Главна страна
Степа Степановић
Степан Степановић Степа (Кумодраж код Београда, 28. фебруар/11. март 1856 — Чачак, 27. април 1929) био је српски и југословенски војвода (фелдмаршал).
Учесник је српско-турских ратова (1876—1878), као питомац-наредник, касније потпоручник. У периоду између битака на Сливници и код Куманова обављао је дужности команданта батаљона, пука, бригаде, дивизије и помоћника начелника Главног ђенералштаба. Два пута био је и министар војни. У том периоду Српска војска је у организационом, стручном, материјалном и моралном погледу била добро припремљена за предстојеће ратове. У Првом балканском рату (1912—1913) Степа Степановић је командовао Другом армијом.
У Другом балканском рату, армија под Степином командом пожртвовано је бранила нишавску зону са утврђеним логором у Пироту. Када је почео Први светски рат, као заступник одсутног начелника Штаба Врховне команде Радомира Путника, руководио је мобилизацијом и концентрацијом Српске војске. После Путниковог повратка у земљу, поново преузима дужност команданта Друге армије и са њеним главним снагама изводи марш-маневар преко Коцељеве и Текериша. У ноћном нападу, на источним падинама Цера, поразио је 21. дивизију аустроугарског 8. корпуса чиме је омогућио победу Срба у Церској бици. За ту савезничку победу над Централним силама, 20. августа 1914. године, унапређен је у чин војводе (фелдмаршала).
Његова армија је у бици на Дрини пожртвовано бранила Мачву, успешно одбијала више концентричних напада надмоћнијих аустроугарских снага, приковала Поћорекову Пету армију за обале Дрине и Саве и месецима исцрпљивала и трошила њене снаге.
У Колубарској бици (од 16. новембра до 15. децембра 1914), Друга армија је на десној обали Колубаре најпре зауставила непријатељски напад, а затим учествовала у маневарским подухватима војводе Радомира Путника и генерала Живојина Мишића, што је довело до слома аустроугарске Балканске војске.
Константин Бодин
Константин Бодин (буг. Константѝн Бо̀дин [Konstantìn Bòdin]) био је српски краљ од 1081. до 1099. године и први Србин крунисан за цара 1072. године. Био је син краља Михаила Војислављевића. Као млади принц учествовао је у бунтовним борбама против Византије. Током устанка из 1072. године носио је и титулу бугарског цара као Петар III (буг. Петър III [Petŭr III]). На пролеће 1081. Михаило је уприличио брак између Бодина и Јаквинте, ћерке вође из норманске странке. Овај политички брак означио је и ослоњење дукљанског владара на Нормане. Већ у октобру 1081. Бодин је владао сам па се тако сматра да је његов отац између маја и септембра 1081. године преминуо.
Од јужнословенских владара једини је Бодин који је имао високу титулу протосеваста, која је настала у доба Алексија I Комнина. Претпоставља се да је Константин Бодин умро у 1101-1102. години, мање него у 1106-1107. Извор за такав датум помиње се код Попа Дукљанина, пише да је владао 26 година и 5 месеци. Сахрањен је у манастиру Светих Срђа и Ваха у близини Скадра. Новија истраживања су показала да је умро у 1099. години.
Дискографија Кејти Пери
Америчка певачица Кејти Пери објавила је пет студијских албума, један концертни албум, два ЕП-а, тридесет и четири сингла (укључујући четири као гостујући извођач) и пет промотивних синглова. Сертификована је за 101 милион дигитално продатих синглова и 6 милиона албума, у Сједињеним Америчким Државама. Такође је и пети извођач у САД-у са највише дигитално-продатих синглова, према Америчком удружењу дискографских кућа.
Тренутно држи рекорд за највише синглова проданих у преко 5 милиона примерака у Сједињеним Америчким Државама, са шест таквих синглова (према датуму изласка — Hot n Cold, California Gurls, Firework, E.T., Roar и Dark Horse).
Такође држи рекорд и за највише песама продатих у преко 6 милиона примерака, са сингловима Firework, Roar и Dark Horse. Све три песме су добиле дијамантски сертификат, чинећи је првим извођачем који је то постигао.
Вести
- 24. април — Емануел Макрон (на слици) реизабран је за председника Француске.
- 24. април — Покрет Слобода, који предводи Роберт Голоб, освојио је највише мандата на словеначким парламентарним изборима.
- 14. април — Најмање 123 особе су страдале у поплавама и клизиштима које је изазвао тропски циклон Меги на Филипинима.
- 14. април — Више од 340 људи је погинуло од последица поплава и клизишта изазваним кишним олујама у јужноафричкој покрајини Квазулу-Натал.
- 13. април — Најмање десеторо људи је погинуло када се туристички аутобус сударио са камионом и експлодирао на ауто-путу у јужном Египту.
- 11. април — Шехбаз Шариф је изабран за новог премијера Пакистана након што је његов претходник Имран Хан смењен пошто му је скупштина те земље изглазала неповерење.
- 3. април — На општим изборима у Србији, Александар Вучић је реизабран за председника Србије и Српска напредна странка, коју такође предводи, освојила је највише мандата у Народној скупштини.
27. април
- 1865 — У експлозији пароброда Султана на Мисисипију погинуло је око 1700 од око 2400 њених путника.
- 1909 — Група Младотурци оборила је са власти турског султана Абдула Хамида.
- 1945 — Ухапшен је бивши италијански диктатор Бенито Мусолини, који је стрељан наредног дана у месту Донга, на језеру Комо.
- 1956 — Роки Марћано се повукао из бокса као једини непобеђен светски шампион у „тешкој” категорији.
- 1992 — По распаду СФРЈ, проглашена је Савезна Република Југославија, заједничка држава Србије и Црне Горе.
- 1999 — У ваздушним нападима НАТО на Југославију погођен центар Сурдулице, при чему је погинуло 17 људи, рањено 11, око 300 цивилних објеката срушено или оштећено.
Да ли сте знали
- ... да су Канарска острва добила име по псима?
- ... да су венецијанери измишљени у Јапану?
- ... да делфин има 260 зуба?
- ... да је Венецуела прва држава која је укинула смртну казну 1863. године?
- ... да је први музички спот на МТВ-у био Video killed the radio star групе Баглс?
Изабрана слика
Николај Гогољ, руски писац родом из данашње Украјине (1809—1852) |
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.
Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 58,6 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 657.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 304.606 корисника отворило налог, а од тога су 902 активна. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.
Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.
Википедијом руководи Задужбина Викимедија, некомерцијална организација која управља и низом других пројеката:
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободни уџбеници
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице и документација