12. мај
12. мај (12.05) је 132. дан у години по грегоријанском календару (133. у преступној години). До краја године има још 233 дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
- 907 — Жу Вен је натерао кинеског цара Аја да абдицира, чиме је окончана владавина династије Танг дуга три века.
- 1364 — Пољски краљ Казимир III је издао краљевску повељу, којом је основан Јагелонски универзитет, најстарији у држави.
- 1804 — У Првом српском устанку ослобођен Пожаревац.
- 1881 — Под претњом инвазије, туниски бег Мухамед III је потписао споразум у Барду, чиме је Тунис постао француски протекторат.
- 1888 — Британија успоставила протекторат над Северним Борнеом и Брунејом.
- 1925 — Врховни совјет Совјетског Савеза усвојио први совјетски устав.
- 1926 — Маршал Јозеф Пилсудски извршио државни удар и успоставио војну диктатуру у Пољској.
- 1926 — Чланови посаде цепелина Норвешка, предвођени Роалдом Амундсеном су постали први људи који су потврђено летели до Северног пола.
- 1937 — Џорџ VI у Вестминстерској опатији у Лондону крунисан за краља. Церемонију преносила телевизија BBC, што је био први пренос.
- 1943 — Предајом немачког генерала Ханса фон Арнима у Тунису завршене борбе у северној Африци у Другом светском рату.
- 1949 — Званично окончана совјетска десетомесечна блокада Берлина, током које је град снабдеван из Савезне Републике Немачке, ваздушним мостом.
- 1965 — Западна Немачка успоставила дипломатске односе са Израелом, а арапске земље прекинуле односе с владом у Бону.
- 1985 — У незавршеном Храму светог Саве Патријарх српски Герман одржао свечану литургију која је обележила наставак изградње храма.
- 1988 — Светска здравствена организација објавила да у свету има више од 34.000 оболелих од сиде.
- 1992 —
- 1994 — Палестинска полиција стигла на Западну обалу у оквиру припрема да од Израела преузме град Јерихон, седиште палестинске аутономије у тој области.
- 1995 — Власници центра „Рокфелер“ у Њујорку, иза којих је стајао јапански капитал, објавили банкрот.
- 1997 — Председник Русије Борис Јељцин и чеченски вођа Аслан Масхадов потписали споразум о обустави непријатељстава.
- 2003 — У два самоубилачка бомбашка напада у Чеченији погинуло најмање 75, повређено на стотине особа.
- 2008 — Земљотрес јачине 7,8 степени Рихтерове скале је погодио провинцију Сечуан, у Кини. Погинуло је 69.016 људи, 18.830 их се води као нестало, а без крова над главом је остало преко 5 милиона људи. Земљотрес је за собом оставио и неколико стотина хиљада повријеђених.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1803 — Јустус фон Либиг, немачки хемичар. (прем. 1873)[1]
- 1820 — Флоренс Најтингејл, енглеска болничарка, оснивачица прве школе за болничарке. (прем. 1910)
- 1828 — Данте Габријел Росети, енглески сликар и песник. (прем. 1882)[2]
- 1839 — рођен Адолф Светоплук Освалд, словачки књижевник и новинар, добровољац у Српско-турском рату 1876. године
- 1842 — Жил Масне, француски композитор. (прем. 1912)
- 1872 — Антон Корошец, словеначки политичар и теолог, вођа Словенске људске странке. (прем. 1940)
- 1907 — Кетрин Хепберн, америчка глумица. (прем. 2003)
- 1910 — Дороти Кроуфут Хоџкин, британска хемичарка, добитница Нобелове награде за хемију (1964). (прем. 1994)
- 1910 — Карло Булић, хрватски и српски глумац. (прем. 1986)
- 1933 — Ђорђе Јовановић, српски глумац. (прем. 2004)
- 1937 — Џорџ Карлин, амерички комичар, глумац, писац и критичар друштва. (прем. 2008)
- 1942 — Драгољуб Велимировић, српски шахиста. (прем. 2014)
- 1947 — Здењек Земан, чешко-италијански фудбалски тренер.
- 1950 — Габријел Берн, ирски глумац, редитељ, сценариста и писац.[3]
- 1954 — Ненад Богдановић, српски политичар, 71. градоначелник Београда. (прем. 2007)
- 1959 — Винг Рејмс, амерички глумац.[3]
- 1962 — Брет Гуревиц, амерички музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач и гитариста групе Bad Religion.
- 1962 — Емилио Естевез, амерички глумац, редитељ и сценариста.[4]
- 1963 — Панајотис Фасулас, грчки кошаркаш и политичар.
- 1967 — Зоран Ћосић, српски глумац.
- 1968 — Кетрин Тејт, енглеска глумица, комичарка и сценаристкиња.
- 1970 — Саманта Матис, америчка глумица.
- 1975 — Џона Лому, новозеландски рагбиста. (прем. 2015)
- 1977 — Грејем Дот, енглески играч снукера.
- 1978 — Џејсон Бигс, амерички глумац.[3]
- 1979 — Милан Дозет, српски кошаркаш.
- 1979 — Хоаким Родригез, шпански бициклиста.
- 1981 — Рами Малек, амерички глумац.[3]
- 1983 — Аксел Ервел, белгијски кошаркаш.
- 1986 — Емили Ванкамп, канадска глумица.[3]
- 1988 — Марсело Вијеира, бразилски фудбалер.
- 1990 — Мелих Махмутоглу, турски кошаркаш.
- 1997 — Френки де Јонг, холандски фудбалер.
Смрти[уреди | уреди извор]
- 1465 — Тома Палеолог, бивши деспот Мореје и титуларни византијски цар. (рођ. 1428)
- 1671 — Свети Василије Острошки (Стојан Јовановић), митрополит Захумски и Источно-херцеговачки (рођ. 1610)
- 1871 — Данијел Франсоа Еспри Обер, француски композитор опера. (рођ. 1782)
- 1879 — Лудвиг Ангерер, аустријски фотограф (рођ. 1827)
- 1884 — Беджих Сметана, чешки композитор, оснивач чешке опере и модерне музике. (рођ. 1824)
- 1957 — Ерих фон Штрохајм, амерички филмски глумац и режисер немог филма. (рођ. 1885)
- 1966 — Феликс Штајнер, СС генерал најпознатији по улози током битке за Берлин. Командовао је снагама за које је Хитлер мислио да могу разбити обруч који се стегао око Берлина.
- 1970 — Михаило Динић, српски историчар. (рођ. 1899)
- 2001 — Пери Комо, певач. (рођ. 1912)
- 2003 — Садрудин Ага Кан, принц, комесар UNHCR у Авганистану. (рођ. 1933)
- 2011 — Др Александар Маринчић, академик, професор Електротехничког факултета у Београду. (рођ. 1933)
- 2018 — Борислав Микелић, српски привредник и бивши председник Владе Републике Српске Крајине (рођ. 1939)
Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]
Види још[уреди извор]
Референце[уреди извор]
- ^ Arthur's Illustrated Home Magazine. T.S. Arthur & Sons. 1875. стр. 17.
- ^ Rodolphe Louis Mégroz (1928). Dante Gabriel Rossetti: Painter Poet of Heaven in Earth. Ardent Media. стр. 21.
- ^ а б в г д Editors of Chase's (30. 9. 2018). Chase's Calendar of Events 2019: The Ultimate Go-to Guide for Special Days, Weeks and Months. Rowman & Littlefield. стр. 272. ISBN 978-1-64143-264-1.
- ^ Paul T. Hellmann (14. 2. 2006). Historical Gazetteer of the United States. Routledge. стр. 781. ISBN 1-135-94859-3.
