Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Карло V, цар Светог римског царства

Карло V Хабзбуршки, такође Карлос I од Шпаније (24. фебруар 1500. Гент, Фландрија — 21. септембар 1558. манастир Јусте, Шпанија) био је један од најмоћнијих владара у историји Европе. Припадао је династији Хабзбург. Огромно подручје које је добио у наследство, била је последица уједињавања династија и њихових земаља по бројним рођачким линијама.

Био је син Хуане Луде и Филипа Лепог, и унук Максимилијана I од Аустрије и Марије од Бургундије са очеве стране, од којих је наследио Холандију, Аустрију и право на престо Светог римског царства. Са мајчине стране, био је унук Католичких краљева, Изабеле I од Кастиље и Фернанда II од Арагона (династија Трастамара), од којих је наследио кастиљански и арагонски престо, Напуљ, Сицилију, Сардинију, Малту, Канарска острва и Западне Индије (како су се у то доба звале америчке колоније).

Карло V је био последњи немачки цар који је гајио средњовековни сан о универзалној монархији. Овој његовој амбицији су се супротставили француски владари Франсоа I и Анри II, продор Османског царства у централну Европу, али и верски потреси који су погодили Европу, 1517, са појавом Реформације. Уморан и обесхрабрен, одрекао се својих владарских прерогатива и повукао у манастир.

Добар чланак

Драгутин Калор Милодановић

Калор, односно Драгутин Милодановић (Суботица, 1847 — Београд, 25. фебруар / 9. март 1883), био је буњевачко-српски новинар, уредник и издавач „Мисечне кронике“ (1872—73), а потом и „Суботичког гласника“ (1873—76). Као добровољац узео је учешћа у српско-турским ратовима 1876—78, да би се по окончању ратног дејства скрасио у Београду, у којем је остао до краја живота (1883).

Како преноси Душан Петровић, аутор Милодановићеве биографије, Милодановић је био једна врло симпатична појава: одушевљени патриота, који је правилно схватио потребе буњевачког племена. Он се својски искрено старао, често упркос недаћама које су му у раду сметале, да задовољи потребама својих сународника.

О детињству Калора Милодановића мало се зна. Њега је познавао узак круг људи, с којима је заједно радио и који су га подупирали у културно-просветном раду. Па ипак, није се нашао нико сем Душана Петровића да дâ опширан опис његовог рада.

Потиче из једне земљорадничке породице. Родитељи су му били веома скромног материјалног стања. Гимназијске дане провео је у више места у Угарској. Прошао је кроз осам латинских школа, па због лошег материјалног стања даље није могао наставити с даљим школовањем. Неко време је био у Калочи, где га је припомагао уважени бискуп Иван Антуновић. Антуновић је током 70-их година 19. века издавао недељни лист — „Буњевачке и шокачке новине“ са месечним прилогом за забавно штиво са сликама — „Буњевачко-шокачка вила“. На тим листовима је Милодановић радио, а заузврат је био награђен од Антуновића.

Изабрани списак

Списак епизода серије Мердокове мистерије

Мердокове мистерије су канадска драмска телевизијска серија с одликама мистерије, комедије и научне фантастике чије је приказивање почело 20. јануара 2008. Серија се темељи на романима Детектив Мердок Морина Џенингса. Радња је смјештена у Торонту крајем 19. и почетком 20. вијека. У средишту дешавања је Вилијам Мердок (Јаник Бисон), детектив Четврте полицијске станице, који ријешава злочине користећи се научним методама и проналасцима који су веома напредни за то вријеме (попут отисака прстију). У рјешавању случајева помажу му полицајац Џорџ Кребтри (Џони Харис), градски патолог доктор Џулија Огден (Хелен Џој) и инспектор Томас Бракенрид (Томас Крејг). Р. Б. Карни, Кал Кунс и Александра Заровни творци су серије, а продуцирао ју је Shaftesbury Films.

Серији су претходила три телевизијска филма који су се приказивали на канадском каналу Bravo! од 2004. до 2005. За разлику од серије глумачка постава је потпуно другачија. У филму су глумили: Питер Аутербриџ као Мердок, Кили Хоз као доктор Огден, Метју Макфадзин као полицајац Кребтри и Колм Мини као инспектор Бракенрид.

Недавни догађаји

Вести

12. фебруар — Канзас Сити чифси су победили у 57. Супербоулу Филаделфија иглсе резултатом 38 : 35.
12. фебруар — Реал Мадрид је освојио титулу клупског шампиона света, пошто је у финалном мечу у Рабату савладао Ал Хилал са 5 : 3.
12. фебруар — Никос Христодулидис изабран је за председника Кипра пошто је у другом кругу избора освојио 51,92 одсто гласова.
6. фебруар — Два разорна земљотреса (јачине између 7,5 и 8 јединица Рихтерове скале) погодила су делове Турске и Сирије (на фотографији) при чему је страдало више од 50000 људи.
29. јануар — Рукометна репрезентација Данске освојила је Светско првенство победивши у финалу Француску резултатом 34 : 29.
29. јануар — Новак Ђоковић и Арина Сабаленка су освајачи Отвореног првенства Аустралије у појединачној конкуренцији.
16. јануар — У удесу путничког авиона са 72 људи у Непалу, настрадали су сви путници и посада.

Остале вести

На данашњи дан

25. фебруар

1570 — Папа Пије V екскомуницирао је енглеску краљицу Елизабету I због њене подршке протестантизму и англиканској цркви.
1921 — Црвена армија је напала Грузију, заузела Тбилиси и прогласила нову Грузијску ССР.
1948 — Принудивши премијера Едварда Бенеша да прихвати оставке некомуниста у влади, комунисти су у Чехословачкој преузели власт.
1954 — Египатски председник Мохамед Нагиб, принуђен да поднесе оставку, а сву власт је као премијер и председник Револуционарног савета преузео Гамал Абдел Насер.
1956 — На завршетку 20. конгреса Комунистичке партије СССР, Никита Хрушчов прочитао је Тајни реферат, у којем је изложио последице Стаљинове владавине и култа личности.
1968 — Јужнокорејски војници су убили 135 ненаоружаних становника села Ха Мај у јужновијетнамској покрајини Кванг Нам.
1986 — Филипински председник Фердинанд Маркос, поднео оставку под притиском побуњеног народа, војног врха, и уз подстицај САД које су дотада подржавале његову диктаторску владавину.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да Италијани Микија Мауса зову Тополино, а да му је првобитно име било Мортимер?
… да је до 2002. године важио закон по коме би Монако престао да буде суверена држава, aко би кнежевска кућа Грималди остала без наследника?
… да све венецијанске гондоле у Италији морају да буду офарбане у црно, осим ако припадају неком државном званичнику?
… да је Данијел Питер први произвео млечну чоколаду, али је свој рецепт продао Анрију Нестлеу?
… да слонове кљове спадају у секутиће?
… да је Лав Троцки убијен у Мексику цепином?
… да рециклажа једне пластичне боце може сачувати енергију за осветљење сијалицу од 60 вати до шест часова?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Споменик братства и јединства Миодрага Живковића у центру Приштине. „Братство и јединство” је била популарна парола Комунистичке партије Југославије.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете слободно мењати.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 60,5 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 668.000 на српском језику.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 321.568 корисника отворило налог, а од тога је 811 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите нашу Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења, аргумената и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали.

Википедијом руководи Задужбина Викимедија, некомерцијална организација која управља и низом других пројеката: