8. јун
8. јун (8.6.) је 159. дан године по грегоријанском календару (160. у преступној години). До краја године има још 206 дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- 1775 — Британске снаге су поразиле Континенталну војску у бици код Троа Ривјера, последњој великој бици вођеној на територији Квебека, која је била део инвазије америчких колониста на Квебек.
- 1871 — Аустроугарски цар Франц Јозеф I објавио одлуку о укидању Војне крајине. Одлука спроведена 1873. Крајина била аустријски гранични појас према Турској, по успостављању Аустроугарске монархије. По увођењу опште војне обавезе изгубила војни значај.
- 1883 — Француска успоставила контролу над Тунисом, својим протекторатом од 1881. Тунис стекао независност 1956.
- 1922 — Принцеза Марија Хоенцолерн-Зигмаринген се удала за краља Александара I Карађорђевића.
- 1929 — Маргарет Бондфилд постављена за министра рада, као прва жена у влади у историји Уједињеног Краљевства.
- 1940 — Немачке крстарице Шарнхорст и Гнајзенау у Другом светском рату потопиле британски носач авиона Глоријус и разараче Ардент и Акаста. Погинуло више од 1.500 људи.
- 1941 — Британске снаге и јединице Слободне Француске у Другом светском рату извршиле инвазију на Сирију да би спречиле оснивање база Сила Осовине.
- 1942 — Јапанске подморнице у Другом светском рату бомбардовале највећи аустралијски град Сиднеј.
- 1965 — Армија САД у Јужном Вијетнаму добила овлашћење да предузима офанзивне операције.
- 1972 — Фотограф Асошијетед преса Ник Ут је снимио слику награђену Пулицеровом награду на којој гола деветогодишња Фан Ти Ким Фук трчи по путу након што је изгорела после напада напалмом.
- 1986 — Упркос оптужбама да је као нацистички официр у Другом светском рату одговоран за злочине у Југославији и Грчкој, бивши генерални секретар УН Курт Валдхајм изабран за председника Аустрије. Бојкотовао га готово цео свет.
- 1989 — Поморски археолог др Роберт Балард лоцирао је олупину немачког бојног брода Бизмарк.
- 1995 — Група америчких маринаца успешно окончала акцију спасавања капетана Скота О'Грејдија, чији је авион F-16 шест дана раније у северозападној Босни успешно оборила Војска Републике Српске.
- 2001 —
- Бриселски суд прогласио кривим и затражио доживотну робију за четири особе, међу њима две опатице, због злочина у Руанди. Савет министара Руанде у децембру саопштио да је у тој земљи 1994. убијено више од милион људи.
- У једној школи у Икеди, у Јапану, душевно поремећен човек ножем усмртио осам ученика, а 15 наставника и ученика ранио.
- 2004 — Председник Кине Ху Ђинтао допутовао у посету Пољској, прву посету неког шефа кинеске државе Варшави после 55 година.
- 2021 — Жалбено веће Механизма за кривичне судове у Хагу осудило је генерала Ратка Младића на доживотан затвор.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1810 — Роберт Шуман, немачки композитор. (прем. 1856)[1]
- 1867 — Френк Лојд Рајт, амерички архитекта. (прем. 1959)
- 1908 — Лео Лемешић, хрватски фудбалер, фудбалски тренер и судија. (прем. 1978)
- 1916 — Франсис Крик, енглески молекуларни биолог, биофизичар и неуро научник, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1962). (прем. 2004)
- 1921 — Алексис Смит, америчка глумица и певачица. (прем. 1993)
- 1927 — Џери Стилер, амерички глумац, комичар и писац. (прем. 2020)
- 1931 — Иван В. Лалић, српски песник, есејиста и преводилац. (прем. 1996)[2]
- 1933 — Џоун Риверс, америчка комичарка, глумица, списатељица, продуценткиња и ТВ водитељка. (прем. 2014)
- 1936 — Кенет Г. Вилсон, амерички теоријски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1982). (прем. 2013)
- 1940 — Ненси Синатра, америчка музичарка и глумица.
- 1951 — Бони Тајлер, велшка певачица.
- 1953 — Иво Санадер, хрватски политичар, 8. премијер Хрватске.
- 1961 — Алка Вуица, хрватска певачица, глумица, новинарка и ТВ водитељка.
- 1965 — Френк Грило, амерички глумац.
- 1968 — Иван Гавриловић, српски певач.
- 1971 — Крис Естес, амерички музичар, најпознатији као басиста групе King Diamond.
- 1971 — Марк Фојерстин, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент.
- 1973 — Стипе Дрвиш, хрватски боксер.
- 1973 — Луција Шербеџија, хрватска глумица и модел.
- 1976 — Линдси Давенпорт, америчка тенисерка.
- 1977 — Канје Вест, амерички музичар, музички продуцент, модни дизајнер и предузетник.
- 1981 — Данијеле Сантарели, италијански одбојкашки тренер.
- 1982 — Нађа Петрова, руска тенисерка.
- 1983 — Ким Клајстерс, белгијска тенисерка.[3]
- 1984 — Миа Борисављевић, српска певачица.
- 1984 — Хавијер Маскерано, аргентински фудбалер.
- 1987 — Саманта Сејнт, америчка порнографска глумица.
- 1989 — Тимеа Бачински, швајцарска тенисерка.[4]
- 1989 — Урош Луковић, српски кошаркаш.
- 1990 — Сања Малагурски, српска одбојкашица.
- 1996 — Ива Илинчић, српска глумица.
- 1997 — Страхиња Крстевски, македонски фудбалер.
- 1997 — Јелена Остапенко, летонска тенисерка.[5]
- 2006 - Даница Радуловић, хемичарка
Смрти[уреди | уреди извор]
- 518 — Анастасије I, источноримски (византијски) цар, велики реформатор византијског новчаног и фискалног система. (рођ. отприлике 431)
- 632 — Мухамед, оснивач ислама. (рођ. 570)[6]
- 1695 — Кристијан Хајгенс, холандски астроном, математичар и физичар. (рођ. 1629)
- 1809 — Томас Пејн, енглески политичар и писац. (рођ. 1737)
- 1876 — Жорж Санд, француска књижевница. (рођ. 1804)
- 1943 — Михаило Петровић Алас, професор математике на Београдском универзитету. (рођ. 1868)
- 1944 — Милица Павловић Дара, народни херој Југославије. (рођ. 1915).
- 1946 — Герхарт Хауптман, немачки писац, добитник Нобелове награде за књижевност. (рођ. 1946)
- 1973 — Георг Бохман, немачки SS-Oberführer. (рођ. 1913)
- 1993 — Рене Буске, шеф француске полиције за време нацизма. (рођ. 1909)
- 1998 — Сани Абача, нигеријски генерал. (рођ. 1943)
- 2008 — Шабан Бајрамовић, српски ромски певач и композитор. (рођ. 1936)
- 2018 — Јунис Гејсон, британска глумица (рођ. 1928)
Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]
Види још[уреди извор]
Референце[уреди извор]
- ^ The Musical World. J. Alfredo Novello. 1864. стр. 499.
- ^ „Иван В. Лалић”. tamnivilajet.in.rs. Архивирано из оригинала на датум 02. 02. 2022. Приступљено 2. 2. 2022.
- ^ „Kim Clijsters”. London: ESPN Sports Media Ltd. Приступљено 18. 7. 2020.
- ^ „Timea Bacsinszky”. WTA. Приступљено 21. 3. 2020.
- ^ „Jelena Ostapenko”. WTA. Приступљено 21. 3. 2020.
- ^ The Last Prophet Архивирано 23 јануар 2009 на сајту Wayback Machine, p. 3. Lewis Lord of U.S. News & World Report. 7 April 2008.