Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Сува планина

Северозападни део Суве планине

Сува планина је планина у југоисточној Србији дуга 45 km, а широка 15 km, која у геолошком и географском смислу припада карпатско-балканској групи планина на самој граници са старијом Српско-македонском масом. Простире се правцем северозапад—југоисток у висинским зонама од 250 m до 1.810 m и почиње источно од Нишке Бање, а завршава се југозападно од Бабушнице у Лужничкој котлини кроз коју протиче река Лужница.

Са северозападне и северне стране Сува планина се граничи реком Нишавом, са источне стране Коритничком а са југоисточне и јужне стране Лужничком реком. Према западу планина се постепено спушта у Заплањску котлину, а према токовима Нишаве и Лужничке реке и околним дубоко спуштеним котлинама, најчешће стрмо, понегде окомито. Како су котлине, површи и околне планине знатно ниже од Суве планине, она је јасно издвојена и истакнута од других географских целина и видљива са свих страна и са велике даљине.

Обронци Суве планине припадају општинама: Нишка Бања, Гаџин Хан, Бела Паланка, Бабушница и Власотинце.

Сува планина је масив са изузетним појавним облицима крашког рељефа, ризница седимената различите старости богатих фосилном флором, јединствена фитоценоза и шумски екосистем, у оквиру којег је издвојено 1.261 таксона, и евидентирано 128 ендемичних врста флоре, 58 врста лишајева, 139 врста птица итд. Зато је према националном законодавству, проглашена за подручје са статусом резервата природе и објектом геонаслеђа Србије.

Од укупно 31.860 ha површине заштићеног подручја Специјалног резервата природе „Сува планина”, 18.176 ha је првог (4,5%), другог (8,5%) и трећег степена заштите (87%).

Добар чланак

Пукет

Сателитски снимак острва Пукет

Пукет (тај. ภูเก็ต, изговор [pʰūː.kèt]), раније познат и као Таланг (тај. ถลาง) највеће је тајландско острво и истовремено једна од 14 провинција Јужног Тајланда.

Смештен је уз западну обалу Тајланда у акваторији Андаманског мора (део Индијског океана). Два моста на северном крају острва повезују га са копном. Са површином од око 576 км² нешто мањи је од државе Сингапур. На острву живи око 600.000 становника, а главни и највећи град је Пукет Сити.

Острво се налази на важном поморском путу којим су саобраћали трговачки бродови из Кине и Индије, а често се помињало и у старим европским поморским мапама као важна трговачка лука. Захваљујући трговини, али и великом богатству у калају и каучуку Пукет је од најранијих времена био једна од најбогатијих лука Азије. Основна привредна делатност данас је туризам, а Пукет се сматра најважнијом туристичком престоницом Тајланда.

Изабрани списак

Списак шетњи свемиром 1965—1999.

Баз Олдрин током прве шетње по површини Месеца, мисија Аполо 11

Ова листа садржи све шетње свемиром и Месецом спроведене између 1965. и 1999. године током којих су космонаути делом или у целости напустили свемирску летелицу. Уноси за шетње по површини Месеца имају сиву позадину, док су уноси за све остале изласке у отворени свемир необојени.

Током свих излазака у отворени свемир космонаути су били повезани са свемирском летелицом, осим у седам наврата када астронаути из САД нису били повезани — шест пута током 1984. године користећи јединицу за маневрисање (енгл. Manned Maneuvering Unit), и једном 1994. године приликом испитивања уређаја Сејфер (SAFER, енгл. Simplified Aid for EVA Rescue). Током свих шетњи по површини Месеца астронаути нису били везани за свемирску летелицу којом су се спустили, а у појединим приликама астронаути су одлазили довољно далеко да су губили визуелни контакт са летелицом (удаљавали су се и до 7,6 km користећи Лунарни ровер). Један излазак у отворени свемир на површини Месеца не спада у „шетње Месецом“. Током њега, астронаути су само провирили кроз горњи отвор на лендеру, јер је контрола мисије сматрала да ће са веће висине моћи да осмотре већу површину око места слетања и тако одаберу које локације ће посетити током шетњи по површини. За сада су спроведене само три EVA у дубоком свемиру, током којих космонаути нису радили ни на површини Месеца, нити у Ниској Земљиној орбити, већ далеко и од Земље и од Месеца.

Недавни догађаји

Вести

Никола Јокић 2022.
На данашњи дан

21. мај

Краљ Александар Обреновић
Занимљивости

Да ли сте знали

Мравојед
  • ... да јужноамерички велики мравојед може да поједе 30.000 мрава током једног дана?
  • ... да је у Француској 1386. једна свиња јавно обешена због убиства детета?
  • ... да је прва илустрована књига за децу објављена у Светом римском царству 1658. године?
  • ... да човек у просеку трепне око 15.000 пута на дан, и да сваки трептај траје око 0,15 секунди?
  • ... да се главни град Еквадора, Кито, сматра за град са најпријатнијом климом на свету? Температура ретко пада испод 8ºC и расте преко 22ºC.

Изабрана слика

Манастир Грачаницу је саградио краљ Милутин 1321. године и посветио је Успењу Пресвете Богородице. Манастир се налази у селу Грачаница, 10 km удаљен од Приштине, административног центра Косова и Метохије. (пуна величина: 4.280 × 2.839 *)

Манастир Грачаницу је саградио краљ Милутин 1321. године и посветио је Успењу Пресвете Богородице. Манастир се налази у селу Грачаница, 10 km удаљен од Приштине, административног центра Косова и Метохије.
(пуна величина: 4.280 × 2.839)

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 58,7 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 658.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 306.076 корисника отворило налог, а од тога је 1.047 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.