Главна страна
Перикле
Перикле (старогрч. Περικλής, од грчких речи περί и κλέος што значи „окружен славом“, рођен око 495. п. н. е., умро 429. п. н. е.), био је старогрчки политичар, говорник и војсковођа из V века п. н. е. (познатог још и као Златни век), а нарочито значајан за период између Грчко-персијских ратова и Пелопонеског рата. Време његове владавине (461. п. н. е. — 429. п. н. е.), у историји је добило име Периклово доба, такође Златни век, јер је у доба његове владавине Атина била на врхунцу своје моћи. За стратега Атине биран је 14 пута узастопно, што никоме до тада није успело. Преминуо је као жртва епидемије која је тада погодила Атину.
Водио је успешне војничке кампање против Персијанаца и других противника. Значајно је унапредио атинске морнарицу и трансформисао Делски савез у Атинску поморску државу. Перикле је такође био истакнути покровитељ уметности, књижевности и науке. За време своје владавине претворио је Атину у средиште културе и духовности античког света. Подигао је неке од најлепших грађевина античког света (атински Акропољ са Партеноном). Такође је био покретач низа закона у корист народа. Ти закони су, парадоксално, углавном били на штету аристократије којој је и сам припадао. Будући да је подржавао народне масе, многи су га називали популистом. Његови продемократски ставови виде се у његовом Посмртном говору одржаном у част атинских војника погинулих у Пелопонеском рату. Говор је у потпуности сачуван захваљујући Тукидиду који је Перикла назвао „првим човеком Атине“.
Слободарска партија Аустрије
Слободарска партија Аустрије (СПА; њем. Freiheitliche Partei Österreichs, FPÖ) јесте десничарска популистичка и национал-конзервативна политичка партија у Аустрији. Партија, коју предводи Хајнц-Кристијан Штрахе, чланица је политичке групе Европа нација и слободе у Европском парламенту, као и Покрета за Европу нација и слободе.
СПА је основана 1956. године као насљедник краткотрајне Федерације независних, представљајући „трећи камп” Аустрије, тј. пангерманистичку и национал-либералну опозицију и социјализму и католичком клерикализму. Први предсједник странке је био Антон Рајнталер, бивши нацистички функционер и официр Шуцштафела. СПА, трећа партија са скромном подршком, примљена је у Либералну интернационалу 1979. године и учествовала је у влади коју је предводила Социјалдемократска партија Аустрије (СДПА), послије парламентарних избора у Аустрији 1983. године. Јерг Хајдер изабран је за новог предсједника СПА 1986. године, а странка је започела свој идеолошки преокрет ка десничарском популизму. Овај нови политички правац убрзо је резултовао јаким растом изборне подршке, мада је то довело до прекида веза са СДПА. Године 1993, након контроверзног приједлога о имиграционим питањима, присталице политичког правца ближег класичном либерализму напустиле су СПА и формирале Либерални форум, која је преузела мјесто СПА у Либералној интернационали (с обзиром да је СПА била приморана да напусти ЛИ), која се касније спојила са Неосом 2014. године.
Списак добитника Нобелове награде за физиологију или медицину
Нобелова награда за физиологију или медицину додељује се сваке године научницима који раде на разним пољима физиологије или медицине. Једна је од пет Нобелових награда које су основане 1895. године по тестаменту Алфреда Нобела, а додељује је Институт Каролинска за изузетне доприносе у физиологији или медицини.
Како је настала вољом Алфреда Нобела, наградом управља Нобелова фондација, а додељује ју одбор који се састоји од пет чланова изабраних од стране Шведске краљевске академије наука. Иако се често назива Нобеловом наградом за медицину, Нобел је у свом тестаменту изричито навео да се награда додељује за „физиологију или медицину”, те се тако награда може доделити за шири спектар поља. Додељује се у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела. Сваки добитник добија медаљу, диплому и новчану награду која се мењала током година.
Вести
- 28. фебруар — У тешкој железничкој несрећи у Тесалији, Грчка, страдало је 57 особа, и 85 је повређено.
- 26. фебруар — Најмање 67 избеглица су страдали у бродолому крај обале Калабрије, Грчка.
- 12. фебруар — Канзас Сити чифси су победили у 57. Супербоулу Филаделфија иглсе резултатом 38 : 35.
- 12. фебруар — Реал Мадрид је освојио титулу клупског шампиона света, пошто је у финалном мечу у Рабату савладао Ал Хилал са 5 : 3.
- 12. фебруар — Никос Христодулидис изабран је за председника Кипра пошто је у другом кругу избора освојио 51,92 одсто гласова.
- 6. фебруар — Два разорна земљотреса (јачине између 7,5 и 8 јединица Рихтерове скале) погодила су делове Турске и Сирије (на фотографији) при чему је страдало више од 50000 људи.
- 29. јануар — Рукометна репрезентација Данске освојила је Светско првенство победивши у финалу Француску резултатом 34 : 29.
6. март
- 1836 — Мексиканци, под командом генерала Антонија Лопеза де Санта Ане, су заузели тврђаву Аламо у Тексасу.
- 1882 — Кнежевина Србија подигнута у ранг краљевине, а њен кнез Милан Обреновић проглашен за првог краља Србије модерног доба.
- 1912 — Италијанска војска је прва употребила ваздухоплове у борби, пошто су два цепелина бомбардовала турске војнике улогорене у Јанзуру.
- 1941 — Крунски савет Краљевине Југославије, у Другом светском рату донео одлуку да Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије.
- 1946 — Француска признала Вијетнам као аутономну државу у оквиру Индокинеске федерације.
- 1957 — Бивше британске колоније Златна Обала и Тоголанд уједињене су у државу под називом Гана, која је стекла независност у оквиру Комонвелта, чиме је почео талас деколонизације у Африци.
- 2003 — У удесу алжирског путничког авиона „Ер Алжир” одмах по полетању са аеродрома Таманрасет (Алжир), погинуле су 102 особе.
Да ли сте знали
- … да амазонски мрави краду ларве других мрава, које после држе као робове?
- … да су Хаваји једина америчка држава која узгаја кафу?
- … да се ноћу може видети око 6.000 звезда без телескопа?
- … да је младунче кенгура дугачко око 3 цм када се окоти?
- … да џиновски афрички цврчак обожава да једе људску косу?
- … да је прва фабрика торпеда на свету „Вајтхед” основана у Ријеци?
- … да Ајфелова кула може бити 15 cm виша током лета, због топлотног ширења због којег се гвожђе загрева?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете слободно мењати.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 60,6 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 668.000 на српском језику.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 322.119 корисника отворило налог, а од тога су 794 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите нашу Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.
Дискусије и коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења, аргумената и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали.
Википедијом руководи Задужбина Викимедија, некомерцијална организација која управља и низом других пројеката:
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободни уџбеници
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице