13. мај
Уколико сте тражили насеље, погледајте чланак 13. мај (Земун).
13. мај (13.05) је 133. дан у години по грегоријанском календару (134. у преступној години). До краја године има још 232 дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
- 1497 — Папа Александар VI изопштио је владара Фиренце и реформатора Ђиролама Савонаролу, који је спаљен годину дана касније.
- 1787 — Први бродови с робијашима кренули из Портсмута према новој колонији у Аустралији, тада кажњеничкој колонији Велике Британије.
- 1779 — Руски и француски посредници су испреговарали мир из Тешена који је окончао Рат за баварско наслеђе.
- 1830 — Основана Република Еквадор, за првог председника изабран Хуан Хосе Флорес.
- 1846 — Конгрес САД формално објавио рат Мексику, мада су борбе у Калифорнији почеле неколико дана раније.
- 1848 — У Сремским Карловцима почело заседање „Мајске скупштине“ на којој су делегати 175 црквених општина из Војводине и Србије изабрали Јосифа Рајачића за патријарха, а пуковника Стевана Шупљикца за војводу.
- 1887 — У Београду основана Провизорна опсерваторија Велике школе. Оснивањем Републичког хидрометеоролошког завода Србије 1947. Опсерваторија постала његов део.
- 1888 — Принцеза Изабела Бразилска је потписала Златни закон, чиме је званично укинуто ропство у Бразил.
- 1913 — Руски конструктор Игор Сикорски је полетео првим вишемоторним авионом Руским витезом, који је сам направио.
- 1940 — Немачка војска је прешла реку Мезу и напала Француску.
- 1941 — У Србији, на Равној гори пуковник Драгољуб Михаиловић основао Југословенску војску у отаџбини.
- 1944 — Формирана ОЗНА - Одељење заштите народа.
- 1945 — Битка на Зеленгори, последња битка у грађанском рату између партизанског и четничког покрета.
- 1948 — Петнаест јеврејских насељеника кибуца Кфар Ецион је масакрирано након предаје после дводневне битке са Арпаском легијом и арапским насељеницима.
- 1949 — Први пут полетео први британски млазни авион „Канбера“.
- 1967 — Закир Хусеин је ступио на дужност као први муслимански председник Индије.
- 1968 — У Паризу почели званични преговори представника Северног Вијетнама и САД о окончању рата у Вијетнаму.
- 1981 — На Тргу светог Петра у Риму атентатор Мехмет Али Агџа је ранио папу Јована Павла II.
- 1990 — На стадиону Максимир, на утакмици загребачког Динама и београдске Црвене звезде избили су немири навијача.
- 1994 — Министри иностраних послова САД, Европске уније и Русије у Женеви постигли сагласност о заједничкој стратегији у решавању босанског конфликта.
- 1999 — Перу и Еквадор потписали документ о разграничењу окончавши шест деценија дуг спор због којег су три пута ратовали.
- 2000 — У Новом Саду убијен Бошко Перошевић (рођ. 1956), председник Извршног већа Аутономне покрајине Војводине.
- 2007 — Након договора челника ДС-а, ДСС-а, и Г 17+ о формирању нове српске Владе, председник Скупштине Србије Томислав Николић поднео оставку после само пет дана проведених на тој дужности.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1717 — Марија Терезија, аустријска царица и чешка и мађарска краљица. (прем. 1780)[1]
- 1795 — Павел Јозеф Шафарик, словачки филолог, писац, песник, лингвиста, историчар и етнограф. (прем. 1861)
- 1840 — Алфонс Доде, француски писац. (прем. 1897)
- 1851 — Лаза К. Лазаревић, српски писац, психијатар и неуролог. (прем. 1891)[2]
- 1857 — Роналд Рос, енглески лекар и ентомолог, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1902). (прем. 1932)
- 1862 — Јанко Веселиновић, српски писац. (прем. 1905)
- 1881 — Димитрије Туцовић, српски новинар, политичар и публициста, вођа социјалистичког покрета у Србији. (прем. 1914)
- 1882 — Жорж Брак, француски сликар и скулптор. (прем. 1963)[3]
- 1907 — Дафне ди Морије, енглеска књижевница и драматуршкиња. (прем. 1989)[4]
- 1911 — Коста Нађ, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, генерал-армије ЈНА, јунак соц. рада и народни херој Југославије. (прем. 1986)
- 1914 — Џо Луис, амерички боксер. (прем. 1981)[5]
- 1939 — Харви Кајтел, амерички глумац и продуцент.
- 1941 — Ричи Валенс, амерички музичар. (прем. 1959)
- 1941 — Ана Карић, хрватска глумица. (прем. 2014)
- 1947 — Стивен Доналдсон, амерички писац, познат по делима фантазије, научне фантастике и мистерије.
- 1950 — Стиви Вондер, амерички музичар и музички продуцент.
- 1954 — Џони Логан, ирски музичар, двоструки победник Песме Евровизије.
- 1954 — Александар Трифуновић, српски фудбалер.
- 1961 — Боривоје Кандић, српски глумац. (прем. 2020)
- 1961 — Денис Родман, амерички кошаркаш.
- 1965 — Предраг Спасић, српски фудбалер.
- 1974 — Наташа Ђорђевић, српска певачица.
- 1976 — Трејџан Лангдон, амерички кошаркаш.
- 1976 — Ана Поповић, српска музичарка.
- 1977 — Саманта Мортон, енглеска глумица.
- 1978 — Мајк Биби, амерички кошаркаш.
- 1981 — Сани Леоне, канадска порнографска глумица.
- 1983 — Јаја Туре, фудбалер из Обале Слоноваче.
- 1986 — Милан Алексић, српски ватерполиста.
- 1986 — Лина Данам, америчка глумица, сценаристкиња, продуценткиња и редитељка.
- 1986 — Роберт Патинсон, енглески глумац.
- 1986 — Александар Рибак, белоруско-норвешки музичар и глумац.
- 1987 — Кендис Кинг, америчка глумица и музичарка.
- 1988 — Владимир Дашић, црногорски кошаркаш.
- 1993 — Ромелу Лукаку, белгијски фудбалер.
- 1993 — Деби Рајан, америчка глумица и певачица.[6]
Смрти[уреди | уреди извор]
- 1619 — Јохан ван Олденбарневелт, холандски државник. (рођ. 1547)
- 1930 — Фритјоф Нансен, норвешки поларни истраживач и дипломата. (рођ. 1861)
- 1931 — Јосиф Маринковић, српски композитор и хоровођа. (рођ. 1851)
- 1938 — Шарл Едуар Гијом, швајцарски физичар. (рођ. 1861)
- 1945 — Миодраг Палошевић, четнички потпуковник (рођ. 1901)
- 1948 — Милан Беговић, хрватски књижевник (рођ. 1876)[7]
- 1961 — Гари Купер, амерички филмски глумац. (рођ. 1901)
- 1990 — Алија Сиротановић рудар из Трторића код Брезе, херој социјалистичког рада. (рођ. 1941)
- 1999 — Џин Саразен, спортиста, играча голфа. (рођ. 1902)
- 2000 — Бошко Перошевић, председник Извршног већа Војводине. (рођ. 1956).
- 2002 — Валериј Лобановски, украјински фудбалски тренер. (рођ. 1939)
- 2018 — Марго Кидер, канадско-америчка глумица. (рођ. 1948)
Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]
- Српска православна црква слави:
- Дан безбедности СФРЈ (уведен у знак сећања на дан оснивања ОЗНА, 13. мај 1944; укинут 2001)
Види још[уреди извор]
 |
13. мај на Викимедијиној остави. |
- ^ Frank T. Brechka (6. 12. 2012). Gerard Van Swieten and His World 1700–1772. Springer Science & Business Media. стр. 98. ISBN 978-94-010-3223-0.
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 421.
- ^ Russell T. Clement (1994). Les Fauves: A Sourcebook
. Greenwood Publishing Group. стр. 2. ISBN 978-0-313-28333-8.
- ^ Richard Mead (2010). General Boy: The Life of Lieutenant General Sir Frederick Browning. Pen & Sword Military. стр. 46. ISBN 978-1-84884-181-9.
- ^ Mary Ellen Sterling (јул 1996). The Thirties. Teacher Created Resources. стр. 46. ISBN 978-1-57690-025-3.
- ^ „Debby Ryan – Made of Matches”. Cartoon Doll. 23. 10. 2012. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2013. Приступљено 31. 10. 2012.
- ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 49.
