Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Загреб

Загребачки трамвај

Загреб (мађ. Zágráb, нем. Agram) главни је и по броју становника највећи град Републике Хрватске. Израстао је из два средњовековна насеља на суседним брдима, грађанског Градеца и бискупског Каптола. Налази се на југозападном рубу Панонске низије на просечној надморској висини од 122 m, подно јужних падина Медведнице, на левој и десној обали реке Саве. Град је на месту спајања алпске, динарске, јадранске и панонске зоне, што је омогућило да постане мост између средњоевропског и јадранског подручја.

Године 2006. у Загребу је живело 784.900 становника. У ширем подручју града живи око 1,2 милиона људи. Као највећи град, Загреб је културно, научно, економско и административно средиште земље.

Загреб се налази на 45°49′0″ СГШ и 15°59′0″ ИГД у централној Хрватској, на југозападном делу Панонске низије на просечној надморској висини од 122 м, подно јужних падина планине Медведнице, на обалама реке Саве.

Као главни град Републике Хрватске, Загреб има статус јединице локалне самоуправе (града), а која уједно има и положај јединице регионалне самоуправе, односно жупаније. Већина главних друмских саобраћајних праваца у Хрватској пролази кроз Загреб. Из правца Загреба су изграђени ауто-путеви, њих 5, према свим деловима Хрватске. Два од три најважнија паневропска друмска коридора у Хрватској пролазе кроз овај град.

Загреб је културно средиште Хрватске. У граду се налази више културних установа које традиционално имају велик престиж. Осим тога, у граду се налазе средишта практично свих важнијих културних установа, као што су Матица хрватска и Друштво хрватских књижевника. У Загребу делује око 136 основних школа и 100 средњих школа, од чега је 31 гимназија. У граду такође делује и 5 политехникума и 9 приватних високошколских установа.

Добар чланак

Галија (музичка група)

Ненад Милосављевић на једном од протестних концерата у Нишу, током НАТО агресије на СРЈ, 1999. године

Галија је југословенска и српска рок група, основана у Нишу 1976. године. Име је добила по истоименој кафани у којој су се чланови бенда првобитно окупљали. Централне личности бенда су браћа Ненад (вокали, акустична гитара и хармоника) и Предраг Милосављевић (вокал). Један су од најтрајнијих састава југословенског и српског рокенрола, а издања групе варирала су од прогресивног рока до мејнстрим оријентисаног звука. Кроз групу је прошао велики број музичара, а садашњи састав чине Ненад Милосављевић, Предраг Милосављевић, Бобан Павловић, Драгутин Јаковљевић, Славиша Павловић, Иван Илић и Горан Антовић.

Група је прву пробу одржала у Дому културе у Нишу, 11. априла 1976. године, а пажњу шире јавности привукла након победе на Зајечарској гитаријади 1978. године и наступом на Омладинском фестивалу у Суботици, где бива проглашена за истинско музичко откриће финала фестивала „Омладина 78”. Након афирмисања на југословенској музичкој сцени уследили су концерти и снимање првог студијског албума за ПГП РТБ, крајем 1978. године. Током каријере објавили су петнаест студијских, један уживо и шест компилацијских албума.

Изабрани списак

Дискографија групе Rage Against the Machine

Rage Against the Machine 2007. Слева надесно: Тим Комерфорд, Зак де ла Роча, Бред Вилк и Том Морело.

Дискографија америчког рок бенда Rage Against the Machine састоји се из четири студијска албума, два албума уживо, једног компилацијског албума, једног демо-албума, седамнаест синглова, четири видео-албума и петнаест спотова. Основали су га певач Зак де ла Роча, гитариста Том Морело, басиста Тим Комерфорд и бубњар Бред Вилк у Лос Анђелесу, у Калифорнији 1991. године.

Група Rage Against the Machine је 1992. потписала уговор с дискографском кућом Epic Records и објавила истоимени дебитантски албум Албум је заузео 45. место на топ-листи Billboard 200 и Америчко удружење дискографских кућа (RIAA) доделило му је троструки платинасти сертификат за продају више од три милиона примерака. Синглови бенда Killing in the Name, Bullet in the Head и Bombtrack доспели су на топ-листе у УК и неколико других земаља.

Недавни догађаји

Вести

Огледна основна школа Владислав Рибникар
На данашњи дан

31. мај

Стеван Синђелић
Занимљивости

Да ли сте знали

Плави кит

Изабрана слика

Манастир Сопоћани, дом Свете Тројице, је подигао краљ Стефан Урош I (1243—1276) недалеко од извора реке Рашке. Манастир се налази на 17 km западно од Новог Пазара. На овом месту, изворишту српске средњовековне државе Немањића, трећи син краља Стефана Првовенчаног је иза себе оставио задужбину која својом величином и лепотом надмашује све дотадашње српске цркве. Фреске манастира Сопоћани су право ремек-дело уметности, што је много година касније Сопоћанима донело светску славу. Данас је један од најзначајнијих српских културних споменика, који је 1979. године увршћен на УНЕСКО-ву листу светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Стари Рас и Сопоћани.
Манастир Сопоћани, дом Свете Тројице, је подигао краљ Стефан Урош I (1243—1276) недалеко од извора реке Рашке. Манастир се налази на 17 km западно од Новог Пазара. На овом месту, изворишту српске средњовековне државе Немањића, трећи син краља Стефана Првовенчаног је иза себе оставио задужбину која својом величином и лепотом надмашује све дотадашње српске цркве. Фреске манастира Сопоћани су право ремек-дело уметности, што је много година касније Сопоћанима донело светску славу. Данас је један од најзначајнијих српских културних споменика, који је 1979. године увршћен на УНЕСКО-ву листу светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Стари Рас и Сопоћани.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете слободно мењати.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 61,2 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 671.000 на српском језику.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 327.855 корисника отворило налог, а од тога су 1.042 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите нашу Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења, аргумената и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали.

Wikimedia-logo.svg
Википедијом руководи Задужбина Викимедија, некомерцијална организација која управља и низом других пројеката: