Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Бранко Пешић

Бранко Пешић (Земун, 1. октобар 1922 — Земун, 4. фебруар 1986) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Србије и јунак социјалистичког рада. У периоду од 1964. до 1974. обављао је функцију председника Скупштине града Београда, а од 1982. до 1984. налазио се на месту председника Скупштине СР Србије.

Као ученик гимназије у Земуну, 1938. постао је члан Савеза комунистичке омладине, због чега је наредне године био искључен из гимназије. Након окупације, учествовао је у организовању акција и саботажа против окупатора у Земуну, а у лето 1942. отишао је у партизане. Деловао је најпре у Срему, а потом је прешао у Босну, где је учествовао у бици на Сутјесци. Августа 1943. био је рањен, приликом ослобођења Бијељине, а након тога је прешао на политички рад у Срем, где је остао до ослобођења.

Након рата, посветио се политичком раду, најпре у омладинским, а потом и партијским организацијама Земуна и Београда. Био је секретар Месног комитета КПС у Земуну (1951—1954) и председник Скупштине општине Земун (1955—1957), потом секретар Градског комитета СК Београда и Градског одбора ССРН Београда, секретар за робни промет у Извршном већу СР Србије и председник Скупштине града Београда (1965—1974). Након тога, био је потпредседник Скупштине СФРЈ (1974—1978), потпредседник Председништва СР Србије (1978—1982) и председник Скупштине СР Србије (1982—1984).

Добар чланак

Битка за Манилу (1945)

Битка за Манилу (3. фебруар 1945 — 3. март 1945) била је једна од главних битака Филипинске кампање 1944—1945. током Другог свјетског рата, у којој су се у Манили — главном граду Филипина — сукобиле удружене америчке и филипинске снаге са Јапанским царством.

Једномјесечна битка, која је кулминирала масакром преко 100.000 цивила и потпуном девастацијом града, била је поприште најгоре урбане борбе у Пацифичком театру. Поред масивних губитака живота, битка је такође донијела и разарање архитектонске и културне баштине која је датирала још из године самог оснивања града (1571). Окончавањем битке за Манилу дошао је крај и готово трогодишњој јапанској војној окупацији Филипина (1942—1945). Заузимање града је остало забиљежено као кључна побједа генерала Дагласа Макартура у кампањи за поновно освајање.

Изабрани списак

Списак добитника Нобелове награде за физику

Нобелова награда за физику додељује се сваке године научницима који раде на разним пољима физике. Једна је од пет Нобелових награда које су основане 1895. године по тестаменту Алфреда Нобела, а додељује је Шведска краљевска академија наука за изузетне доприносе у физици.

Како је настала вољом Алфреда Нобела, наградом управља Нобелова фондација, а додељује је одбор који се састоји од пет чланова изабраних од стране Шведске краљевске академије наука. Додељује се у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела. Сваки добитник добија медаљу, диплому и новчану награду која се мењала током година

Недавни догађаји

Вести

29. јануар — Рукометна репрезентација Данске освојила је Светско првенство победивши у финалу Француску резултатом 34 : 29.
29. јануар — Новак Ђоковић (на фотографији) и Арина Сабаленка су освајачи Отвореног првенства Аустралије у појединачној конкуренцији.
16. јануар — У удесу путничког авиона са 72 људи у Непалу, настрадали су сви путници и посада.
9. јануар — У Источном Сарајеву је одржан свечани дефиле поводом Дана Републике Српске.
8. јануар — Тридесет осам људи је погинуло, а осамдесет седам је повређено у судару два аутобуса у централном делу Сенегала.
8. јануар — Присталице бившег бразилског председника Жаира Болсонара извршиле су упад у Национални конгрес Бразила и друге државне институције.
1. јануар — Хрватска је званично усвојила евро и ушла у Шенгенску зону.

Остале вести

На данашњи дан

4. фебруар

960 — Цар Таизу је започео своју владавину у Кини, чиме је почела владавина династије Сунг.
1783 — Велика Британија је у Паризу потписала споразум о признању САД, чиме је окончан осмогодишњи Амерички рат за независност.
1804 — Дахије су у Сечи кнезова погубиле неколико најистакнутијих српских народних главара, што је био непосредни повод за избијање Првог српског устанка.
1861 — Делегати шест одметнутих америчких држава су у Монтгомерију образовали Конфедеративне Америчке Државе.
1899 — Почео је Филипинско-амерички рат када је амерички војник, који је имао наређење да држи побуњенике подаље од логора своје јединице, пуцао на филипонског војника у Манили.
1945 — Черчил, Рузвелт и Стаљин (на слици) су се састали на Кримској конференцији у Јалти да би се договорили о акцијама за завршетак Другог светског рата и плановима у послератном периоду.
2003 — Изгласана је Уставна повеља и Закон о њеном спровођењу, чиме је престала да постоји Савезна Република Југославија, а настала Државна заједница Србија и Црна Гора.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да жаба названа отровна стрела има довољно отрова у себи да усмрти око 2.200 људи?
… да постоје 92 позната случаја изгубљених нуклеарних бомби у мору?
… да џиновска сипа има највеће очи на свету, а пречник им је око 40 центиметара?
… да се текила прави од корена биљке агаве која не спада у породицу кактуса, иако личи?
… да у америчкој савезној држави Јута, птице имају првенство пролаза на свим ауто-путевима?
… да рециклажа једне тоне папира штеди око две и по тоне уља, 26 тона воде и око три кубних метара депоније?
… да je авокадо воће а не поврће?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Мајмун је назив за поједине животињске врсте из сисарског реда примата. Ред примата можемо делити на две групе: у прву групу би се могли убрајати сви полумајмуни (Prosimii), а у другу прави мајмуни, човеколики мајмуни и људи (Anthropoidea). Термин „мајмун“ би стриктно обухватао праве и људолике мајмуне, али није погрешно тим термином обухватити и полумајмуне, јер сам термин не означава монофилетску групу. Ако се посматра у ширем смислу речи, мајмун би била ознака за било коју врсту примата, изузев човека и његових непосредних предака.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете слободно мењати.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 60,4 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 668.000 на српском језику.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 320.211 корисника отворило налог, а од тога је 813 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите нашу Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења, аргумената и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали.

Википедијом руководи Задужбина Викимедија, некомерцијална организација која управља и низом других пројеката: