следе издувни гасови који настају у току производње гвожђа као и гасови при сагоревању угља у термоелектранама, и у процесу производње у рафинеријама нафте и хемијској индустрији.

Добар чланак

Источна вриштећа сова

Сива подврста источне вриштеће сове
Сива подврста источне вриштеће сове

Источна вриштећа сова или северноамеричка сова (лат. Megascops asio) мала је врста сове из породице правих сова. Живи претежно у источном делу Северне Америке, од Канаде на северу до Мексика на југу. Највише настањује шумовите пределе и прилагођена је људском фактору више него било која друга сова на континенту, иако често избегава уочавање због својих строго ноктурналних навика.

У оквиру врсте Megascops asio постоји шест подврста које се углавном разликују по боји перја и евентуално величини тела, као и по ареалима које настањују. Највећа подврста је M. a. maxwelliae која настањује просторе од централне Монтане до западног Канзаса, док је најмања подврста M. a. floridanus која живи у Флориди и јужној Џорџији.

Као ни већина сова, ни источна вриштећа сова не прави гнездо већ проналази шупљине у дрвећу, било природне било оне које праве детлићи. Женка полаже 4—6 јаја током априла, а инкубација траје 26 дана. Углавном женка лежи на јајима, док мужјак доноси храну за њу и младунце. Исхрана се састоји од већих инсеката, мањих сисара попут ровчице и младог зеца, глодара и мањих птица, међу којима су сеница, ласта, врабац и грмуш.

Изабрани списак

Списак добитника Нобелове награде за хемију

Списак синглова на првом месту Билборд хот 100 листе у 2008. години
Списак синглова на првом месту Билборд хот 100 листе у 2008. години

Нобелова награда за хемију je награда коју годишње додељује Краљевска шведска академија наука научницима разних поља хемије. То је једна од пет Нобелових награда успостављених по тестаменту Алфреда Нобела 1895. године, које се додељују за изузетне доприносе у хемији, физици, књижевности, миру, и физиологији или медицини

Овом наградом управља Нобелова задужбина, а додељује је Краљевска шведска академија наука по предлогу Нобеловог комитета за хемију који се састоји од пет чланова које је академија изабрала.

Награда се додељује у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, годишњици Нобелове смрти. Сваки добитник добија медаљу, диплому и новчану награду која се мењала током година.

Недавни догађаји

Вести

Фотографија Андрије Мандића, лидера Нове српске демократије
На данашњи дан

3. новембар

Хенри VIII
Занимљивости

Да ли сте знали

Чарли Чаплин, амерички филмски режисер, глумац, сценариста и продуцент британског порекла, један од највећих комичара свих времена
Чарли Чаплин, амерички филмски режисер, глумац, сценариста и продуцент британског порекла, један од највећих комичара свих времена

Изабрана слика

Главата морска корњача (Caretta caretta) је врста морске корњаче из реда Testudines и фамилије Cheloniidae. Присутна је у целом свету. Просечна јединка је дуга приближно 90 cm и тешка отприлике 135 kg, а највећи забележени примерци су тешки више од 450 kg. Сваштојед је и храни се углавном бескичмењацима са дна. Сматра се угроженом врстом.
Главата морска корњача (Caretta caretta) је врста морске корњаче из реда Testudines и фамилије Cheloniidae. Присутна је у целом свету. Просечна јединка је дуга приближно 90 cm и тешка отприлике 135 kg, а највећи забележени примерци су тешки више од 450 kg. Сваштојед је и храни се углавном бескичмењацима са дна. Сматра се угроженом врстом.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете слободно мењати.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 61,9 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 676.000 на српском језику.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 345.226 корисника отворило налог, а од тога је 725 активно.

Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите нашу Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи. Дискусије и коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали.

Википедијом руководи Задужбина Викимедија, некомерцијална организација која управља и низом других пројеката: