Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Велико ратно острво

Велико ратно острво је речно острво у Београду које се налази на ушћу Саве у Дунав и ненасељено је. Према административној подели припада граду Београду, а налази се на територији градске општине Земун. Године 2005. увршћено је у списак природних добара Србије и дато на управљање ЈКП „Зеленило Београд“.

Највећи део острва прекривен је шумом, а за разлику од орнитофауне и флоре, на простору Великог ратног острва нема много врста сисара, због изолованости и честог плављења.

Први писани траг о острву датира из 1699. године када је оно описано као велико шумовито острво, док најстарији ликовни приказ острва датира из 1514. године. Током историје, острво је више пута мењало назив, а крајем 18. века добило данашњи. Од свог постанка, због значајног стратешког положаја имало је велику улогу у ратним операцијама. Острво је било стратешка тачка са које је Београд нападан и брањен, па је зато добило назив Велико ратно острво.

Данас се око две трећине острва користи као природни резерват за 196 врста птица, од којих су многе угрожене. На северном шпицу налази се мала пешчана плажа Лидо, док је остатак острва заштићен законом и његова урбанизација није дозвољена. Велико и Мало Ратно острво имају, међу очуваним влажним стаништима која се налазе у Београду највећу разноврсност у бројности животињских врста, посебно птица и биљних врста везаних за мочварна станишта. Острво представља тачку највећег биодиверзитета на територији Београда, када је реч о орнитофауни.

Заштићено природно добро Велико ратно острво обухвата две речне аде, Велико и Мало ратно острво, укључујући и спрудове који се могу јавити услед дејства водених струја а повезани су са адама. Велико и Мало ратно острво смештени су између 1172 и 1169 km тока Дунава, са заштитним појасом у ширини од 50 m водене површине, односно 70,1 m водостаја Дунава.

Острво је површине од око 210,66 ha, смештено је између два историјска језгра, београдске тврђаве и земунског средњовековног утврђења и незаменљив је елемент природе у центру Београда.

Добар чланак

Мангрове

Мангрове су тип вегетације која се развија на муљевитим теренима залива, лагуна и ушћа река у тропским областима, а коју карактеришу углавном зимзелене дрвенасте биљке. У областима умереног појаса на овим теренима се налазе слане мочваре.

Велика разноврсност биљних врста се може пронаћи у станишту мангрова, али од признатих 110 врста, само 54 врста у 20 родова из 16 породица чини праве мангрове, тј врсте које се могу пронађи само у природном станишту мангрова и ретко другде. Конвергента еволуција је учинила да многе врсте ових биљака имају слична решења за проблеме различитог салинитета, величине плиме, анаеробна земљиште и интензивно осунчавање које долази од чињенице да оне живе у тропским областима. Биодиверзитет је углавном низак у мангровама — више од 20 врста је ретко.

Изабрани списак

Дискографија Ашера

Амерички певач Ашер издао је девет студијских албума, десет компилацијских албума, осам ЕП-ова и педесет и три сингла (укључујући једанаест као самостални извођач). Његова музика објављена је за музичке куће LaFace, Arista, Jive, и RCA. У Сједињеним Државама продао је више од 23 милиона албума, а широм света преко 43 милиона и постао један од музичара који имају највише проданих албума у 21. веку.

Недавни догађаји

Вести

Пандемија ковида 19

26. јун — Србија је освојила Светско првенство у баскету, победивши у финалу Литванију резултатом 21 : 16.
24. јун — Врховни суд САД поништио је пресуду стару 50 година која је легализовала абортус у целој земљи. У САД су отпочели протести због укидања федералног права на побачај.
22. јун — Најмање 1.000 људи страдало је у разорном земљотресу јачине 6,1 јединицу Рихтера који је погодио исток Авганистана.
17. јун — Голден Стејт вориорси су победили Бостон селтиксе у финалу НБА лиге резултатом 4 : 2 у серији.
10. јун — Бивша председница Боливије Ђанине Ањез осуђена је на десет година затвора због своје улоге у државном удару против тадашњег председника Ева Моралеса 2019. године.
5. јун — Патријарх српски Порфирије уручио је томос архиепископу Стефану, којим СПЦ признаје аутокефалност МПЦ—ОА.
5. јун — Парламент Албаније изабрао је Бајрама Бегаја за новог председника Албаније.

Остале вести

На данашњи дан

27. јун

1743 — У Рату за аустријско наслеђе британски краљ Џорџ II поразио Французе код Детингена, као последњи владар Велике Британије који је предводио трупе у бици.
1801 — Британске и турске трупе поразиле Французе и заузеле Каиро.
1905 — Морнари Црноморске флоте су се побунили против својих официра и преузели бојни брод Потемкин.
1954 — У Обнинску, близу Москве, отворена прва нуклеарна електрана у свету.
1980 — Италијански Макдонел Даглас DC-9 је експлодирао у ваздуху под неразјашњеним околностима код острва Устика у Тиренском мору (на слици музеј сећања Устика у Болоњи).
1991 — Два дана пошто је Словенија прогласила независност, Југословенска народна армија запосела граничне прелазе према Италији, Мађарској и Аустрији.
1993 — САД с 23 крстареће ракете томахавк бомбардовале седиште ирачке обавештајне службе у Багдаду.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да је персијски владар Дарије I (на слици) први увео принцип штафете?
… да се последњи атински краљ звао Кодро?
… да је Огњеслав Костовић Степановић направио први цепелин и то 20 година пре грофа Цепелина?
… да је Марко Тулије Цицерон добио име од латинске речи cicero која означава биљку леблебија?
… да се Кока-кола у почетку могла купити једино у апотеци?
… да се први авион који су конструисали браћа Рајт звао Флајер?
… да је интернет претраживач Јаху добио име по лику из књиге Гуливерова путовања Џонатана Свифта?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Црква Покрова Пресвете Богородице у граду Маријупољу. То је једина грађевина у Маријупољу која је остала готово нетакнута током борби за град које су се водиле између руских и украјинских снага од фебруара до маја 2022. године.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Првобитна верзија започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 58,9 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 660.000 на српском језику.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 308.043 корисника отворила налог, а од тога је 815 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.