2022
Миленијум: | 3. миленијум |
---|---|
Векови: | |
Деценије: | |
Године: |
2022 на Викимедијиној остави. |
2022 је проста година, која је почела у суботу. 2022. је двадесет и друга година 3. миленијума, двадесет и друга година 21. века и трећа година 2020-их.
Догађаји[уреди | уреди извор]
Јануар[уреди | уреди извор]
- 1. јануар
- После 25 година изашао је пети соло албум југословенског кантаутора Бранимира Џонија Штулића Сплет.
- У Аустрији ступио на снагу закон о легализацији еутаназије
- 2. јануар
- Током протеста у Амстердаму против ковид мера више десетина особа је повређено од чега једна теже.
- Почеле вишедневне масовне демонстрације у Казахстану због наглог поскупљења гаса у тој земљи који се претворио у оружану побуну у којој је животе изгубило неколико десетина полицајаца и демостраната. Казахстан је добио помоћ од ОДКБ-а.
- 3. јануар
- Почела је примена споразума који је потписан у Тирани у оквиру иницијативе Отворени Балкан.
- У неколико градова Србије активисти еколошких удружења поново су одржавали протесте током којих су блокирали саобраћајнице широм Србије.
- 4. јануар
- Драган Шолак, српски медијски могул, купио је премијерлигашки фудбалски клуб Саутемптон.
- Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја.
- 5. јануар — Министарство финансија САД увело је санкције српском члану Председништва БиХ Милораду Додику због, како тврде, његових „коруптивних активности” и „претњи по стабилност и територијални интегритет БиХ”.
- 6. јануар — ОДКБ испоставио мировну мисију у Казахстану, на захтев казахстанскога председника Касима Токајева.
- 9. јануар — Република Српска обележила 30. рођендан постојања и Дан Републике Српске, 9. јануар.
- 10. јануар — Траке око одлагача, који ради на копу Тамнава - Западно поље запалиле су се и изазвале пожар у руднику Колубара.
- 11. јануар — Мађарски председник Јанош Адер расписао је парламентарне изборе за 3. април, а истог дана ће бити одржан и референдум о ЛГБТ правима.
- 10. — 13. јануар − Преговори Русије и САД о безбедносним гаранцијама у Женеви.
- 15. јануар — На обалу Јапана обрушио се цунами као последица подводне ерупције вулкана „Хунга-Хапај” у јужно-пацифичкој држави Тонга.
- 16. јануар — Уставни референдум у Србији 2022.
Фебруар[уреди | уреди извор]
- 4. фебруар — Скупштина Црне Горе изгласала је неповерење Влади Здравка Кривокапића. За ову одлуку, гласала су 43 посланика опозиције и посланичког клуба Црно на бијело. Против је било 11 посланика Демократа, Уједињене Црне Горе и Праве Црне Горе.
- 7. фебруар — Посланици Скупштине Црне Горе сменили су председника парламента Алексу Бечића. За смену Бечића гласала су 43 посланика опозиције и коалиције Црно на бијело. Посланици коалиције За будућност Црне Горе и Мир је наша нација били су против, док уздржаних није било.
- 17. фебруар — Након пет година, дошло је поново до отворене ескалације сукоба на истоку Украјине.
- 21. фебруар — Председник Русије Владимир Путин потписао је указ о признању самопроглашених Луганске и Доњецке Народне Републике.
- 22. фебруар — Државна дума Русије ратификовала је споразуме о пријатељству и сарадњи са ДНР и ЛНР.
- Савет Федерације дао је сагласност председнику Русије о употреби оружаних снага Русије ван земље у вези са ситуацијом у Донбасу. За одлуку су гласала 153 сенатора.
- 23. фебруар — Доњецка и Луганска Народна Република затражиле су војну помоћ Руске Федерације.
- Украјина прогласила ванредно стање.
- 24. фебруар — Руска Федерација је покренула војну инвазију на Украјину.
- Украјина прогласила ратно стање.
- 27. фебруар — Председник Русије Владимир Путин је, као одговор на изјаве Запада, наредио Министарству одбране да преведе руске снаге за обуздавање у специјални режим борбеног дежурства међу којима су и нуклеарно оружје.
- Председник Украјине Володимир Зеленски саопштио је да је договорен састанак између украјинске и руске делегације.
Март[уреди | уреди извор]
- 3. март — Вахан Хачатурјан изабран за председника Републике Јерменије.
- 4. март — Роскомнадзор је, као одговор на блокаду приступа руским медијима, што је законом забрањено, блокирао приступ Фејсбуку и Твитеру у Русији.
- У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена.
- 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини су поседовале 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе.
- 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
- Јун Сок Јол изабран је за новог председника Републике Кореје. Ступиће на дужност 17. маја ове године.
- 10. март — Мађарски парламент, изабрао је за прву жену на функцији председника Мађарске Каталин Новак. Она ће ступити на дужност 10. маја ове године.
- 11. март — Покрај загребачког језера Јарун срушила се летелица за коју се сматра да је совјетски извиђачки дрон. Није било повређених, нити страдалих.
- 15. март — Сердар Бердимухамедов, син досадашњег туркменистанског вође Гурбангулија Бердимухамедова, победио је на председничким изборима у тој земљи, са освојених готово 73 одсто гласова и наследиће свога оца на тој функцији.
Април[уреди | уреди извор]
Мај[уреди | уреди извор]
Јун[уреди | уреди извор]
Јул[уреди | уреди извор]
Август[уреди | уреди извор]
Септембар[уреди | уреди извор]
Октобар[уреди | уреди извор]
Новембар[уреди | уреди извор]
Децембар[уреди | уреди извор]
Смрти[уреди | уреди извор]
Главна категорија: Умрли 2022.
Јануар[уреди | уреди извор]
- 1. јануар — Владимир Ђ. Мандић, српски новинар и уредник Политике (*1949)
- 2. јануар — Ричард Лики, кенијски политичар, палеонтолог и конзерватор (*1944)
- 3. јануар:
- Виктор Сањејев, совјетски атлетичар (*1945)
- Владан Живковић, српски глумац (*1941)
- 6. јануар:
- Питер Богданович, америчкo-српски филмски режисер, сценариста, глумац, продуцент, критичар и историчар филма (*1939)
- Сидни Поатје, амерички глумац (*1927)
- 7. јануар — Богдан Суботић, генерал-мајор Војске Републике Српске и први министар одбране Републике Српске (*1941)
- 8. јануар — Марко Јачов, српски историчар (*1949)
- 9. јануар — Јени Лигтенберг, холандска апотекарка и добровољац на страни Срба у рату у БиХ (*1930)
- 11. јануар:
- Ернест Шонекан, нигеријски бизнисмен, адвокат, политичар и председник Нигерије 1993. године (*1936)
- Ахмет Јилмаз Чалик, турски фудбалер (*1994)
- 12. јануар:
- Стјепан Ламза, југословенски и хрватски фудбалер (*1940)
- Бранислав Анђеловић, југословенски и српски музичар и члан групе Рокери с Мораву (*1946)
- 13. јануар — Петар Ђорђевић, српски академски сликар (*1943)
- 15. јануар — Нино Черути, италијански модни креатор и стилиста (*1930)
- 16. јануар — Ибрахим Бубакар Кејта, малијски политичар, премијер (1994−2000) и председник (2013−2020) Малија (*1945)
- 18. јануар:
- Франсиско Хенто, шпански фудбалер и тренер (*1933)
- Сатурнино де ла Фуенте Гарсија, шпански суперстогодишњак (*1909)
- Драгољуб Лазаревић, српски хирург (*1932)
- 19. јануар:
- Гаспар Улије, француски глумац и манекен (*1984)
- Радован Бели Марковић, српски књижевник (*1947)
- Харди Кригер, немачки глумац (*1928)
- 20. јануар — Мит Лоуф, амерички музичар и глумац (*1947)
- 21. јануар:
- Луј Андерсон, амерички филмски и ТВ глумац, продуцент, редитељ и комичар (*1953)
- Фелиција Донцеану, румунска композиторка и вајарка (*1931)
- Драго Капелан, учесник Народноослободилачке борбе и српски стогодишњак (*1920)
- 22. јануар:
- Тич Нат Хан, вијетнамски будхистички монах и мировни активиста (*1926)
- Аки Рахимовски, музичар и члан групе Парни ваљак (*1955)
- Десанка Шућур, српска новинарка и аутор (*1934)
- 23. јануар:
- Лаврентије Трифуновић, епископ Српске православне цркве (*1935)
- Антонија да Санта Круз, бразилска суперстогодишњакиња (*1905)
- Божидар Ђурашевић, српски шахиста и правник (*1933)
- 24. јануар:
- Борислав Стевановић, српски фудбалер (*1975)
- Стеван К. Павловић, српско-британски историчар (*1933)
- 25. јануар:
- Вим Јансен, холандски фудбалер (*1946)
- Спира Страхињић, српски лекар и универзитетски професор (*1925)
- 27. јануар:
- Недељко Михановић, хрватски књижевник, академик и политичар (*1930)
- Светозар Ливада, српски и хрватски филозоф, социолог, историчар, политичар и демограф (*1928)
- 28. јануар — Јовиша Славковић, српски писац, публициста, хроничар, сликар и друштвени радник (*1938)
- 29. јануар:
- Ксенија Вучић, српска новинарка и прва жена председника Србије Александра Вучића (*1968)
- Хауард Хесеман, амерички филмски, позоришни и телевизијски глумац (*1940)
- Смиља Котур, српска певачица и логорашица (*1928)
- 31. јануар — Петар Тутавац, први школовани кексар у Југославији (*1934)
Фебруар[уреди | уреди извор]
- 2. фебруар:
- Моника Вити, италијанска филмска глумица (*1931)
- Веља Павловић, српски новинар и телевизијски водитељ (*1953)
- 4. фебруар:
- Весна Малохоџић, српска глумица (*1948)
- Јежи Осјатињски, пољски политичар и министар (*1941)
- 5. фебруар — Анка Дошен-Добуд, хрватска књижевница, педагог и универзитетски професор(*1920)
- 6. фебруар:
- Лата Мангешкар, индијска репродукцијска певачица и музичка директорка (*1929)
- Предраг Вранешевић, српски музичар (*1946)
- 7. фебруар:
- Миодраг Митић, југословенски и српски одбојкаш (*1959)
- Емина Заимовић, прва председница Скупштине општине Тузле и градоначелница Тузле(*1940)
- 8. фебруар:
- Боривој Довниковић, хрватско-српски филмски редитељ, аниматор, стрипар, карикатурист, илустратор и графички дизајнер (*1930)
- Лик Монтањије, француски виролог, добитник Нобелове награде за физиологију и медицину 2008. године (*1932)
- 9. фебруар:
- Нора Нова, бугарско-немачка певачица (*1928)
- Милан Влајчић, српски новинар, књижевник, књижевни и филмски критичар (*1939)
- Снежана Пантић, српска каратисткиња (*1978)
- 12. фебруар:
- Стеван Тонтић, српски књижевник (*1946)
- Ајван Рајтман, канадски филмски и ТВ редитељ, сценариста и продуцент (*1946)
- 14. фебруар — Борислав Ивков, српски шаховски велемајстор (*1933)
- 17. фебруар:
- Мате Фењвеши, мађарски фудбалер и политичар (*1933)
- Шефика Коркут-Шуње, југословенска и босанскохерцеговачка позоришна и телевизијска глумица (*1932)
- 18. фебруар — Оливер Антић, српски правник, политичар, универзитетски професор и дипломата (*1950)
- 19. фебруар:
- Момчило Златановић, српски лексикограф, сакупљач народних умотворина, књижевник и универзитетски професор (*1934)
- Какуичи Мимура, јапански фудбалер (*1931)
- 20. фебруар — Јоил Булатовић, схи-архимандрит СПЦ, теолог и старешина Манастира Ћириловац (*1940)
- 22. фебруар — Радован Павловски, македонски песник, есеист и путописац (*1937)
- 24. фебруар — Сали Келерман, америчка позоришна, филмска и ТВ глумица (*1937)
Март[уреди | уреди извор]
- 4. март
- Марјан Вишњевски, француско-пољски фудбалер (*1937)
- Шејн Ворн, аустралски крикеташ (*1969)
- Мичел Рајан, амерички позоришни, филмски, и ТВ глумац (*1934)
- 5. март:
- Денис Кирејев, члан украјинске делегације за преговоре с Русијом, оптужен за издају (*1977)
- Владимир Жога, гардијски пуковник Доњецке Народне Републике (ДНР) и командант батаљона „Спарта“ (*1993)
- 7. март — Рафик Тарар, пакистански политичар, правник и председник (1998−2001) Пакистана (*1929)
- 8. март — Владета Живковић, потпуковник Војске Републике Српске (*1961)
- 10. март — Рајко Ђурђевић, српски драмски писац, публициста, новинар, полемичар и политичар (*1947)
- 11. март — Небојша Вучићевић, југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер (*1962)
- 12. март — Драгољуб Јеремић, југословенски и српски фудбалер (*1978)
- 13. март:
- Вилијам Херт, амерички глумац (*1950)
- Игор Мандић, хрватски књижевник, књижевни и музички критичар, есејиста, фељтониста и полемичар (*1939)
- 14. март — Недељко Зеленовић, српски књижевник и књижевни критичар (*1958)
- 16. март — Слободан Шкрбић, југословенски и српски фудбалер (*1944)
Нобелове награде[уреди | уреди извор]
Види још[уреди извор]