4. јун
4. јун (4.6.) је 155. дан године по грегоријанском календару (156. у преступној години). До краја године има још 210 дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- 1133 — Немачки краљ Лотар II крунисан је за римског цара током похода на Рим, који је предузео да у Рим врати прогнаног папу Иноћентија II.
- 1745 — Битка код Хоенфридберга, између пруске и аустријске војске. Део је Рата за аустријско наслеђе, а завршена је пруском победом.
- 1783 — Француски проналазачи браћа Етјен и Жозеф Монголфје први пут су јавно демонстрирали летење балоном пуњеним загрејаним ваздухом.
- 1831 — Белгијски Конгрес прогласио је принца Леополда из династије Сакс-Кобург за првог монарха независне Белгије.
- 1859 — Француска војска под командом Наполеона III је поразила аустријску војску у бици код Мађенте.
- 1916 — Код Лавова у Првом светском рату почела је Брусиловљева офанзива руског генерала Алексеја Брусилова, која је значајно олакшала положај савезника на западном фронт и у Италији. Брусилов је у августу потукао трупе Централних сила и заробио око 400.000 војника.
- 1920 — У дворцу Тријанон код Париза силе Антанте су после Првог светског рата потписале мировни уговор са Мађарском и одузеле јој територије које је држала у оквиру Аустроугарске.
- 1942 — Почела је четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату.
- 1943 — Војним пучем збачен је са власти председник Аргентине Рамон Кастиљо.
- 1944 — Савезничке трупе ушле су у Рим у Другом светском рату.
- 1946 — Генерал Хуан Перон изабран је за председника Аргентине.
- 1970 — Британски протекторат Тонга стекао је независност у оквиру Комонвелта.
- 1989 —
- Кинеске власти су растуриле студентске демонстрације на пекиншком тргу Тјенанмен на којима је тражена демократизација земље. Према званичним подацима погинуло је 300 људи, а 7.000 је повређено, а према извештајима већине светских медија погинуло је више хиљада људи.
- На првим вишепартијским изборима у Пољској, након скоро 50 година, опозициона коалиција и алтернативни синдикални покрет „Солидарност“ надмоћно су победили владајуће комунисте, што је означило крај комунизма и совјетске превласти у Пољској. Вођа „Солидарности“ Лех Валенса у децембру 1990. постао је председник Пољске.
- 1991 — Комунистичка влада Фатоса Наноа у Албанији поднела је оставку након 20-дневног генералног штрајка.
- 1993 — Савет безбедности УН одобрио је слање наоружаних трупа у Босну ради заштите шест „зона безбедности“ (Сарајево, Тузла, Жепа, Сребреница, Горажде и Бихаћ) са овлашћењем да употребе оружје, а у случају потребе, одобрено је дејство НАТО авијације.
- 1996 — Европска ракета „Аријана 5“ експлодирала је 40 секунди после лансирања.
- 2003 —
- У Обилићу на Косову у својој кући убијена су три члана породице Столић, супружници Слободан и Радмила и њихов син Љубинко. УНМИК понудио 50.000 долара награде за информације које би довеле до хапшења виновника тог злочина.
- Хрватска влада је на шест месеци суспендовала визни режим за грађане Србије и Црне Горе, који је био на снази око 12 година.
- На изборима у Тогоу председник Гнасингбе Ејадема, освојио је нови петогодишњи мандат. На чело државе дошао је војним ударом 1967. и важи за афричког лидера који најдуже влада.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1867 — Карл Манерхајм, фински војни вођа и државник. (прем. 1951)
- 1907 — Розалинд Расел, америчка глумица, комичарка, сценаристкиња и певачица. (прем. 1976)
- 1925 — Антонио Пучадес Касанова, шпански фудбалер. (прем. 2013)
- 1929 — Каролос Папуљас, грчки политичар, председник Грчке (2005—2015). (прем. 2021)
- 1936 — Брус Дерн, амерички глумац.
- 1947 — Благоје Пауновић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2014)
- 1956 — Кит Дејвид, амерички глумац и продуцент.
- 1960 — Милош Ђелмаш, српски фудбалер.
- 1965 — Игор Колаковић, црногорски одбојкаш и одбојкашки тренер.
- 1970 — Изабела Скорупко, пољско-шведска глумица, музичарка и модел.
- 1970 — Ричи Хотин, енглеско-канадски ди-џеј, музичар и музички продуцент.
- 1972 — Милица Михајловић, српска глумица.
- 1972 — Стоја, српска певачица.
- 1975 — Анџелина Џоли, америчка глумица и редитељка.[1]
- 1976 — Ненад Зимоњић, српски тенисер.
- 1976 — Кејси Чејмберс, аустралијска музичарка.
- 1982 — Драгана Томашевић, српска атлетичарка (бацање диска).
- 1983 — Гиљермо Гарсија-Лопез, шпански тенисер.
- 1984 — Милко Бјелица, српско-црногорски кошаркаш.
- 1985 — Лукас Подолски, немачки фудбалер.
- 1991 — Раџив Ван ла Пара, холандски фудбалер.
- 1991 — Лоренцо Инсиње, италијански фудбалер.
- 1995 — Петар Ракићевић, српски кошаркаш.
- 1999 — Домен Превц, словеначки ски-скакач.
Смрти[уреди | уреди извор]
- 1039 — Конрад II, немачки краљ и цар Светог римског царства. (рођ. 990)
- 1798 — Ђовани Казанова де Саингалт, италијански авантуриста
- 1941 — Вилхелм II Немачки, пруски краљ и немачки цар (рођ. 1859)
- 1951 — Сергеј Кушевицки, руски диригент
- 1971 — Ђерђ Лукач, мађарски филозоф и књижевни критичар. (рођ. 1885)
- 2004 — Нино Манфреди, италијански комичар[2]
- 2012 — Љубиша Рајић, професор скандинавских језика на Филолошком факултету у Београду (рођ. 1947)
- 2017 — Хуан Гојтисоло, шпански писац (рођ. 1931)[3]
- 2018 — Љубиша Јеремић, професор, књижевни критичар, историчар и теоретичар књижевности (рођ. 1938)[4]
Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]
Види још[уреди извор]
Референце[уреди извор]
- ^ „Angelina Jolie | Biography, Movies, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2. 10. 2020.
- ^ Rodier, Melanie. „Italy mourns death of Nino Manfredi”. Screen Daily.
- ^ William Grimes (2017-07-06). „Juan Goytisolo, novelist who took aim at Spanish Conservatism, dies at 86”. The New York Times. Приступљено 2020-02-29.
- ^ „Preminuo kritičar i teoretičar književnosti LJubiša Jeremić”. novosti.rs/vesti. Приступљено 29. 1. 2022.