Грех

С Википедије, слободне енциклопедије

У религијском концепту, грех је чин трансгресије против Божанског закона.[1] Грех се такође може посматрати као свака мисао или радња која угрожава идеални однос између појединца и Бога; или као било каква диверзија из перцепције идеалног реда за људски живот. „Грех” је дефинисан из грчке конвенције као „недостајућа ознака”.[2][3]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Реч је настала од стенгл. syn(n), од изворног *sunjō. Основа може бити повезана са 'лат. sons, sont-is'. У староенглеском постоје примери изворног општег смисла „увреде”, „радње покрешног” или „злочина”.[4] Енглески библијски појмови преведени као „грех” из грчких и јеврејских библијских израза понекад потичу из речи на каснијим језицима означавајући чин или стање недостатка ознаке; изворни осећај Новог завета грчке ἁμαρτία (hamartia) — „грех”, јест неуспех, бити у заблуди, недостајућа ознака, а поготову у бацању копља;[5] јеврејски „грех” потиче из стрељаштва и буквално се односи на недостатак „злата” у центру мете, али и ударац у циљ, тј. грешку.[6]

Бахаизам[уреди | уреди извор]

У бахаизму, људи се сматрају природно добрим (савршеним), суштински духовним бићима. Људска бића су створена због неизмерне Божје љубави. Међутим, бахаичка учења упоређују људско срце са огледалом, које, ако се окрене од сунчевог светла (тј. Бога), није у стању да прими Божију љубав.

Будизам[уреди | уреди извор]

Постоји неколико различитих будистичких погледа на грех. Амерички зен аутор Брад Ворнер наводи да у будизму не постоји појам греха.[7][8] Образовно удружење Буда Дарма такође изричито наводи: „Идеја о греху или оригиналном греху нема места у будизму.”[9]

Етнолог Кристоф фон Фирер-Хајмендорф је објаснио,

У будистичком размишљању читав универзум, људи као и богови, подложни су владавини закона. Свака акција, добра или лоша, има неизбежан и аутоматски ефекат у дугом низу узрока, што је ефект који је независан од воље било којег божанства. Иако ово не оставља простор за концепт 'греха' у смислу чина пркоса ауторитету личном богу, будисти говоре о 'греху' у смислу прекршаја против универзалног моралног кодекса. (1974: 550)[10]

Међутим, анантарика-кама у теравади је гнусан злочин, који путем процеса карме доноси непосредну катастрофу.[11] У махајани ових пет злочина се назива панканантарја (Пали), и спомињу се у сутри коју проповеда Буда о потпуном истребљењу дарме.[12] Пет злочина или грехова су:[13]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Sin”. Oxford University Press. Приступљено 28. 8. 2017. 
  2. ^ „Hamartia - New Testament Greek Lexicon - New American Standard”. Bible Study Tools. Приступљено 31. 3. 2018. 
  3. ^ Хипонски, Августин. On Grace and Free Will in Nicene and Post-Nicene Fathers. 5. стр. 30—31, 14—15. 
  4. ^ „Sin”. Oxford English Dictionary. Приступљено 16. 9. 2013. 
  5. ^ ἁμαρτία, ἁμαρτάνω. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project
  6. ^ Pagels, Elaine (2013). The Gnostic Gospels. New York: Orion. стр. 123. ISBN 978-1-78022-670-5. 
  7. ^ Warner, Brad (2003). Hardcore Zen: Punk Rock, Monster Movies & the Truth About Reality. Wisdom Publications. стр. 144. ISBN 978-0-86171-380-6. 
  8. ^ Warner, Brad (2010). Sex, Sin, and Zen: A Buddhist Exploration of Sex from Celibacy to Polyamory and Everything in Between. New World Library. стр. 72. ISBN 978-1-57731-910-8. 
  9. ^ „Buddhism: Major Differences”. Buddha Dharma Education Association. Приступљено 13. 5. 2013. 
  10. ^ von Fürer-Haimendorf, Christoph (1974). „The Sense of Sin in Cross-Cultural Perspective”. Man. New Series 9.4: 539—556. 
  11. ^ Obeyesekere, Gananath (1990), The Work of Culture: Symbolic Transformation in Psychoanalysis and Anthropology, University of Chicago, ISBN 978-0-226-61599-8 
  12. ^ Hodous, Lewis; Soothill, William Edward (1995). A Dictionary of Chinese Buddhist Terms: With Sanskrit and English Equivalents and a Sanskrit-Pali Index. Routledge. стр. 128. ISBN 978-0700703555. 
  13. ^ Rām Garg, Gaṅgā (1992). Encyclopaedia of the Hindu World. Concept Publishing Company. стр. 433. ISBN 9788170223757. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грех&oldid=24122108”