15. јун

15. јун (15.6.) је 166. дан године по грегоријанском календару (167. у преступној години). До краја године има још 199 дана.

Догађаји

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

• 1215 — Енглески краљ Јован без Земље је својим печатом потврдио Велику повељу слободе (лат. Magna Carta Libertatum).
• 1389 — Косовска битка (по Јулијанском календару)
• 1520 — Папа Лав X екскомуницирао је Мартина Лутера булом у којој је осудио као јерес Лутерове тезе о индулгенцијама, о догмама и уређењу католичке цркве. Идеје о реформи цркве систематизоване у 95 теза Лутер је 1517. приковао на врата Дворске цркве у Витембергу, означивши почетак раскола католичке Европе.
• 1648 — Маргарет Џоунс је обешена у Бостону због оптужбе за вештичарство у првом таквом погубљењу у Колонији Масачусетског залива.
• 1752 — Бенџамин Френклин доказује да је муња у ствари електрицитет (традиционални датум, прави датум непознат).
• 1775 — Џорџ Вашингтон је именован за врховног заповедника Континенталне војске у Америчком рату за независност.
• 1776 — Делавер је гласао да суспендује власт британске круне и да се званично одвоји од Пенсилваније.
• 1836 — Арканзас је примљен у Унију као 25. савезна држава САД.
• 1846 — Орегонски споразум је утврдио 49. паралелу као границу између САД и Канаде, од Стеновитих планина до мореуза Хуан де Фука.
• 1862 — На Чукур-чесми у Београду турски војник убио српског дечака што је изазвало сукобе у граду. Турци су потом са београдске тврђаве, где је био смештен њихов гарнизон, бомбардовали Београд.
• 1903 — Након убиства Александра Обреновића у Мајском преврату, Скупштина Србије изабрала је Петра Карађорђевића за краља Србије. Током његове владавине учвршћен је парламентаризам и убрзан привредни и културни развој земље. Повукао се с власти 22. јуна 1914, а краљевска овлашћења добио је његов други син Александар.
• 1904 — Више од хиљаду људи, већином жена и деце, погинуло близу Њујорка у пожару који је захватио брод „Генерал Слокам“.
• 1907 — Почела Друга хашка мировна конференција, на којој су 44 државе, укључујући Србију и Црну Гору, усвојиле 13 конвенција о законима и обичајима ратовања („Хашке конвенције“). Четвртом конвенцијом основан је Стални арбитражни суд у Хагу.
• 1919 — Енглески пилоти Артур Браун и Џон Олкок окончали су први директни лет преко Атлантика.
• 1920 — Италијански инжењер, један од оснивача бежичне телеграфије Гуљелмо Маркони емитовао је у Енглеској први музички радио пренос у живо. Била је то музичка нумера чувене аустралијске оперске певачице Нели Мелба (Неллие).
• 1924 — Амерички Индијанци бивају проглашени грађанима САД.
• 1940 — Немачке трупе пробиле Мажино линију код Седана. Систем утврђења дугачак 360 km који су Французи изградили дуж границе према Немачкој између два светска рата, сматран је ремек делом грађевинарства и фортификације.
• 1954 — У Базелу формирана УЕФА.
• 1969 — Након повлачења Шарла де Гола с политичке сцене, за председника Француске изабран је Жорж Помпиду.
• 1975 — Кошаркаши Југославије постали су шампиони Европе победом над репрезентацијом СССР у Београду.
• 1977 — Адолфо Суарес и његова коалиција Демократског центра победили су на првим слободним изборима у Шпанији након смрти Франциска Франка који је диктаторски владао од 1939.
• 1982 — Предајом аргентинских снага Британцима на Фокландским острвима окончан је Фокландски рат у којем је погинуло око 1000 људи.
• 1988 — Пакистански председник Зија ул Хак објавио је да ће исламско шеријатско право постати врховни закон у Пакистану.
• 1992 —
  • Српски књижевник Добрица Ћосић изабран за првог председника СР Југославије. За првог премијера новоформиране државе претходног дана изабран је амерички бизнисмен српског порекла Милан Панић.
  • Парламент Јапана, први пут од Другог светског рата, одобрио ангажовање јапанских војника у иностранству.
• 1994 — Израел и Ватикан успоставили су пуне дипломатске односе, потврђујући договор о међусобном признању и помирењу након вековних сукобљавања Јевреја и римокатолика.
• 1995 — Савет безбедности УН усвојио резолуцију о проширењу снага УН у Босни трупама за брза дејства, састављених од 12.000 француских, британских и холандских војника. Русија и Кина су се уздржале од гласања.
• 2000 —
  • У покушају атентата у Будви лакше рањен Вук Драшковић, лидер Српског покрета обнове, у то време једне од највећих опозиционих политичких странака у Србији.
  • Римско-католички бискуп, Аугустин Мисаго, оптужен за саучесништво у масакру више од пола милиона становника Руанде 1994. и геноцид, ослобођен је оптужби и пуштен на слободу.
• 2001 —
  • Крај Петровог Села код места Кладово откривена је масовна гробница у којој је закопано око 30 тела за која се претпоставља да су жртве рата на Косову у првој половини 1999.
  • Шангајска петорка - Кина, Русија, Казахстан, Киргистан и Таџикистан су након пријема Узбекистана у чланство преименовали своју организацију у Шангајска Организација за сарадњу (СЦО), регионалну организацију за борбу против исламског милитаризма.
• 2003 — Ватерполо репрезентација Србије и Црне Горе освојила је златну медаљу на Европском првенству у Словенији.

Рођења

• 1843 — Едвард Григ, норвешки композитор, пијаниста и диригент. (прем. 1907)
• 1850 — Ђорђе Вајферт, српски привредник. (прем. 1937)
• 1867 — Иван Грохар, словеначки сликар. (прем. 1911)
• 1886 — Хавријил Костељник, русински писац и лингвиста. (прем. 1948)
• 1900 — Владислав С. Рибникар, српски новинар, учесник НОР-а, познат и као директор Политике и Танјуга. (прем. 1955)
• 1902 — Ерик Ериксон, немачко-амерички развојни психолог и психоаналитичар. (прем. 1994)
• 1914 — Јуриј Андропов, руски политичар. (прем. 1984)
• 1920 — Алберто Сорди, италијански глумац, редитељ, сценариста, певач, композитор и комичар. (прем. 2003)
• 1927 — Хуго Прат, италијански цртач стрипова и илустратор, најпознатији по стрипу Корто Малтезе. (прем. 1995)
• 1933 — Предраг Кораксић, српски карикатуриста.
• 1946 — Демис Русос, грчки певач. (прем. 2015)
• 1949 — Џим Варни, амерички глумац и комичар. (прем. 2000)
• 1950 — Иван Голац, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1952 — Љиљана Стјепановић, српска глумица.
• 1953 — Си Ђинпинг, кинески политичар, председник Кине (2013—).
• 1953 — Славољуб Муслин, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1953 — Мери Цетинић, хрватска музичарка.
• 1954 — Џејмс Белуши, амерички глумац и комичар.
• 1963 — Владан Дујовић, српски глумац.
• 1963 — Хелен Хант, америчка глумица.
• 1964 — Кортни Кокс, америчка глумица, продуценткиња и редитељка.
• 1964 — Михаел Лаудруп, дански фудбалер и фудбалски тренер.
• 1969 — Оливер Кан, немачки фудбалски голман.
• 1969 — Седрик Пиолин, француски тенисер.
• 1970 — Душан Поповић, српски ватерполиста и ватерполо тренер. (прем. 2011)
• 1970 — Жан Табак, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1971 — Ненад Сакић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1973 — Грег Вон, амерички глумац.
• 1982 — Душан Анђелковић, српски фудбалер.
• 1986 — Салах Межри, туниски кошаркаш.
• 1986 — Стоја, америчка порнографска глумица.
• 1992 — Мохамед Салах, египатски фудбалер.
• 1992 — Дафне Схиперс, холандска атлетичарка.
• 1994 — Невена Божовић, српска певачица.
• 1994 — Доминик Мавра, хрватски кошаркаш.

Смрти

• 923 — Робер I Француски, краљ Француске. (рођ. 866)
• 1341 — Андроник III Палеолог, византијски цар. (рођ. 1297)
• 1383 — Јован VI Кантакузин, византијски цар. (рођ. 1292)
• 1467 — Филип III од Бургундије, оснивач Бургундије. (рођ. 1396)
• 1993 — Џејмс Хант, енглески возач формуле 1. (рођ. 1947)
• 1995 — Џон Винсент Атанасов, пионир рачунарства. (рођ. 1903)
• 1996 — Ела Фицџералд, америчка певачица. (рођ. 1917)
• 2010 — Беким Фехмију, југословенски и српски глумац. (рођ. 1936)
• 2013 — Кенет Г. Вилсон, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1936)
• 2016 — Милорад Мандић, српски глумац. (рођ. 1961)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог Никифора Исповедника - патријарха цариградског
  • Светог новомученика Константина
  • Светог мученика Јована Новог Сочавског
  • Свештеномученика Еразма Охридског

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума