7. мај
7. мај (07.05) је 127. дан у години по грегоријанском календару (128. у преступној години). До краја године има још 238 дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
- 558 — У византијском Цариграду колапс највеће куполе саборне цркве Пресвете Мудрости. Цар Јустинијан I је моментално наредио радове на обнови који су завршени 563. године.
- 1274 — Почео је са заседањем Други лионски концил посвећен начину избора папе.
- 1429 — Јованка Орлеанка је окончала опсаду Орлеана, предводивши последњи јуриш.
- 1487 — Почела је опсада Малаге у оквиру Реконкисте.
- 1663 — У Лондону, под покровитељством краља Чарлса II, отворено прво позориште.
- 1664 — Луј XIV је званично отворио Версајску палату.
- 1727 — На основу декрета руске царице Катарине I Јевреји протерани из Украјине.
- 1763 — Почео је Понтијаков рат након Понтијаковог покушаја да преотме Форт Детроит од Британаца.
- 1824 — У Бечу је премијерно изведена Бетовенова Девета симфонија.
- 1832 — Баварски принц Ото фон Витлсбах изабран за краља Грчке пошто је Грчка Лондонским уговором проглашена за краљевину.
- 1893 — Поводом 400. годишњице оснивања Ободске штампарије, Књижевно-уметничка заједница приредила прву изложбу српских књига у Београду.
- 1915 — Немачка подморница "У20" торпедима потопила британски путнички брод "Лузитанију", што је допринело одлуци САД да уђу у Први светски рат. Погинуло 1.198 путника и чланова посаде, међу њима много Американаца.
- 1928 — У Уједињеном Краљевству старосна граница изборног права жена спуштена са 30 на 21 годину.
- 1939 — Немачка и Италија склопиле политички и војни савез, Осовина Берлин-Рим. Касније се савезу придружио Јапан.
- 1940 — Почела је дебата о Норвешкој у британском Дому комона која се окончала избором Винстона Черчила за премијера уместо Невила Чемберлена.
- 1943 — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле Тунис и Бизерту.
- 1944 — Совјетске трупе у Другом светском рату почеле напад на Севастопољ и наредног дана га ослободиле од немачке војске.
- 1945 — Немачки генерал Алфред Јодл је у име Вермахта потписао документ о немачкој безусловној капитулацији у Другом светском рату.
- 1948 — Основан је Савет Европе током заседања Хашког конгреса.
- 1954 — Војска Вијетмина је потукла Французе код Дијен Бијен Фуа, чиме је окончана француска доминација у Индокини.
- 1960 — Леонид Брежњев на месту председника Президијума Врховног совјета СССР заменио маршала Климента Ворошилова.
- 1974 — Западнонемачки канцелар Вили Брант је поднео оставку.
- 1993 — Срушена џамија Ферхадија у Бањој Луци.
- 1995 — На председничким изборима у Француској Жак Ширак победио кандидата социјалиста Лионела Жоспена.
- 1996 — Пред Међународним судом за ратне злочине на подручју СФРЈ у Хагу почело суђење босанском Србину Душану Тадићу, прво суђење за ратни злочин после Нирнберга и Токија.
- 1997 — Влада САД осудила Швајцарску због прихватања злата и драгоцености опљачканих од жртава холокауста у Другом светском рату.
- 1999 — У бомбардовању центра Ниша касетним бомбама погинуло је 16 особа, а повређено око 70 људи.
- 1999 — У бомбардовање кинеске амбасаде у Београду погинуло се три особе, а рањено 20.
- 1999 — Папа Јован Павле II посетио Румунију, као први поглавар Римокатоличке цркве који је, после хиљадугодишњег раскола, посетио неку земљу с већински православним становништвом.
- 2000 — Владимир Путин је ступио на дужност председника Русије.
- 2001 — Рони Бигз, учесник „највеће пљачке века“, у Енглеској 1963, предао се британским властима пошто је 35 година провео у Бразилу.
- 2002 — У паду авиона "Макдонел Даглас MD-82" кинеске авио-компаније у море у близини града Далијана погинуло свих 112 путника и чланова посаде.
- 2016 — Отворена џамија Ферхадија у Бањој Луци.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1833 — Јоханес Брамс, немачки композитор, пијаниста и диригент. (прем. 1897)[1]
- 1840 — Петар Чајковски, руски композитор. (прем. 1893)
- 1861 — Рабиндранат Тагор, индијски песник, писац, драматург, композитор, визуелни уметник и филозоф, добитник Нобелове награде за књижевност (1913). (прем. 1941)
- 1892 — Јосип Броз Тито, југословенски комунистички револуционар и државник, председник ФНРЈ и СФРЈ. (прем. 1980)
- 1901 — Гари Купер, амерички глумац. (прем. 1961)[2]
- 1919 — Ева Перон, аргентинска глумица, најпознатија као друга жена аргентинског председника Хуана Перона. (прем. 1952)
- 1922 — Дарен Макгавин, амерички глумац. (прем. 2006)
- 1923 — Ен Бакстер, америчка глумица и певачица. (прем. 1985)
- 1936 — Иван Јагодић, српски глумац. (прем. 2010)
- 1949 — Мерилин Бернс, америчка глумица. (прем. 2014)
- 1960 — Сабахудин Билаловић, босанскохерцеговачки кошаркаш. (прем. 2003)
- 1964 — Пјер Жалица, босанскохерцеговачки редитељ, сценариста и продуцент.
- 1965 — Наташа Иванчевић, српска глумица.
- 1966 — Марта Савић, српска певачица.
- 1967 — Жарко Јокановић, српски писац, сценариста, драматург и политичар.
- 1968 — Трејси Лордс, америчка глумица, музичарка, модел, списатељица, редитељка и продуценткиња.
- 1970 — Татјана Војтеховски, српска новинарка и ТВ водитељка.
- 1977 — Владимир Ивић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1978 — Шон Марион, амерички кошаркаш.
- 1979 — Бранко Пековић, српско-казахстански ватерполиста.
- 1985 — Џеј Балвин, колумбијски певач.
- 1985 — Милан Пуровић, црногорски фудбалер.
- 1986 — Ана Бебић, хрватска певачица.
- 1986 — Јевгениј Воронов, руски кошаркаш.
- 1992 — Александер Лудвиг, канадски глумац и певач.
- 1992 — Рајан Харисон, амерички тенисер.
- 1997 — Дарија Касаткина, руска тенисерка.[3]
- 1997 — Јури Тилеманс, белгијски фудбалер.
- 1998 — Дани Олмо, шпански фудбалер.
Смрти[уреди | уреди извор]
- 1950 — Патријарх српски Гаврило V, врховни поглавар Српске православне цркве (1938—1950). (рођ. 1881)
- 1951 — Ворнер Бакстер, амерички глумац. (рођ. 1889)
- 1998 — Еди Рабит, амерички музичар. (рођ. 1941)
- 2010 — Зоран Куртеш, српски рукометаш и рукометни тренер. (рођ. 1965)
- 2010 — Светозар Стојановић, српски филозоф. (рођ. 1931)
- 2011 — Вилард Бојл, канадски физичар, добитник Нобелове награде за физику (2009). (рођ. 1924)
- 2013 — Мато Ерговић, хрватски глумац и комичар. (рођ. 1927)
- 2018 — Мирослав Вардић, југословенски и српски фудбалер. (рођ. 1944)
Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]
- Српска православна црква слави:
Види још[уреди извор]
Референце[уреди извор]
- ^ Johannes Brahms (2001). Johannes Brahms: Life and Letters. Oxford University Press. стр. 1. ISBN 978-0-19-924773-8.
- ^ „Gary Cooper | American actor”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 6. 5. 2020.
- ^ „Tennis Daria Kasatkina - ESPN”. m.espn.com (на језику: енглески). Приступљено 6. 5. 2020.
