Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Ана Франк

Анелис „Ана” Мари Франк (хол. и нем. Annelies Marie Frank; Франкфурт, 12. јуна 1929 — Берген, март 1945) једна је од најпознатијих јеврејских жртава Холокауста. За време скривања од нациста у Амстердаму написала је познати Дневник Ане Франк.

Рођена је у Франкфурту на Мајни у Немачкој, али је већи део живота провела у Амстердаму. Била је држављанин Немачке до 1941, када јој је одузето држављанство по Нирнбершким законима. Анина породица се 1933. преселила у Холандију, коју је Нацистичка Немачка окупирала 1940, а прогони Јевреја су се појачали јула 1942, када се породица Франк сакрила у тајне просторије у пословној згради Ота Франка — Тајно скровиште. После две године, по дојави, њихово склониште је откривено, а породица Франк, ван Пелс и Фриц Пфефер су депортовани у концентрационе логоре. Ана је умрла седам месеци касније од тифуса у концентрационом логору Берген-Белзену, неколико дана после смрти своје сестре Марго.

Анин отац, Ото Франк, који је једини преживео рат, вратио се у Амстердам и пронашао дневник своје ћерке. Постала је позната после смрти, захваљујући објављивању њеног дневника. У њему је описала живот током скривања за време нацистичке окупације у Другом светском рату. Дневник, у коме је Ана бележила своје мисли од 12. јуна 1942. до 1. августа 1944, објављен је 1947. године у оригиналној и делимично скраћеној верзији на холандском језику.

Добар чланак

Драгутин Калор Милодановић

Калор, односно Драгутин Милодановић (Суботица, 1847 — Београд, 25. фебруар / 9. март 1883) био је буњевачко-српски новинар, уредник и издавач „Мисечне кронике“ (1872—73), а потом и „Суботичког гласника“ (1873—76). Као добровољац узео је учешћа у српско-турским ратовима 1876—78, да би се по окончању ратног дејства скрасио у Београду, у којем је остао до краја живота (1883).

О детињству Калора Милодановића мало се зна. Њега је познавао узак круг људи, с којима је заједно радио и који су га подупирали у културно-просветном раду. Потиче из земљорадничке породице. Родитељи су му били веома скромног материјалног стања. Гимназијске дане провео је у више места у Угарској. Прошао је кроз осам латинских школа, па због лошег материјалног стања није могао наставити с даљим школовањем. Неко време је био у Калочи, где га је припомагао бискуп Иван Антуновић. Антуновић је током 70-их година 19. века издавао недељни лист — „Буњевачке и шокачке новине“ са месечним прилогом за забавно штиво са сликама — „Буњевачко-шокачка вила“. На тим листовима је Милодановић радио, а заузврат је био награђен од Антуновића. Милодановић је био одушевљени патриота, који је правилно схватио потребе буњевачког племена. Он се искрено старао, често упркос недаћама које су му у раду сметале, да задовољи потребама својих сународника.

Изабрани списак

Списак епизода серије Мердокове мистерије

Мердокове мистерије су канадска драмска телевизијска серија с одликама мистерије, комедије и научне фантастике чије је приказивање почело 20. јануара 2008. Серија се темељи на романима Детектив Мердок Морина Џенингса. Радња је смјештена у Торонту крајем 19. и почетком 20. вијека. У средишту дешавања је Вилијам Мердок (Јаник Бисон), детектив Четврте полицијске станице, који ријешава злочине користећи се научним методама и проналасцима који су веома напредни за то вријеме (попут отисака прстију). У рјешавању случајева помажу му полицајац Џорџ Кребтри (Џони Харис), градски патолог доктор Џулија Огден (Хелен Џој) и инспектор Томас Бракенрид (Томас Крејг). Р. Б. Карни, Кал Кунс и Александра Заровни творци су серије, а продуцирао ју је Shaftesbury Films.

Серији су претходила три телевизијска филма који су се приказивали на канадском каналу Bravo! од 2004. до 2005. За разлику од серије глумачка постава је потпуно другачија. У филму су глумили: Питер Аутербриџ као Мердок, Кили Хоз као доктор Огден, Метју Макфадзин као полицајац Кребтри и Колм Мини као инспектор Бракенрид.

Недавни догађаји

Вести

12. фебруар — Канзас Сити чифси су победили у 57. Супербоулу Филаделфија иглсе резултатом 38 : 35.
12. фебруар — Реал Мадрид је освојио титулу клупског шампиона света, пошто је у финалном мечу у Рабату савладао Ал Хилал са 5 : 3.
12. фебруар — Никос Христодулидис изабран је за председника Кипра пошто је у другом кругу избора освојио 51,92 одсто гласова.
6. фебруар — Два разорна земљотреса (јачине између 7,5 и 8 јединица Рихтерове скале) погодила су делове Турске и Сирије (на фотографији) при чему је страдало више од 50000 људи.
29. јануар — Рукометна репрезентација Данске освојила је Светско првенство победивши у финалу Француску резултатом 34 : 29.
29. јануар — Новак Ђоковић и Арина Сабаленка су освајачи Отвореног првенства Аустралије у појединачној конкуренцији.
16. јануар — У удесу путничког авиона са 72 људи у Непалу, настрадали су сви путници и посада.

Остале вести

На данашњи дан

27. фебруар

1560 — Енглеска и Лордови конгрегације су потписали споразум из Бервика, којим ће се Французи истерати из Шкотске.
1876 — У Крагујевцу су избиле радничке демонстрације Црвено барјаче након неуспеле смене радикалско-социјалистичке општинске управе.
1881 — Бури су победили Британце у бици код Мајуба Хила у јужној Африци.
1900 — Британске трупе под командом лорда Хорејшија Киченера однеле су пресудну победу над Бурима у бици код Парденберга.
1905 — Реорганизацијом Велике школе, основан Београдски универзитет, прва универзитетска установа у Србији.
1933 — У пожару, за који су оптужени комунисти, изгорео је Рајхстаг, зграда немачког парламента (на слици).
1996 — СР Југославија укинула санкције против Републике Српске (блокада на Дрини) уведене 4. августа 1994.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да је Кеопсова пирамида када је изграђена била висока 147 м, али да због улегнућа тла и разрушености њена висина сада износи 137 м?
… да реч Хималаји на санскриту значи боравиште снега?
… да је 1. децембар светски дан борбе против сиде, а црвена трака симбол солидарности са оболелима од ХИВ-а?
… да су сви лабудови у Енглеској власништво краљице?
… да острига током живота може да мења пол колико год пута то жели?
… да мува живи у просеку око месец дана?
… да је стакленој боци потребно више од 4000 година да се распадне, чак и више ако се налази на депонији?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Споменик братства и јединства Миодрага Живковића у центру Приштине. „Братство и јединство” је била популарна парола Комунистичке партије Југославије.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете слободно мењати.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 60,6 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 668.000 на српском језику.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 321.712 корисника отворило налог, а од тога је 811 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите нашу Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења, аргумената и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали.

Википедијом руководи Задужбина Викимедија, некомерцијална организација која управља и низом других пројеката: