Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Сићевачка клисура

Сићевачка клисура је део речне долине Нишаве настала интензивним усецањем њеног воденог тока у стенску масу, између северних огранака Суве планине, и јужних огранака Сврљишких планина. Налази се 14 km источно од Ниша, између села Просек (низводно) и насеља Долац (узводно). Дуга је око 17 km (15,9) и спаја Нишку котлину са Белопаланачком котлином. Такође је и најкраћа веза између средњег и доњег Понишавља, односно између горњег и доњег дела средњег Нишавља.

Клисура је подељена на две географске целине, горњу — Црнчанско-градиштански кањон, и доњу — Островичку клисуру. Горњи део је ужи и сличнији кањону (од Осторвице до Долаца), док је доњи (од Просека до Островице са широким благим падинама. Клисура је оивичена Сврљишким планинама са севера и обронцима Суве планине с југа.

Кроз Сићевачку клисуру, паралелно са Нишавом, изграђени су железничка пруга (1886/87) и нишавски међународни магистрални пут (1964). Нишавска железница која пролази кроз долинске усеке Сићевачке клисуре део је велике светске железничке магистрале (Лондон—Париз—Београд—Ниш—Софија—Истанбул), а магистрални пут Е-80, источни крак Коридора 10, део велике паневропске магистрале (Салцбург—Загреб—Београд—Ниш—Софија—Истанбул), и веза преко Мале Азије са осталим подручјима света.

Због својих геоморфолошких одлика као и јединствене флоре и фауне, Сићевачка клисура је проглашена за Парк природе и заштићено подручје са значајним еколошким и културним добрима. „Парк природе Сићевачка клисура“ је предео богат природним лепотама, и изузетан је пример појаве и интеракције геолошких, геоморфолошких и хидролошких феномена као и биодиверзитета, и станиште више ендемских, реликтних и ретких врста биљака и животиња.

Добар чланак

Виктор Цој

Виктор Робертович Цој (рус. Ви́ктор Ро́бертович Цой, кор. 빅토르 최, 21. јун 1962. године у Лењинграду, у Купчинском рејону — 15. августа 1990, недалеко од Тукумса у летонском дијелу СССР) је био један од најпознатијих руских и совјетских рок музичара 1980их година, вођа рок групе „Кино“.

Почео је да пише пјесме кад је имао 17 година. Пјесме су углавном обрађивале теме попут уличног живота у Лењинграду, љубав и дружење са пријатељима. Године 1982. је упознао своју будућу супругу, Марину Игоревну, да би се њом оженио три године касније, 1985. године. Исте године, 26. августа, добили су сина Сашу. Виктор је са групом Кино издао укупно 8 студијских албума.

Током каријере урадио је неколико политички набијених албума, који су додатно поспјешили популарност групе. Не добијавши помоћ од државе за издавање својих албума, Цој је ишао кроз „Самиздат“, допуштајући да се албуми бесплатно дијеле. Ово је проузроковало још већу популарност, јер се створила атмосфера у којој су људи видјели да Цој не ствара само због новца.

Дана 15. августа 1990. године, Виктор Цој је погинуо у саобраћајној несрећи у Тукумсу, у Летонији, недалеко од Риге. Утицај Виктора Цоја на младе у Русији је био и остао значајан.

Изабрани списак

Дискографија Ашера

Амерички певач Ашер издао је девет студијских албума, десет компилацијских албума, осам ЕП-ова и педесет и три сингла (укључујући једанаест као самостални извођач). Његова музика објављена је за музичке куће LaFace, Arista, Jive, и RCA. У Сједињеним Државама продао је више од 23 милиона албума, а широм света преко 43 милиона и постао један од музичара који имају највише проданих албума у 21. веку.

Недавни догађаји

Вести

Пандемија ковида 19

17. јун — Голден Стејт вориорси су победили Бостон селтиксе у финалу НБА лиге укупним резултатом 4 : 2 у серији.
10. јун — Бивша председница Боливије Ђанине Ањез осуђена је на десет година затвора због своје улоге у државном удару против тадашњег председника Ева Моралеса 2019. године.
5. јун — Патријарх српски Порфирије уручио је томос архиепископу Стефану, којим СПЦ признаје аутокефалност МПЦ—ОА.
5. јун — Парламент Албаније изабрао је Бајрама Бегаја за новог председника Албаније.
2. јун — Комонвелт је прославио платинасти јубилеј (70 година) владавине краљице Елизабете II.
28. мај — У финалу Лиге шампиона, Реал Мадрид је победио енглески Ливерпул резултатом 1 : 0.
28. мај — Златну палму на ИФФ у Кану добио је филм Троугао туге шведског редитеља Рубена Естлунда.

Остале вести

На данашњи дан

20. јун

451 — Западноримски војсковођа Аеције је у бици на Каталаунским пољима поразио Хуне Атиле Бича Божијег на њиховом походу кроз Галију (на слици).
1459 — Турци улазе у небрањено Смедерево и Српска деспотовина престаје да постоји.
1789 — Посланици Трећег сталежа новопрокламоване Народне скупштине у Француској заклели се да се неће разићи док не донесу нови устав
1944 — Поразом јапанске флоте окончана поморска битка у Филипинском мору у Другом светском рату.
1963 — СССР и САД се договориле о успостављању „црвеног телефона“ после Кубанске кризе.
1973 — У Аргентину се после 18 година избеглиштва вратио бивши председник Хуан Доминго Перон.
1992 — Лидери Чешке и Словачке, Вацлав Клаус и Владимир Мечјар постигли договор о подели Чехословачке на две државе.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да је именица доба једина именица средњег рода у српском језику која се у номинативу једнине завршава на слово А?
… да је први египатски фараон Менес окончао живот тако што га је убио нилски коњ?
… да је Атила по причи умро од инфаркта у сред љубавног чина?
… да је немачки географ Аугуст Цојне први 1808. године употребио појам Балканско полуострво?
… да се једино Нобелова награда за мир додељује у Ослу, а остале у Стокхолму?
… да је Ролан Гарос пилот који је први прелетео Средоземно море?
… да је пециво кроасан пореклом из Аустрије?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Бали, уметничка фотографија са изложбе „Кључ света”, ауторке Мие Медаковић Топаловић.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Првобитна верзија започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 58,9 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 659.000 на српском језику.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 307.717 корисника отворило налог, а од тога је 867 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.