21. јун
21. јун (21.6.) је 172. дан године по грегоријанском календару (173. у преступној години). До краја године има још 193 дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- 217. п. н. е. — Римљани предвођени Гајем Фламинијем су поражени у бици код Тразименског језера када су упали у Ханибалову замку.
- 1813 — У бици код Виторије, британска војска под вођством војводе од Велингтона поразила је снаге Наполеоновог брата Жозефа, краља Шпаније.
- 1881 — Кнез Милан Обреновић обележио је сребрним будаком почетак градње пруге Београд-Ниш, прве железничке пруге у Србији. Први путнички воз ка Нишу кренуо је са београдске железничке станице 3. септембра 1884.
- 1919 — По наређењу адмирала Ројтера, посада немачке ратне флоте потопила је већину својих бродова (преко 70) који су, након капитулације Немачке у Првом светском рату, били стационирани у британској поморској бази Скапа Флоу у Шкотској.
- 1942 — Немачки афрички корпус фелдмаршала Ервина Ромела заузео је у Другом светском рату град Тобрук у Либији и заробио 25.000 британских војника.
- 1945 — Јапанске трупе на острву Окинава, које је служило као последња одбрана Јапана у Другом светском рату, предале су се Американцима.
- 1948 — Продуцентска кућа Колумбија рекордс произвела је прву успешну лонгплеј плочу од винил пластике.
- 1963 — Кардинал Ђовани Батиста Монтини постао је папа Павле VI, након смрти папе Јована XXIII.
- 1963 — Председник Француске Шарл де Гол повукао је поморске снаге из НАТО-а.
- 1970 — У финалу Светског фудбалског првенства Бразил је у Сијудад Мексику победио Италију са 4:1 и постао први троструки освајач трофеја Жила Римеа.
- 1981 — На општим изборима у Француској убедљиво су победили социјалисти и постали најјача партија са 38% укупних гласова. Лидер социјалиста Франсоа Митеран у мају исте године постао је председник Француске.
- 1990 —
- У Мађарској је званично поново отворена берза, коју су комунистичке власти затвориле 42 године раније.
- У земљотресу на северу Ирана погинуло је око 100.000 људи.
- 2002 — Бивши директор Радио-телевизије Србије Драгољуб Милановић осуђен је на десет година затвора због погибије 16 радника те телевизије у НАТО-бомбардовању 23. априла 1999. По правоснажности пресуде 20. маја 2001, Милановић се два месеца крио у Црној Гори, где је ухапшен у полицијској акцији „Сабља“ и спроведен у затвор Забела код Пожаревца.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1863 — Макс Волф, немачки астроном, један од зачетника астрофотографије. († 1932)
- 1878 — Филип Филиповић, српски и југословенски математичар, политичар и револуционар, један од оснивача КП Југославије и њен први секретар. († 1938)
- 1905 — Жан-Пол Сартр, француски филозоф, књижевник, драматург, сценариста и књижевни критичар, добитник Нобелове награде за књижевност (1964). († 1980)
- 1921 — Џејн Расел, америчка глумица и певачица. († 2011)
- 1921 — Џуди Холидеј, америчка глумица, комичарка и певачица. († 1965)
- 1925 — Морин Стејплтон, америчка глумица. († 2006)
- 1932 — Лало Шифрин, аргентински џез пијаниста, диригент и композитор филмске музике.
- 1935 — Франсоаз Саган, француска књижевница, драматуршкиња и сценаристкиња. († 2004)
- 1948 — Јован Аћимовић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1948 — Ијан Макјуан, енглески књижевник и сценариста.[1]
- 1950 — Џои Крејмер, амерички музичар, најпознатији као бубњар групе Aerosmith.
- 1953 — Беназир Буто, пакистанска политичарка, премијерка Пакистана у два наврата. († 2007)
- 1955 — Мишел Платини, француски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1961 — Ману Чао, француски музичар
- 1964 — Љубиша Стаменковић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1966 — Иван Тасовац, српски пијаниста, директор Београдске филхармоније и бивши министар културе. († 2021)
- 1971 — Анет Олсон, шведска музичарка, најпознатија као певачица групе Nightwish.
- 1973 — Иван Аџић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1973 — Џулијет Луис, америчка глумица и музичарка.
- 1974 — Флавио Рома, италијански фудбалер.
- 1979 — Костас Кацуранис, грчки фудбалер.
- 1979 — Крис Прат, амерички глумац.
- 1980 — Бранко Бошковић, црногорски фудбалер.
- 1983 — Едвард Сноуден, амерички дисидент.
- 1985 — Амел Бент, француска певачица.
- 1985 — Лана дел Реј, америчка музичарка.
- 1986 — Андреа Чинчарини, италијански кошаркаш.
- 1988 — Тадијус Јанг, амерички кошаркаш.
- 1990 — Сандра Перковић, хрватска атлетичарка.
- 1990 — Душан Чантекин, српско-турски кошаркаш.
- 1995 — Исидора Симијоновић, српска глумица и певачица.
- 1997 — Ребека Блек, америчка певачица.
Смрти[уреди | уреди извор]
- 1377 — Едвард III, енглески краљ (рођ. 1312)[2]
- 1527 — Николо Макијавели, италијански политичар и писац. (рођ. 1469)[3]
- 1852 — Фридрих Фребел, немачки педагог. (рођ. 1782)
- 1874 — Андерс Јонас Ангстром, шведски физичар. (рођ. 1814)
- 1908 — Николај Римски-Корсаков, руски композитор и диригент. (рођ. 1844)
- 1957 — Јоханес Штарк, немачки физичар. (рођ. 1814)
- 1969 — Морин Коноли, названа Мала Мо, америчка тенисерка. (рођ. 1934)
- 1970 — Ахмед Сукарно, индонежански државник. (рођ. 1901)
- 2000 — Слободан Инић, публициста и политиколог. (рођ. 1946)
- 2001 — Џон Ли Хукер, амерички блуз музичар. (рођ. 1917)
- 2003 — Леон Урис, амерички писац. (рођ. 1924)
- 1885 — Миодраг Ибровац, српски историчар књижевности, романист, академик и професор. (рођ. 1885)[4]
- 2008 — Абдулах Гегић, југословенски и босанскохерцеговачки фудбалски тренер. (рођ. 1924)
Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]
Види још[уреди извор]
Референце[уреди извор]
- ^ „HAPPY BIRTHDAY TO IAN MCEWAN”. Архивирано из оригинала на датум 31. 01. 2021. Приступљено 28. 9. 2018.
- ^ „BBC - History - Edward III”. www.bbc.co.uk. Приступљено 19. 7. 2020.
- ^ „Niccolo Machiavelli | Biography, Books, Philosophy, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 3. 5. 2020.
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 253.
