Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Жилина

Жилина (слч. Žilina (помоћ·инфо), мађ. Zsolna, нем. Sillein, пољ. Żylina) град је на северозападу Словачке, у близини њене тромеђе са Чешком и Пољском. Смештена је на ушћу Кисуће и Рајчанке у Вах, у котлини окруженој планинама, које припадају масиву Западних Карпата. Налази се на раскрсници природних путева који, још од средњег века, повезују Русију, Балтик и северну Европу са Дунавом и јужном Европом, а данас је једно од најважнијих друмско-железничких чворишта у држави и налази се на паневропским коридорима Va и VI.

Под данашњим именом се први пут помиње 1208. године, а 1379. године је први пут забележен грб града, који је и данас у употреби. Краљ Карло Роберт је 1321. године Жилину прогласио слободним краљевским градом, док је његов наследник Лајош I посебном повељом Privilegium pro Slavis (издатом 7. маја 1381. године) изједначио права словенских и немачких грађана. Врхунац у свом развоју град је доживео у 17. веку, након чега почиње његова стагнација, све до доласка железничке пруге 1872. године, чиме је отпочео нови развој града и његова индустријализација.

Данас у Жилини живи 85 399 становника, што је чини петим градом у Словачкој по броју становника. Седиште је једне од осам крајева Словачке (Жилинског краја) и једног од њених округа (округ Жилина), универзитетско средиште, а од 2008. године и новоформиране Жилинске бискупије. Један је од највећих привредних центара у држави, нарочито после доласка аутомобилског гиганта КИА, који је у граду подигао фабрику вредну милијарду евра, чиме је Жилина постала једно од три седишта аутомобилске индустрије у Словачкој.

Добар чланак

Винчанска култура

Винчанска култура представља млађенеолитску и раноенеолитску културу Европе (између првих векова 5. миленијума пре нове ере и првих векова 4. миленијума пре нове ере). Простирала се од средњег Потисја на северу до Скопске котлине на југу и од река Усоре и Босне на западу до Софијског басена на југу, односно обухватала је територије данашње Србије, Румуније, Северне Македоније и Босне и Херцеговине.

Винчанска култура је била технолошки најнапреднија праисторијска култура у свету. Најранија металургија бакра у Европи потиче са винчанског локалитета Беловоде у источној Србији. Генералним урбанистичким планом развоја Београда, приобални појас Дунава у зони Винче проглашен је археолошким парком.

Изабрани списак

Списак добитника Нобелове награде за физиологију или медицину

Нобелова награда за физиологију или медицину додељује се сваке године научницима који раде на разним пољима физиологије или медицине. Једна је од пет Нобелових награда које су основане 1895. године по тестаменту Алфреда Нобела, а додељује је Институт Каролинска за изузетне доприносе у физиологији или медицини.

Како је настала вољом Алфреда Нобела, наградом управља Нобелова фондација, а додељује ју одбор који се састоји од пет чланова изабраних од стране Шведске краљевске академије наука. Иако се често назива Нобеловом наградом за медицину, Нобел је у свом тестаменту изричито навео да се награда додељује за „физиологију или медицину”, те се тако награда може доделити за шири спектар поља. Додељује се у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела. Сваки добитник добија медаљу, диплому и новчану награду која се мењала током година.

Недавни догађаји

Вести

28. фебруар — У тешкој железничкој несрећи у Тесалији, Грчка, страдало је 57 особа, и 85 је повређено.
26. фебруар — Најмање 67 избеглица су страдали у бродолому крај обале Калабрије, Грчка.
12. фебруар — Канзас Сити чифси су победили у 57. Супербоулу Филаделфија иглсе резултатом 38 : 35.
12. фебруар — Реал Мадрид је освојио титулу клупског шампиона света, пошто је у финалном мечу у Рабату савладао Ал Хилал са 5 : 3.
12. фебруар — Никос Христодулидис изабран је за председника Кипра пошто је у другом кругу избора освојио 51,92 одсто гласова.
6. фебруар — Два разорна земљотреса (јачине између 7,5 и 8 јединица Рихтерове скале) погодила су делове Турске и Сирије (на фотографији) при чему је страдало више од 50000 људи.
29. јануар — Рукометна репрезентација Данске освојила је Светско првенство победивши у финалу Француску резултатом 34 : 29.

Остале вести

На данашњи дан

10. март

241. п. н. е. — Римска република је поразила Картагину у пресуднoj поморској бици код Егатских острва.
1629 — Енглески краљ Чарлс I је распустио парламент чиме је започео једанаестогодишњи период током кога се енглески парламент није састајао.
1834 — У околини Дервенте избила је Поп-Јовичина буна против турске власти.
1876 — Александер Грејам Бел је остварио први двосмерни телефонски позив.
1906 — Више од 1000 рудара је погинуло у Курјерској несрећи у руднику угља у северној Француској.
1952 — Суочен са могућим изборним поразом, бивши председник Кубе Фулгенсио Батиста је извршио државни удар и преузео власт.
1975 — Снаге Северног Вијетнама су напале град Буон Ма Туот, чиме је започела офанзива која је довела до пада Јужног Вијетнама.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да амазонски мрави краду ларве других мрава, које после држе као робове?
… да су Хаваји једина америчка држава која узгаја кафу?
… да се ноћу може видети око 6.000 звезда без телескопа?
… да је младунче кенгура дугачко око 3 цм када се окоти?
… да џиновски афрички цврчак обожава да једе људску косу?
… да је прва фабрика торпеда на свету „Вајтхед” основана у Ријеци?
… да Ајфелова кула може бити 15 cm виша током лета, због топлотног ширења због којег се гвожђе загрева?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Влатко Стефановски (скроз лево) са Теодосијем Спасовом (у центру) и Мирославом Тадићем (скроз десно) током музичког наступа.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете слободно мењати.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 60,6 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 669.000 на српском језику.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 322.401 корисник отворио налог, а од тога су 804 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите нашу Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења, аргумената и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали.

Википедијом руководи Задужбина Викимедија, некомерцијална организација која управља и низом других пројеката: