Wikipedia:Proverljivost

Politika Vikipedije
Globalni principi
Šta Vikipedija nije Ignoriši sva pravila
Standardi koji se tiču sadržaja
Neutralna tačka gledišta Proverljivost Bez originalnog istraživanja Biografije živih ljudi
Rad sa drugima
Učtivost Bez ličnih napada Bez pravnih pretnji Konsenzus Rešavanje sukoba
Više
Spisak pravila Spisak smernica

Prag za uključivanje u Vikipediju je proverljivost, ne istinitost. „Proverljivo“ bi u ovom kontekstu značilo da svaki čitalac mora biti u stanju da proveri da je svaki materijal tj. navod koji se doda na Vikipediju već ranije objavljen od strane pouzdanog izvora, zato što Vikipedija ne objavljuje originalne zamisli ni originalno istraživanje. Navode iz izvora trebalo bi u članke unositi kao prepričani sažetak uz adekvatno referenciranje. Izravne citate treba jasno i označiti kao citate, takođe uz adekvatno referenciranje.

Wikipedia:Proverljivost je jedno od tri Vikipedijina pravila o sadržaju. Druga dva su Wikipedia:Bez originalnog istraživanja i Wikipedia:Neutralna tačka gledišta. Zajedno, ova tri pravila određuju tip i kvalitet materijala koji je prihvatljiv u glavnom imenskom prostoru. Ne treba ih tumačiti odvojeno jedno od drugog i urednici bi stoga trebalo da se upoznaju sa sve tri. Ova tri pravila su nepromenljiva i ne može ih „nadglasati“ nikoje drugo pravilo niti saglasnost urednika. Strane na kojima su ova pravila se mogu uređivati jedino da bi bolje oslikavala praktično objašnjenje i primenu ovih principa.

Pravilo

1. Članci treba da sadrže samo materijal koji je objavljen od strane bitnog (uglednog) izvora. 2. Urednici koji dodaju novi materijal u članak bi trebalo da navedu bitan izvor, ili ga bilo koji drugi urednik može ukloniti. 3. Obaveza da navede bitan izvor je na korisniku koji uključuje materijal, ne na onome koji teže uklanjanju.

Izvori bi trebali da budu na srpskohrvatskom

Budući da je ovo Vikipedija na srpskohrvatskom jeziku, izvori bi, kada je to moguće, trebalo da budu na sprskohrvatskom jeziku, da bi ih i čitaoci i urednici mogli razumeti. Izuzetak od ovog pravila bi trebali biti slučajevi kada se čini izvesnije da su izvori na stranim jezicima pouzdaniji i objektivniji zbog pristranosti domaćih izvora, nedostatka stručnosti i drugih razloga. Ako ste za potrebe citiranja preveli neki izvornik sa drugog jezika, uz prevod bi trebalo navesti i citat na izvornom jeziku, tako da čitaoci mogu provjeriti prevod ako požele.

Kad dodajete saznanje

Provjeravanje činjenica zahtjeva dosta vremena. Nerazborito je očekivati od ostalih korisnika da traže izvore kako bi provjerili Vaš rad, naročito kad je prvobitna sadržina pod pitanjem. Breme dokaza leži na uredniku koji je izvršio izmjene. Stoga bi urednici trebali biti jasni, izbegavajte dvosmislene reči, i navedite reference. Na primer:

Glasnogovornik za ljudska prava je izjavio da je incident deo šireg obrasca nasilja u regionu.

Ovo je teško verifikovati. Mnogi glasnogovornici su komentarisali incident i nerazumno je očekivati od nekoga da proverava sve te izjave da bi našao upravo ovu. Sledeće je korektno:

Eliza Tvisk iz organizacije Amnesti Internešenel je izjavila: "Ovo je deo rastućeg trenda u Evropi nasilnih protesta i podjednako nasilnih odgovora". (Kanal 4, 8. jul, 2000) [1]

Ovo je lako proveriti. Veza ka kompletnoj vesti je navedena, čitaoci i urednici mogu kontaktirati Kanal 4 ako žele, a i tačan citat je dat pa se može upotrebiti za pretragu na Internetu.

Stepeni proverljivosti

Postoji više stepeni proverljivosti. Sa jedne strane se nalaze činjenice koje može da proveri bilo od urednika relativno brzo i za šta su dovoljni samo resursi koji su dostupni na internetu ili u mjesnoj biblioteci. Sa druge su činjenice koje mogu biti potvrđene jedino od strane stručnjaka iz te oblasti.

U principu, uzmite u obzir ko su osobe za koje je najvjerovatnije da će uređivati dotični članak; članak treba da je proverljiv za te osobe. Dakle, članak iz oblasti sociologije bi mogao da uključi sadržaj koji može biti potvrđen jedino od strane sociologa — moguće i oslanjanjem na neki standardan tekst iz sociologije. Međutim, vjerovatno ne bi trebao da sadrži nešto što može da potvrdi jedino lekar opšte prakse, jer ne možete računati da će oni provoditi svoje vrijeme čitajući i ispravljajući naše članke o sociologiji.

Ukoliko pišete o nekoj temi koja je vrlo dobro pokrivena, možete da budete opušteniji po pitanju proverljivosti, pošto je moguće da će većina urednika članka biti solidno obavještena o temi. Međutim, ako pišete o temi koja je manje poznata, možete otkriti da mnogi urednici nisu nikad do tad čuli o tome o čemu pišete, pa uzmite u obzir i ovu činjenicu.

Utvrđivanje provjerljivosti

Postoji više razloga zbog kojih biste želili da proverite nešto iz članka:

• Autor je poznat po dodavanju netačnih ili podataka koji mogu dovesti u zabludu.
• Autor ima sukob interesa.
• U članku postoje greške i treba provjeriti cileji tekst.
• Članak je predmet rasprave o tačnosti.
• Tema članka je takva da su u njoj česte greške.
• Na prvi pogled se čini da je tvrdnja malo verovatna.
• Tvrdnja je ključna za ceo unos.
• Tvrdnja je previše neodređena.

Ovo je predlog postupka za proveru sadržaja.

1. Ako naiđete na skorašnju izmenu i niste sigurni da li je izmena tačna ili ne, dodajte stranu i razliku na Wikipedia:Si patrola
2. Ako osetite poriv da uklonite tvrdnju iz članka, prvo proverite reference na kraju članka.
3. Ako su navedenede reference, proverite izvore. Ako možete da potvrdite da izjava koristi izvore, ostavite je; u suprotnom, nastavite.
4. Ako postoji strana za razgovor, proverite je. Tvrdnja je možda već proverena pa nema potrebe da ponovite postupak. Međutim, ako je referenca navedena samo na strani za razgovor, premestite je u članak da bi pomogli onima koji bi u budućnosti poželeli da je provere.
5. Koristite zdrav razum da ustanovite koji bi vam resursi pomogli i proverite njih. Ako pomoću njih možete da potvrdite tvrdnju, ostavite je; u suprotnom, nastavite.
6. Premestite ili prekopirajte izjavu na stranu za razgovor, objašnjavajući da niste uspeli da potvrdite tvrdnju i navodeći izvore koje ste proverili.
7. Eventualno proverite istoriju članka da bi videli ko je uopšte i dodao tvrdnju i ostavite poruku na njihovoj strani za razgovor objašnjavajući da je njihova tvrdnja osporena i uputite ih na odgovarajuću stranu za razgovor.
8. Sada bi svako trebao da se oseća slobodnim da proveri tvrdnju i pruži referencu na strani za razgovor.
9. Ako ste samo kopirali tvrdnju, sačekajte jednu sedmicu (ili neki nasumičan vemenski period) i potpuno je uklonite iz članka. Nemojte da brinete, i dalje će se nalaziti na strani za razgovor.
10. Ako neko pronađe referencu, tvrdnju treba vratiti nazad u članak, sa novopronađenom referencom. Da bi jasno stavili do znanja koaj tvrdnja koristi koju referencu, možda ne bilo na odmet numerisati reference i kada se pozivate na njih u članku da to radite sa [1] ili ¹. Ako niko ne pronađe referencu, tvrdnja može do daljnjeg da stoji na strani za razgovor.

Jednom kada ste nešto uspešno potvrdili, razmislite da li ćete urediti bilo članak ili stranu za razgovor, da bi sledećoj osobi olakšali posao.

Sumnjivi izvori

Za enciklopediju, izvori trebaju da budu nepobitni. Enciklopediju ne čini materijal sa prvog izvora. Njeni autori ne intervjuišu i ne sprovode originalna istraživanja. Prema tome, bilo šta što ovde uključimo treba već biti pokriveno u zapisima, izveštajima, istraživanjima ili u izučavanjima drugih. U mnogim slučajevima, ako ne i većini, trebalo bi da postoji nekoliko izvora koji potkrepljuju tvrdnje u slučaju da neko želi da ih konsultuje. Izvori trebaju da budu nepobitni već srazmerno tvrdnjama koje se čine: neverovatne, neobične i nekonvencionalne tvrdnje zahtevaju jake izvore.

Ponekad se pojedini iskaz može proveriti samo na mestu sumnjive pouzdanosti, kao što je mrežni dnevnik ("blog") ili žuta štampa (tabloid). Ako je tvrđenje srazmerno nebitno, onda ga naprosto uklonite — nemojte traćiti reči na tvrđenja od ograničenog interesa i sumnjive istinitosti. Međutim, ako ga baš morate zadržati, onda ga pripišite izvoru koji je u pitanju. Na primer:

Prema mrežnom dnevniku "Naprosto možda", prosečan Srbin ima 3,8 posrednih braća i sestara i 7,4 nećaka.

Ne zaboravite da bilo ko može lako da napravi mrežno mesto i tvrdi da je stručnjak za određenu oblast, ili da pokrene "grupu stručnjaka", "grupu za ljudska prava", crkvu, ili drugu vrstu udruživanja. Nekoliko miliona ljudi su u poslednjih par godina napravili svoje mrežne dnevnike. Prema tome, mora se oceniti da li je izvor pouzdan.

U slučaju izvora činjenica: da li je izvor znani stručnjak u oblasti? Da li izvor ima grubih grešaka? Da li je izvor pratio novinarske ili akademske standarde etičkog istraživanja? U slučaju izvora mišljenja: da li je izvor značajan (poznat, relevantan)? Da li predstavlja veliku grupu ljudi?

Pogledajte i pregled o pouzdanim izvorima.

Proverljivost, ne istina

Članci u Vikipediji bi trebali da se odnose na činjenice, tvrdnje, teorije, ideje, mišljenja i argumente koje je već objavio pouzdan ili poštovan izdavač. Stepenica za uključivanje jeste proverljivost, ne istina.

Dobar način gledanja na razliku između proverljivosti i istine je sledeći primer. Recimo da pišete članak za Vikipediju o teoriji X čuvenog fizičara. Teoriju X su objavili časopisi koji uključuju kolegijalnu proveru i ona je prema tome prikaladan predmet za vikipedijski članak. Međutim, tokom pisanja članka, Vi srećete ovog fizičara i, dok ispijate pivo, on Vam kaže: "Zapravo, ja mislim da teorija X gomila smeća." Iako ste ovo čuli od samog autora, činjenicu da Vam je on ovo rekao ne možete uključiti u svoj članak na Vikipediji. Zašto? Odgovor je zato što to nije proverljivo na način koji bi zadovoljio čitaoce Vikipedije. Čitaoci ne znaju ko ste Vi. Ne možete ostaviti svoj broj telefona tako da Vas svaki čitalac na svetu može neposredno pozvati za potvrdu. Sve i kad bi mogli, zašto bi Vam verovali?

Recimo da ste čvrsto ubeđeni da ovo novo saznanje treba objaviti u Vikipediji, i da bi ne učiniti tako bilo intelektualno nepošteno. Kako biste ga onda mogli uključiti? Da bi ovaj podatak bio prihvatljiv za Vikipediju, morali biste da stupite u dodir sa novinskim izdavačem ili agencijom na dobrom glasu – londonskim Tajmsom na primer – i objasnite njima šta Vam je fizičar rekao. Možda imate zvučni snimak razgovora koji biste mogli da im date na slušanje; ili bi možda oni mogli da Vas intervjuišu. Šta god oni da izaberu da učine sa ovom informacijom, priča bi pre objavljivanja prošla kroz postupak sličan kolegijalnoj proveri: proverio bi je novinar, urednik, verovatno i advokati i glavni i odgovorni urednik. Fizičar bi dobio priliku da odgovori, kao i njegov izdavač, a komentar bi bio zatražen i od drugih članova akademske zajednice. Ovakav postupak kontrole i ravnoteže postoji kako bi se osiguralo da se u novinama pojave samo istinite i poštene priče. Ovaj proces Vikipedija nije u stanju da ponudi, što je razlog zašto je važna smernica bez originalnih istraživanja.

Ako Tajms objavi priču, onda biste podatke mogli da uključite u Vaš članak na Vikipediji. Međutim, ako ne možete da nađete nikoga ko bi ih objavio, ili ako jedino možete obezbediti objavljivanje u izvoru vesti koji nema dobar glas, onda materijalu nema mesta u Vikipediji, čak i ako znate da je istinit.

Teško proverljive teme

Proverljivost se dovodi u pitanje sa člancima koji sadrže teško proverljive činjenice, ili informacije. Ako jedan članak pokriva tematiku, čije činjenice i informacije nisu nikada ranije objavljene u nekom izvoru, ili je o njoj pisano samo u u izvorima sa sumnjivim kredibilitetom, onda je teško potvrditi istinitost takvih činjenica i informacija. Njihova provera zahteva primenu originalnog istraživanja, a u smernici šta Vikipedija nije je postavljeno da Vikipedija nije mesto za objavljivanje originalnih istraživanja. Nemogućnost proverljivosti je stoga dovoljna za isključenje takvih članaka.

Neki Vikipedijanci tvrde da je proverljivost jedini kriterijum za odluku o zadržavanju članka, te stoga svaka proverljiva činjenica treba biti uneta u članak. Oni često navode da Viki nije papir - misleći prvenstveno na činjenicu da ne postoji ograničenje u prostoru.

Drugi Vikipedijanci tvrde da kriterijum proverljivosti nije dovoljan te da se moraju uključiti i drugi uslovi. Prvenstveno se naglašava nešto što se zove značaj. Takođe tvrde da oslanjanje na proverljivost vodi u tendenciju sakupljanja zanimljivih sitnica - tračevi o poznatima se mogu proveriti iz gomile dnevnih novina, dok se događaji iz prošlosti teško proveravaju u autentičnim dokumentima. Oni smatraju da je ovaj pristup loš jer vodi umanjivanju kredibiliteta čitavog projekta.

Ipak, samo zato što je neku informaciju moguće proveriti, ne znači da je Vikipedija pravo mesto za njeno objavljivanje. Vidi šta Vikipedija nije.

Vidi kriterijumi za uključivanje biografija i autobiografije za sugestije kriterijuma kojima bi se trebalo voditi prilikom uključivanje biografskih članaka.

---

"Доверяй, но проверяй" — ruska uzrečica (Vjeruj, ali provjeri)