Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Периодни систем

Периодни систем је табеларни приказ хемијских елемената, распоређених на основу њиховог атомског броја (број протона), електронске конфигурације и понављајућих хемијских особина. Овакав распоред показује периодичне законе, а пример су елементи са сличним карактеристикама смештени у истој колони. Такође се разликују и четири правоугаона блока са одређеним, приближно сличним хемијским особинама. У принципу, унутар једног реда (периоде) елемената метали су на левој, а неметали на десној страни.

Редови периодног система називају се периоде, а колоне се називају групе. Шест група има своја имена, као и бројеве; на пример: елементи 17. групе су халогени, док су елементи 18. групе племенити гасови. Периодни систем може да се користи за извођење односа између својстава различитих елемената, те предвиђање својстава нових елемената који се откривају или синтетишу. Периодни систем пружа користан оквир за анализирање хемијских карактеристика материје и широко се користи у хемији, физици и другим наукама.

Руски хемичар Дмитриј Мендељејев је 1869. године објавио први општепризнат периодни систем. Свој систем развио је да би илустровао периодичне законе и својства тада познатих елемената. Мендељејев је такође предвидио нека својства тада непознатих елемената, за које се очекивало да ће да попуне празнине у овом систему. Већина његових предвиђања се показала тачним када су поменути елементи касније откривени. Мендељејевљев периодни систем од тада је знатно проширен и прерађен откривањем или синтетисањем додатних нових елемената, као и развојем нових теоретских модела за објашњавање хемијских принципа.

Добар чланак

Опсада Скадра (1912—1913)

Опсада Скадра (тур. İşkodra Kuşatması, алб. Rrethimi i Shkodrës) била је битка у Првом балканском рату у којој је Војска Краљевине Црне Горе, након неколико неуспјешних покушаја и уз помоћ Војске Краљевине Србије, накратко преузела османско утврђење Скадар у данашњој сјеверној Албанији.

Војска Краљевине Црне Горе је убрзо, под аустроугарским и италијанским притиском, била приморана да се повуче из Скадра, који је припао новоформираној Албанији. План краља Николе и његових војсковођа је био да се Скадар заузме на препад. Али, напредовање војске, првенствено због конфигурације терена је било споро те је пред град дошла тек 28. октобра. Напад је успорио и четвородневни одмор у Цијевни и Тузима након ослобађања ових мјеста. То је отоманским снагама дало доста времена да организују одбрану. Снаге Краљевине Црне Горе нису успјеле у потпуности опколити град, тако да је под отоманском контролом остао пут за Драч, одакле су стизала појачања за турски гарнизон смјештен у самом Скадру.

Приморски кор је формиран крајем фебруара 1913. године, а на положаје око Скадра дошао је тек крајем марта. Међутим, њихово садејство са снагама краља Николе трајало је тек неколико дана, јер ће се комплетне српске трупе под притиском великих сила повући са положаја које су до тада ослободили.

Двије војске изгубиле су око 10.000 војника током опсаде Скадра. Есад паша је крајем априла предао кључеве града, а већ у мају на захтјев великих сила Скадар је препуштен Албанији.

Изабрана слика

Хладњак или фрижидер, такође и замрзивач, расхладни је уређај намењен складиштењу лако кварљиве, односно температурно осетљиве хране, на ниским температурама. Уобичајена темпаратура у хладњаку је између +4°C и +8°C, а замрзивачи достижу и до -20°C. Сем за храну и пиће, користе се и за чување лекова, хемикалија и сличних производа. Биохемијски, ниска температура успорава хемијске реакције и биолошке процесе који доводе до разлагања протеина и размножавања микроорганизама опасних по здравље у случају хране, и разлагања хемикалија што их чини неупотребљивим.
(пуна величина: 3.465 × 4.598)

Недавни догађаји

Вести

Пандемија ковида 19: Болест; Вирус; Тестирање; Вакцина; Физичко дистанцирање; Изравнавање кривуље; Пандемија по државама

29. јул — У поплавама у планинској провинцији Нуристан на северу Авганистана настрадало је 150 људи.
20. јул — Милвоки бакси су победили у финалу НБА лиге екипу Финикс санса резултатом 4 : 2. Јанис Адетокумбо (на слици) је проглашен за најкориснијег играча НБА финала.
19. јул — Педро Кастиљо је изабран за 63. председника Перуа.
17. јул — Словеначки бициклиста Тадеј Погачар победник је трке Тур де Франс.
15. јул — Најмање 200 људи је настрадало, а десетине особа се воде као нестале након катастрофалних поплава у Немачкој. Непогоде су погодиле још и Холандију, Белгију и Луксембург.
11. јул — Фудбалска репрезентација Италије постала је првак Европе победом над Енглеском у финалу.
11. јул — Новак Ђоковић је шести пут освојио тениски турнир у Вимблдону победивши у финалу Матеа Беретинија резултатом 3 : 1.
11. јул — На Куби покренути антивладини протести због лоше економске ситуације, несташице хране и лекова, поскупљења и начина на који се Влада бори против пандемије корона вируса.

Остале вести

На данашњи дан

12. август

1099 — Крсташи под командом Готфрида Бујонског су поразили фатимидску војску предвођену Ел Афдалом Шаханшахом.
1883 — Последња позната квага, подврста обичне зебре је угинула у амстердамском зооолошком парку.
1898 — Потписивањем мировног протокола завршен је Шпанско-амерички рат, после ког је Шпанија уступила САД Кубу и Порторико.
1970 — У оквиру нове источне политике, канцелар Немачке Вили Брант у Москви је потписао споразум којим су се Западна Немачка и СССР одрекли силе у међусобним односима и признале постојећу границу између две немачке државе.
1981 — IBM је пустио у продају IBM Personal Computer (на слици), први у низу IBM компатибилних личних рачунара.
1985 — Авион Џапан ерлајнса на лету 123 срушио се на врху планине Такамагахара у јапанској префектури Гунма. У овој несрећи погинуло је 520 од 524 људи у авиону, што представља највећу авионску несрећу у којој је учествовао један авион.
2000 — У Баренцовом мору потонула је руска нуклеарна подморница Курск, после две експлозије узроковане кваром, у којој је погинуло свих 118 чланова посаде.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

... да је електричну столицу изумео зубар?
... да се популарна лутка Барбика презива Милисент Робертс?
... да се пиће Пепси првобитно звало Бредово пиће?
... да се Александер Грејам Бел (на слици) никада није чуо телефоном са својом женом и ћерком из разлога што су биле глувонеме?
... да је писац Марк Твен рођен и умро у години појављивања Халејеве комете?
... да је отварач за лименке изумљен тек после 48 година постојања лименки?

Остале занимљивости

Остали изабрани спискови

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 56,9 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 648.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 289.674 корисника отворила налог, а од тога су 703 активна. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.