2. јул

2. јул (2.7.) је 183. дан године по грегоријанском календару (184. у преступној години). До краја године има још 182 дана.

Догађаји

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• 1776 — Континентални конгрес је усвојио резолуцију којом је прекинуо везе са Великом Британијом, али текст званичне Декларације о независности није одобрен до 4. јула.
• 1798 — Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је заузела Александрију.
• 1800 — Парламент Велике Британије је усвојио Закон о унији са Ирском, којим ће се 1. јануара 1801. Велика Британија и Ирска ујединити у Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске.
• 1819 — Велика Британија је донела закон којим се забрањује рад деце испод девет година у текстилној индустрији, а рад деце млађе од 16 година ограничава на 12 часова дневно.
• 1839 — Више од 50 афричких робова се побунило на броду Амистад за превозу робова код обале Кубе.
• 1860 — Руси су основали град Владивосток на обали Амурског залива, који је касније постао најзначајнија совјетска лука (поморска и ваздушна база) на совјетском Далеком истоку.
• 1881 — У Вашингтону је извршен атентат на председника САД Џејмса Ејбрама Гарфилда.
• 1884 — Основана је Народна банка Србије чији је пун назив у време оснивања гласио Привилегована народна банка Краљевине Србије.
• 1890 — Амерички Конгрес је усвојио Шерманов закон, прву акцију америчке владе да ограничи монополе.
• 1900 — Гроф Фердинанд фон Цепелин извршио је први лет ваздушним бродом (дирижабл) над Боденским језером у јужној Немачкој. Касније је конструисао неколико таквих ваздухоплова који су по њему добили назив Цепелин.
• 1917 — Бели становници Ист Сент Луиса су запалили делове града и пуцали на црнце који су покушавали да побегну од пожара.
• 1940 — Погођен торпедом с немачке подморнице, потонуо је брод „Арандора стар“ који је превозио немачке и италијанске заробљенике у Канаду. Настрадало је више од 750 заробљеника и чланова посаде.
• 1961 — Амерички писац Ернест Хемингвеј извршио је самоубиство. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1954. („Збогом оружје“, „За ким звона звоне“, „Старац и море“).
• 1964 — Председник САД Линдон Џонсон потписао је „Закон о грађанским правима“, којим је забрањена расна дискриминација.
• 1966 — Француска је извршила прву од шест проба атомске бомбе на пацифичком атолу.
• 1976 — Проглашено је уједињење Северног и Јужног Вијетнама у једну државу Вијетнам са главним градом Ханојем.
• 1990 — Не прихватајући уставне промене у Србији, албански делегати покрајинске Скупштине Косова усвојили су Уставну декларацију и прогласили одвајање Косова од Србије. Скупштина Србије је 5. јула распустила покрајинску Скупштину, након чега су уследили штрајкови и протести косовских Албанаца.
• 1995 — Југословенски кошаркаши постали су европски шампиони на првенству у Атини. Победа је бурно прослављена у земљи, а одушевљење је било појачано и због трогодишње међународне изолације СР Југославије.
• 2000 — Кандидат Странке националне акције и Зелене странке Висенте Фокс победио је на председничким изборима у Мексику, чиме је окончана владавина Институционалне револуционарне партије, која је била на власти од 1929. године.
• 2001 — Прво усађивање механичког срца извршено је у САД. Седмочасовну операцију извели су хирурзи Универзитета Луизвила Леман Греј и Роберт Даулинг.

Рођења

• 419 — Валентинијан III, западноримски цар. (прем. 455)
• 1489 — Томас Кранмер, енглески верски реформатор. (прем. 1555)
• 1714 — Кристоф Вилибалд Глук, немачки композитор и диригент. (прем. 1787)
• 1862 — Вилијам Хенри Браг, британски физичар, хемичар, математичар и спортиста. (прем. 1942)
• 1877 — Херман Хесе, немачко-швајцарски писац. (прем. 1962)
• 1892 — Борис Хагелин, шведски проналач и шифрант (прем. 1983)
• 1916 — Ханс Улрих Рудел, немачки авијатичар у Другом светском рату. (прем. 1982)
• 1918 — Слободан Пенезић Крцун, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије и народни херој Југославије. (прем. 1964)
• 1925 — Патрис Лумумба, конгоански политичар. (прем. 1961)
• 1958 — Небојша Човић, српски политичар и спортски функционер.
• 1981 — Владимир Дишљенковић, српски фудбалски голман.
• 1981 — Софија Јуричан, српска глумица.
• 1983 — Мишел Бранч, америчка музичарка и глумица.
• 1984 — Џони Вир, амерички клизач.
• 1985 — Ешли Тисдејл, америчка глумица, музичарка, продуценткиња и модел.
• 1986 — Линдси Лоан, америчка глумица, музичарка, продуценткиња и модел.
• 1989 — Катарина Живковић, српска певачица.
• 1990 — Антонио Абадија, шпански атлетичар.
• 1990 — Марго Роби, аустралијска глумица.
• 1990 — Дени Роуз, енглески фудбалер.
• 1999 — Лука Илић, српски фудбалер.

Смрти

• 936 — Хенрик I Птичар, немачки краљ (рођ. 876)
• 1566 — Нострадамус, француски астролог. (рођ. 1503)
• 1778 — Жан Жак Русо, филозоф и писац. (рођ. 1712)
• 1850 — Роберт Пил, британски премијер. (рођ. 1788)
• 1915 — Порфирио Дијаз, мексички генерал и председник. (рођ. 1830)
• 1949 — Георги Димитров, бугарски револуционар и државник. (рођ. 1882)
• 1961 — Ернест Хемингвеј, амерички књижевник. (рођ. 1899)
• 1977 — Владимир Набоков, руски књижевник (рођ. 1899)
• 1989 — Андреј Громико, руски политичар. (рођ. 1909)
• 1992 — Борислав Пекић, југословенски књижевник. (рођ. 1930)
• 1997 — Џејмс Стјуарт, амерички филмски глумац. (рођ. 1908)
• 1999 — Марио Пузо, аутор бестселера „Кум“. (рођ. 1920)
• 2004 — Марлон Брандо, амерички глумац (рођ. 1924)
• 2006 — Тихомир Огњанов бивши југословенски фудбалски репрезентативац. (рођ. 1927)
• 2011 — Оливера Марковић, српска глумица (рођ. 1925)

Празници и дани сећања

• Дан независности у бразилској држави Баија. 1823. године Баија, је прогласила независност од Португалије
• Српска православна црква слави:
  • Свети апостол Јуда
  • Пајсије Велики

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума