1961

**1961 u drugim kalendarima**
Gregorijanski	1961 ; MCMLXI
Ab urbe condita	2714
Islamski	1380 – 1381
Iranski	1339 – 1340
Hebrejski	5721 – 5722
Bizantski	7469 – 7470
Koptski	1677 – 1678
Hindu kalendari
- Vikram Samvat	2016 – 2017
- Shaka Samvat	1883 – 1884
- Kali Yuga	5062 – 5063
Kineski
- Kontinualno	4597 – 4598
- 60 godina	Yin Metal Vo(l) ; (od kineske N. g.)
Holocenski kalendar	11961
	p • r • u
	Podrobnije: Kalendarska era

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	19. vijek – 20. vijek – 21. vijek
Decenija:	1930-e 1940-e 1950-e – 1960-e – 1970-e 1980-e 1990-e
Godine:	1958 1959 1960 – 1961 – 1962 1963 1964

Ovo je članak o godini 1961.

Godina 1961 (MCMLXI) bila je redovna godina koja počinje u nedjelju.

1961:
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12
Rođenja • Smrti

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

1. 1. - Uveden jedinstven obračunski kurs dinara za promet s inostranstvom: zvanični od 300 dinara za dolar uvećan za prim od 150%, tj. 750 za dolar.^[1] Plate uvećane 10% (NY Times), ali skaču i cene. Jugoslavija je krajem prošle godine dobila 300 miliona dolara zajmova od SAD i nekih zapadnoevropskih zemalja za ekonomske, a naročito monetarne reforme.^[2]
1. 1. - Monetarna reforma u SSSR, "Hruščovljeva": uvedena šesta rublja, jedna za deset starih.
3. 1. - SAD prekidaju diplomatske odnose s Kubom, nakon što je Fidel Castro zahtevao drastično smanjenje broja osoblja (odnosi obnovljeni 2015). Putovanje građana SAD na Kubu je zabranjeno 16. januara.
3. 1. - Fond razvojnih zajmova SAD odobrio Jugoslaviji tri zajma od 27,7 miliona dolara: 14 miliona za proširenje termoelektrane na Kosovu, 8,5 za Željezaru Sisak i 5,2 za 21 dizel lokomotivu^[3] (→ JŽ serija 661).
3. 1. - Štrajk i Pobuna u Baixa de Cassanje u portugalskoj Angoli znače uvertiru Angolskog rata za nezavisnost i portugalskog Kolonijalnog rata (do 1975).
7. 1. - Na konferenciji u Kazablanci pet afričkih zemalja s levičarskim liderima (Ujedinjena Arapska Republika, Maroko, Gana, Gvineja i Mali) objavili planove za stvaranje odbrambene organizacije.
7. 1. - U Engleskoj uhapšen Portlandski špijunski krug koji je Sovjetima dostavljao detalje o mornaričkom naoružanju.
8. 1. - U Francuskoj održan referendum o samoopredeljenju Alžira: 75% je za (podrška de Gaulleovoj politici).
14. 1. - Jugoslavija i Rumunija potpisale sporazum o studiji gradnje brane u Đerdapu. (NYT).
14 - 18. 1. - Deveti plenum 8. CK KP Kine: udaljavanje od Velikog skoka naprijed u poljoprivredi, koji je izazvao masovnu glad - broj žrtava se procenjuje na 23 pa do čak 55 miliona.
17. 1. - Odlazeći američki predsednik Dwight D. Eisenhower u Oproštajnoj adresi upozorava na povećanu moć vojno-industrijskog kompleksa.
17. 1. - Ubijen Patrice Lumumba (objavljeno 13. 2.). Pored njega su ubijeni i Maurice Mpolo i Joseph Okito.
18. 1. - Nesreća autobusa negde u FNRJ, osam mrtvih. (NYT)

Inauguracija JFK

20. 1. - John F. Kennedy preuzima dužnost predsjednika SAD. Kenedijeva doktrina: "platićemo svaku cenu, ponećemo svaki teret... da osiguramo opstanak i uspeh slobode". Kabinet: Lyndon B. Johnson potpredsednik, Dean Rusk državni sekretar, Robert McNamara odbrana, Robert F. Kennedy tužilac itd.
20. 1. - Milovan Đilas uslovno pušten iz zatvora - nagađa se da je to povezano sa zapadnom ekonomskom pomoći^[4].
21. 1. - Podmornica USS George Washington sa 16 raketa Polaris završila prvu patrolu od 66 dana pod vodom.
22. 1. - Portugalski putnički brod Santa Maria otet od iberijskih levičara u Karibima - nakon američke intervencije ispraćen je u Brazil i oslobođen 2. februara. Otmičari dobili azil.
23/24. 1. - B-52 sa dve hidrogenske bombe pao blizu Goldsboro, North Carolina - detonacija izbegnuta zahvaljujući jednom ispravnom od četiri osigurača.
25. 1. - Jedna vojna hunta, Vojno-građanski direktorij Anibala Portilja, zamenjuje drugu u El Salvadoru.
25. 1. - Kennedy drži prvu živu predsedničku konferenciju za štampu.
25. 1. - Prikazan crtani film One Hundred and One Dalmatians.
27. 1. - Sovjetska podmornica S-80 potonula u oluji na Barencovom moru sa 68 ljudi.
29. 1. - Radio Hanoj objavio na engleskom da je osnovan Nacionalni front oslobođenja Južnog Vijetnama, poznat kao Viet Cong.
31. 1. - Jânio Quadros novi je predsjednik Brazila nakon Kubitscheka (do augusta) - naslijedio je visoku inflaciju i dugove.
31. 1. - Američki šimpanza Ham je proveo blizu 17 minuta u svemiru.
početkom godine - Branko Ćopić isključen iz partije: zvanično zbog intervjua u sovjetskim novinama u kojima je kritikovao moderniste, zapravo zbog "Gluvog baruta".^[5]

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

† Patrice Lumumba

1. 2. - Prikazan The Misfits, poslednji film Marilyn Monroe i Clarka Gablea.
1. 2. - Prvi test američke interkontinentalne balističke rakete LGM-30 Minuteman (u službi od 1962).
3. 2. - Počinje američka Operacija Looking Glass: jedan avion će neprekitno biti u vazduhu kao leteći komandno-kontrolni centar, do 1990.
4. 2. - Angolski rat za nezavisnost: gerilci iz MPLA su napali nekoliko ciljeva u Luandi, portugalska rulja zatim napala crna naselja.
5. 2. - Na severu Burme, u narodu Kachin, osnovana Kachinska organizacija nezavisnosti - oružano krilo, Armija kachinske nezavisnosti ratuje 32 godine.
9. 2. - Francuski avioni iz Alžira prinudili na spuštanje u Maroko avion sa sovjetskim predsednikom Sovjeta Leonidom Brežnjevim, koji je putovao za Gvineju.

Nijagarska hidroelektrana Robert Moses

10. 2. - Na mreži je Nijagarska hidroelektrana Robert Moses, snage 2400 MW - tada najveća u zapadnom svetu.
11. 2. - U Madridu je osnovana Organisation armée secrète - odbegli francuski generali pokušavaju sprečiti nezavisnost Alžira.
11. 2. - Referendum u Britanskom Kamerunu: muslimanski sever je za Nigeriju a hrišćanski jug za raniji francuski Kamerun.
11. 2. - Che Guevara je imenovan za ministra industrije na Kubi, ranije je bio predsednik Centralne banke.
12. 2. - Branko Miljković se obesio u Zagrebu. Istog dana u "Dugi" je objavljeno njegovo "odricanje" od svog dela koje mu je izvučeno dok je bio pijan.^[6]
12. 2. - Lansirana sovjetska sonda Venera-1.
12. 2. - Premijer Léon M'ba postaje prvi predsednik Gabona, sa "hiperpredsedničkim" ovlašćenjima (do smrti 1967).
13. 2. - Kongoanska kriza: Savet bezbednosti UN doneo odluku da se u Kongo upute međunarodne mirovne snage da bi se sprečilo izbijanje građanskog rata u toj zemlji.
14. 2. - Dan nakon vesti o smrti Lumumbe, demonstracije i napadi na belgijske ambasade u Moskvi, Beogradu, New Delhiju, ispred UN. Lumumbin zamenik Antoine Gizenga drži paralelnu vladu "Slobodne Republike Kongo" u Stanleyvillu/Kisanganiju (do avgusta), nekoliko zemalja ga sada priznaje.
14. 2. - U Beogradu su organizovane masovne demonstracije povodom Lumumbine smrti, demolirana belgijska ambasada; pošto ih je milicija sprečila da napadnu zapadne čitaonice, razbijali su izloge prodavnica^[7]. Zvanični Beograd se izvinjava Belgiji za ispade.
14. 2. - Južnoafrički rand zamenjuje južnoafričku funtu, po kursu 2:1.

Putanja pomračenja Sunca

15. 2. - Totalno pomračenje Sunca vidljivo i u Jugoslaviji, centralna linija približno Split-Mostar-Pljevlja-Niš (Dalmacija, Hercegovina i južna Bosna, najveći deo Crne Gore, Kosmeta i uže Srbije. Tokom pomračenja je snimljena scena raspeća u italijanskom filmu Barabba.
15. 2. - Sabena Flight 548: u padu putničkog aviona kod Brisela poginule 73 osobe, uključujući američki klizački tim.
20. 2. - Na IV kongresu Albanske partije rada, Enver Hodža osuđuje SSSR i izjašnjava se za kineske pozicije. Optužuje Jugoslaviju da je sa "Grčkom i Šestom flotom" pripremala "zaverenički prevrat u Albaniji".
21. 2. - Rezolucija SB UN 161: sprečiti građanski rat u Kongu, ako treba i silom; ispitati Lumumbinu smrt.
22. 2. - Rezolucija Izvršnog komiteta CK SKJ, odgovor na samit komunističkih partija u Moskvi prošlog novembra, na kome su Jugosloveni označeni kao revizionisti^[8]^[9]. Govori se o dvoličnoj politici, po ideološkoj liniji (osuda "revizionizma") i međudržavnoj (dobra ocena odnosa).
23. 2. - Jugoslovenski diplomata proteran iz Albanije jer je navodno isprovocirao uličnu tuču; Beograd odgovara da su diplomatu pretukli tajni agenti^[10].
23. 2. - Međunarodna banka za obnovu i razvoj daje 30 miliona dolara FNRJ za hidrocentralu kod Senja i dalekovode. (NYT)
25. 2. - FNRJ neočekivano traži kupovinu 500.000 tona američke pšenice za dinare. (NYT)
26. 2. - Nakon smrti Muhameda V, kralja Maroka postaje Hasan II (do 1999) - njegova vladavina se smatra autokratskom, "Olovne godine" od '60-tih do '80-tih.
februar - april - Titova afrička turneja "Galebom": Gana, Togo, Liberija, Gvineja, Mali, Maroko, Tunis, Egipat.

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

28. 2. - 1. 3. - Savezna skupština FNRJ je donela 32 zakona u vezi ekonomske reforme.^[11]^[12] Savezna narodna skupština FNRJ usvojila 20 zakona i 12 odluka kojima je ozakonjen novi sistem dohotka, cilj je da dohotkom raspolažu oni koji ga stvaraju^[13].
- Protržišne reforme u Jugoslaviji - promene u bankarskom sistemu (NBJ će biti samo emisiona banka), samoupravna preduzeća zadržavaju 55 umesto 25 % prihoda, kurs: 750 dinara za američki dolar^[10] ("mini reforma" 1961).
- Uveden je i porez na "višak profita", čime su praktično penalizovana uspešna preduzeća, radi izjednačivanja regiona (ukinuto 1963?).^[14]
1. 3. - Predsednik Kenedi ustanovio Mirovni korpus (Peace Corps), dobrovoljački program socijalnog i ekonomskog razvoja u inostranstvu.
4. 3. - Sovjeti uspešno testirali antibalističku raketu V-1000.
8. 3. - Jugoslavija i Bugarska si protjeruju po jednog diplomata (drugi sekretar jugoslovenske ambasade proteran zbog "špijuniranja", Jugoslavija uzvratila istom merom^[10]).
9. 3. - Sputnjik 9 (ili Korablj-sputnjik 4) leteo u svemir sa lutkom Ivanom Ivanovičem i raznim životinjama (još jedna slična misija 25-og, sa psom Zvjozdočkom).
11. 3. - Barbie dobila Kena.
11. 3. - Nesreća u rudniku Kotredež kod Zagorja ob Savi - 13 mrtvih.
13. 3. - Kurenjivska tragedija nadomak Kijeva: pucanje brane vodi poplavi pulpe iz ciglane, zvanično ima 145 mrtvih.
15. 3. - UPA, kasnija FNLA, digla brutalni ustanak na severu Angole - stradaju hiljade belaca i nepoćudnih crnaca.
18. 3. - Eurosong 1961: Ljiljana Petrović, pjevačica iz Novog Sada, s pjesmom "Neke davne zvezde", u Cannesu po prvi put predstavlja Jugoslaviju na natjecanju za pjesmu Eurovizije.
mart - U FNRJ osnovane "grupe za izmirenje" za brže rešavanje sitnih sporova u seoskim krajevima. (NYT 2. april)
21. 3. - Gheorghe Gheorghiu-Dej, generalni sekretar Rumunske KP, postaje predsednik novouspostavljenog Državnog saveta (do smrti 1965); raniji šef države, Ion Gheorghe Maurer, postaje premijer (do 1974), um. Chivu Stoice.
23. 3. - Sovjetski kosmonaut Valentin Bondarenko stradao tokom eksperimenta izdržljivosti (objavljeno 1980-tih).
29. 3. - "Vjesnik u srijedu" piše o strahovladi u Albaniji i obuci diverzanata protiv Jugoslavije.^[15]^[16]
30. 3. - U Njujorku potpisana Jedinstvena konvencija o opojnim drogama (na snazi od 1975): zabranjen kanabis i supstance razvijene od konvencije iz 1931.
30. 3. - Trgovački sporazum FNRJ i SSSR - želi se udvostručenje trgovine do 1965^[17].
31. 3. - Popis stanovništva u FNRJ: 18.549.291 žitelj (+9,5% od 1953), uvedena je kategorija "Muslimani (u smislu etničke pripadnosti)" (→ Popis stanovništva u Bosni i Hercegovini 1961.)

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

5. 4. - Barbra Streisand, sa nepunih 19 godina, prvi put nastupa na televiziji.
5. 4. - Na Nizozemskoj Novoj Gvineji osnovano Vijeće Nove Gvineje s ciljem pripreme neovisnosti.
6. 4. - Još jedan albanski diplomata proteran iz FNRJ, nakon što je pomenut na "špijunskom procesu". (NYT)
7. 4. - Savezno izvršno veće objavljuje Belu knjigu o albansko-jugoslovenskim odnosima 1948-61 (odgovor na albanske optužbe).
8. 4. - Britanski putnički brod MV Dara eksplodirao po oluji pored Dubaija, stradalo 238 od 819 ljudi na brodu - sumnja se na omanske pobunjenike.
10. 4. - Radarskim signalom izmerena udaljenost do Venere u donjoj konjunkciji: 26.372.600 plus-minus koju stotinu milja (oko 42,44 miliona km) - poboljšana preciznost merenja Sunčevog sistema.
11. 4. - U Izraelu počinje suđenje Adolfu Eichmannu - medijska pažnja obnavlja interes za Holokaust.
11. 4. - FNRJ protestuje Pragu, tvrdi da je ataše za kulturu Bulat bio napadnut i drogiran. (NYT). Jugoslovenski diplomati su izloženi maltretiranju.^[18]

Gagarinov mural

12. 4. - Sovjetski kozmonaut Jurij Gagarin postaje prvi čovjek u svemiru, letom Vostok 1 na jednoj orbiti oko planeta.
13. 4. - Neuspeli pokušaj puča u Portugalu: gen. Júlio Botelho Moniz pokušao navesti Salazara na ostavku.
14. 4. - Kontejnerizacija: u SAD odlučeno da će standardni kontejneri biti širine i visine po osam stopa i dužine 10, 20, 30 ili 40 stopa. Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) prihvata ove dimenzije 1964.^[19]
15. 4. - Operacija Puma: američki bombarderi sa kubanskim oznakama, u pripremi invazije, bombarduju tamošnje aerodrome - slab rezultat, stradali i civili.

Iskrcavanje u Zaljevu svinja: foto iz muzeja

17. 4. - Iskrcavanje u Zaljevu svinja na Kubi, Operacija Zapata - emigranti su napadnuti ujutro, do 19-og su poraženi.
17. 4. - 33. dodjela Oscara - najbolji film The Apartment (pet nagrada od deset nominacija); najbolji strani film je švedski Jungfrukällan ("Devičanski izvor") a u užem krugu je bio i jugoslavenski "Deveti krug".
18. 4. - U Beogradu "razbijeni prozori" (NYT; gde?, u vezi Zaliva svinja?). Tito i Nasser 19-tog obećavaju pomoć Kubi.
22. 4. - "Generalski puč" u Francuskom Alžiru: četvorica penzionisanih generala, protivnika pregovora sa FLN, preuzimaju kontrolu i pokušavaju zbaciti de Gola u metropoli - bez podrške, pokušaj je okončan 26-og.
24. 4. - Švedski brod "Vasa" izvučen iz vode nakon 333 godine.
25. 4. - Gerboise verte: Francuzi ubrzano izveli poslednju atmosfersku nuklearnu probu u Alžiru.
27. 4. - Sijera Leone nezavisan od UK.
28. 4. - 28. 5. - U londonskoj galeriji Tate održana izložba savremenog jugoslovenskog slikarstva i skulpture^[20].
29. 4. - Valjda prva sednica Saveznog izvršnog vijeća u novoj Palati Federacije^[21]
29. 4. - Luciano Pavarotti započeo opersku karijeru.
29. 4. - 8. 5. - EuroBasket 1961 u Beogradu: SSSR 1, Jugoslavija 2, Bugarska 3. Prva medalja za jugoslovensku košarku na većim takmičenjima.

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Palata Federacije

3. 5. - Britanski dvostruki agent George Blake osuđen na 42 godine zatvora zbog špijuniranja za SSSR (pobegao iz zatvora 1966).
5. 5. - Alan Shepard je prvi Amerikanac i drugi čovek u svemiru, na suborbitalnom letu.
3 - 7. 5. - Veliki skok naprijed: kineski premijer Zhou Enlai ispituje stanje u provinciji Hebei i obaveštava Maoa: prehrana u kantinama se okončava, seljacima će biti dozvoljeno da gaje svoju hranu.
9. 5. - Novi predsednik FCC u SAD opisuje televiziju kao "veliku pustaru" -
10. 5. - Air France Flight 406: avion pao u Alžiru zbog eksplozije bombe, 78 mrtvih.
11. 5. - Laoški građanski rat: zvanično počinje primirje, ali komunisti ga stalno krše. Nekoliko dana kasnije počinje konferencija u Ženevi.
12. 5. - Monrovijska grupa obuhvata Liberiju, Nigeriju i veći deo frankofone Afrike, skloniji su nacionalizmu nego panafrikanizmu - sa zemljama Kazablakanske grupe stvaraju Organizaciju afričkog jedinstva 1963.
13. 5. - TV Skoplje prvi put gostuje na zajedničkom programu JRT.
13. 5. - U Severnoj Koreji osnovan Komitet za mirno reujedinjenje otadžbine - u narednom periodu severnjaci preduzimaju aktivnije mere prema Jugu.
14. 5. - Pokret za građanska prava: bačene zapaljive bombe na autobus Freedom Riders-a u Alabami, koji su deset dana ranije počeli s iskušavanjem odluke Vrhovnog suda SAD o integraciji u međudržavnom autobuskom saobraćaju. Odluka o zabrani segregacije će biti donesena u septembru.
15. 5. - Nemački biohemičar J. Heinrich Matthaei u SAD izveo "Poly-U-Experiment" ("rođendan" moderne genetike).
15-20. 5. - U Beogradu održana međunarodna konferencija o nuklearnoj elektronici.

Adolf Eichmann na suđenju

16. 5. - George F. Kennan, imenovan u januaru, novi je ambasador SAD u Jugoslaviji (do 1963).
16. 5. - General Park Chung-hee izvršio vojni udar u Južnoj Koreji (ostaje na vlasti do atentata 1979).
17 - 24. 5. - Održan prvi Muzički biennale Zagreb, prvi festival savremene glazbe na Balkanu.
19. 5. - Venera-1 je proletela pored Venere, ali radio kontakt je bio izgubljen ranije.
c. 19. 5. - Na Eichmannovom procesu je rečeno da su Jevreji isporučivani i ubijani po Artukovićevom nalogu.
20. 5. - Poplave na donjoj Zapadnoj Moravi, Ibru, Sitnici, dvoje mrtvih u Batlavi.
24. 5. - Prvi broj beogradske revije za kulturu, umetnost i društvena pitanja "Danas" (izlazi do 1963)^[22].
25. 5. - Američki predsjednik Kennedy najavio pred Kongresom iskrcavanje čovjeka na Mjesec do kraja decenije.
27. 5. - Malajski premijer Tunku Abdul Rahman predlaže u Singapuru stvaranje Malezije: federacije nezavisne Malaje i sada britanskih Singapura, Saravaka, Bruneja i Sabaha (osnovana 1963, bez Bruneja).
30. 5. - Ubijen Rafael Trujillo, diktator koji je 31 godinu despotski vladao Dominikanskom Republikom. Njegov sin Ramfis stiže u zemlju. Tajna policija je ulovila skoro sve zaverenike ali u novembru sledi poslednji čin.
31. 5. - Južnoafrička Unija postaje Republika Južna Afrika, van Komonvelta.
31. 5. - Otto von Habsburg se odriče vladarskih pretenzija, kako bi mogao putovati u Austriju - austrijsku putovnicu dobiva tek 1966, nakon "Habsburške krize" u zemlji.
31. 5. - U Albaniji streljana četvorica navodnih zaverenika, među kojima bivši komandant mornarice Teme Sejko.

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

1. 6. - Počela s radom Televizija Sarajevo.
1. 6. - Severni deo Britanskog Kameruna integrisan u Nigeriju.
1. 6. - Razoran zemljotres u Etiopiji.
1. 6. - Stanice u Schenectadyju i Chicagu su prve koje emituju FM stereo.
3-4. 6. - Bečki samit Kennedy - Hruščov, glavne teme su Berlin i Laos. Hruščov preti separatnim mirovnim sporazumom sa I. Nemačkom u decembru, što bi poništilo ranije obaveze, uključujući američko prisustvo u zapadnom Berlinu.
5. 6. - Vrhovni sud SAD potvrđuje ustavnost zakona kojima se od KP SAD zahteva da registruje imena svih članova kod Ministarstva pravde odn. članstvo u KP je federalno krivično delo "ako je pojedinac svestan subverzivnih ciljeva partije".
7. 6. - Predsednik Tito pušta u Boru nove pogone flotacije u proizvodnji bakra i nove instalacije za proizvodnju sumporne kiseline.
11. 6. - U Beogradu otvorena obnovljena sinagoga.
12. 6. - "Noć vatre" u Južnom Tirolu: Južnotirolski oslobodilački komitet oborio 37 stubova dalekovoda (autonomija je priznata 1972).
15. 6. - Walter Ulbricht na konferenciji za štampu: zahteva da Berlin bude "slobodan grad", kaže "Niko nema nameru da podigne nekakav zid!".
15. 6. - Predsednik Indonezije Sukarno u poseti FNRJ (krajem jula NYT javlja da Jugoslavija daje 15 miliona dolara novih kredita Indoneziji).
jun - Počela izrada novog jugoslovenskog ustava^[10] (proglašen 1963).
16. 6. - Sovjetski baletan Rudolf Nurejev prebegao u Parizu.
18. 6. - Bomba izbacila iz šina voz Strasbourg-Paris - sa 24 mrtvih najgori teroristički napad u Francuskoj između 1800. i 2015. Država je tek 1966. priznala da se radilo o napadu, pretpostavlja se da je počinilac OAS.
18. 6. - Garabandalska ukazanja arhanđela Mihaila i Gospe u španjolskoj Kantabriji: četiri djevojčice vide "anđela", "ukazanja" traju do 1965.
19. 6. - Kuvajt je nezavisan nakon okončanja ugovora o britanskom protektoratu.

Prva verzija Renaulta 4
22. 6. - Kairski Univerzitet Al-Azhar je nacionalizovan, dodati su mu i sekularni predmeti.
22. 6. - U Londonu umrla kraljica-majka Marija Karađorđević - sahranjena na kraljevskom groblju u Frogmoru, 2013. preneta na Oplenac.
23. 6. - Na snagu stupa Ugovor o Antarktiku.
26. 6. - Nelson Mandela izdao iz skloništa u Južnoj Africi proglas "Borba je moj život": sa pasivnog otpora treba preći na oružanu borbu.
27. 6. - Kuvajtski emir Abdullah III traži pomoć od Saudi Arabije i Velike Britanije, nakon što je irački predsednik Kassem objavio da će anektirati zemlju (Britanci odgovaraju operacijom Vantage).
30. 6. - Eichmannov proces: ljutito poriče da je naredio streljanje 1.200 srpskih Jevreja (NYT).

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

1. 7. - Objavljena povelja Saveza afričkih država, labave asocijacije Gane, Gvineje i Malija (ugasila se do 1963).
1. 7. - U Indiji je zabranjen miraz, ali zakon nema efekta u mnogim delovima zemlje.
1. 7. - SAD će poslati u FNRJ poljoprivrednih viškova za 33,6 miliona dolara (ovogodišnja žetva je podbacila).

Soko G-2 Galeb

3. 7. - Prvi let prototipa Soko G-2 Galeb, pilot Ljubomir Zekavica.
3. 7. - Pred sutrašnju proslavu 20-godišnjice ustanka, u Titovom Užicu, na novoizgrađenom Trgu Partizana, otkriven Kršinićev spomenik Titu.
4. 7. - Prva sovjetska nuklearna podmornica K-19, na prvom putovanju, blizu Grenlanda, doživljava kvar na rashladnom sistemu - opravljen je ali svi mornari su ozračeni.
7. 7. - Eksplozija i požar u čehoslovačkom rudniku Dukla, 108 mrtvih.
7. 7. - Jugoslovenski ministar ino. poslova Koča Popović je u poseti Moskvi^[23].
9. 7. - Portugalski brod Save se nasukao uz Mozambik i eksplodirao, stradalo 259 od 549 osoba.
9. 7. - Novi turski ustav potvrđen referendumom - garantovana ljudska prava, pominje se socijalna država, uvedena bikameralnost (ukinut pučem 1980).
jul - U Londonu osnovan Amnesty International, nevladina organizacija za borbu za ljudska prava.
jul - Predstavljen Renault 4 (u nekoliko verzija se proizvodi do 1992.).
jul - Kenneth Kaunda organizuje kampanju neposlušnosti u Severnoj Rodeziji (paljevine i blokade puteva).

Kršinićev spomenik Titu, na kasnijoj lokaciji

17. 7. - Prva nasilna ETA-ina akcija: pokušali su da izbace iz šina voz koji je vozio frankiste u San Sebastian na proslavu 25-godišnjice puča.
19. 7. - Osnovan Sandinistički front nacionalnog oslobođenja, koji će 1979. zbaciti nikaragvanskog diktatora Somozu.
19 - 23. 7. - Bizertanska kriza: tuniska blokada francuske baze u Bizerti se pretvara u okršaj u kome gine 630 Tunišana - Francuzi će otići 1963.
22. 7. - U Južnoj Koreji osnovan Odbor ekonomskog planiranja. Zemlja sada ima slabiju privredu od severne, ali će u narednim decenijama rasti prosečno 8% godišnje (→ Čudo na reci Han).
23. 7. - Ujedinjena Arapska Republika: Nasser nacionalizovao banke, osiguranje i tešku industriju u Siriji, što sa centralizacijom i nametanjem socijalističkih principa vodi slomu saveza. Zemljišni maksimum je smanjen na 100 feddana (42 ha).
25. 7. - Kenedi se obraća naciji: "nećemo biti isterani iz Berlina" ni po cenu nuklearnog rata, podstiče građane da grade atomska skloništa, od Kongresa traži dodatne finansije i pozivanje rezervista^[24].
26. 7. - Referendumom, koji su bojkotovali crni nacionalisti, odobren novi referendum u Južnoj Rodeziji.
28. 7. - 5. 8. - 8. Filmski festival u Puli, Veliku zlatnu arenu dijele "Balada o trobenti in oblaku" i "Uzavreli grad"^[25].
30. 7. - Nacrt Programa KPSS opisuje jugoslovenske lidere kao revizioniste.
31. 7. - Predstavljen IBM Selectric, veoma uspešna pisaća mašina sa kuglom.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

4. 8. - Početak festivala "Ohridsko leto".
6-7. 8. - Sovjetski kosmonaut German Titov u svemirskom brodu Vostok II sedamnaest puta obletio Zemlju za 25 sati i 18 minuta.
10. 8. - Prvo probno prskanje herbicidima u Vijetnamu: operacija Ranch Hand će 1962-71. pogoditi 20.000 kv.km šume i 2.000 kv.km useva.
10. 8. - Ujedinjeno Kraljevstvo apliciralo za članstvo u EEZ - De Gaulle stavio veto 1963, ulaze 1973, izlaze 2020.
12. 8. - U Zapadni Berlin je prešlo rekordnih 2.662 istočnih Nemaca - NDR je ukupno napustilo 3,5 miliona ljudi, ili 20% stanovništva, često mladih i obrazovanih; samo u prvih sedam meseci 1961. otišlo je 207.000.

Berlinski zid

13. 8. - Zatvorena istočnonemačka granica sa Zapadnim Berlinom, počinje izgradnja Berlinskog zida (Antifaschistischer Schutzwall), prva varijanta dovršena krajem meseca, stoji do 1989.
14. 8. - Jomo Kenyatta oslobođen nakon devet godina zatvora i pritvora u Britanskoj Istočnoj Africi (na čelu Kenije 1963-78).
16. 8. - Prvi let produžene verzije helikoptera Bell UH-1 Iroquois, često korišćenog u Vijetnamskom ratu.
16. 8. - UAR: Nasser ukinuo regionalne vlade u Egiptu i Siriji u korist centralne vlade.
17. 8. - Vanredni susret Organizacije američkih država u Punta del Este: SAD pokreću "Alijansu za progres", plan ekonomske saradnje sa Latinskom Amerikom.
21. 8. - 22. venecijanski filmski festival: Francuzi prijetili da će se povući zbog filma "Ne ubij", snimljenog uz jugoslavensku pomoć.
23. 8. - Program Ranger: lansirana je prva probna letelica programa istraživanja Meseca - tek će Ranger 7 1964. ostvariti uspeh.
23. 8. - Železnička nesreća u Jugoslaviji, 11 mrtvih. (NYT)
24. 8. - Prva osoba ubijena na Berlinskom zidu (tj. preplivavajući reku).
25. 8. - Brazilski predsednik Jânio Quadros neočekivano podneo ostavku, što kongres prihvata - početak krize s kulminacijom u vojnom udaru 1964..
25. 8. - Zvanično, rod pšenice u FNRJ iznosi 3,5 miliona tona, umesto planiranih 4,5, po drugim izvorima je malo više od 3 miliona.^[26]
28. 8. - Operacija Rum Punch: plavi šlemovi uhapsili plaćenike u Katangi.

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Učesnici Beogradske konferencije

1. 9. - U Beogradu počela prva konferencija nesvrstanih zemalja sa predstavnicima 25 zemalja i 40 antikolonijalnih i oslobodiliačkih pokreta.^[27]
1. 9. - SSSR nastavlja nuklearne testove, i to atmosferske, nakon moratorijuma od 1958.
1. 9. - Eritrejski rat za nezavisnost počinje prvom akcijom Eritrejskog oslobodilačkog fronta - zemlja je sada u federativnim odnosima sa Etiopijom, koja će je dogodine anektirati, a rat traje do 1991.
1. 9. - Objavljeno da je grupa dr. Maglića na Lawrencovoj laboratoriji otkrila omega mezon.
4. 9. - Bobby Fischer pobedio Talja na šahovskom turniru na Bledu (završava drugi mada je nepobeđen).
6. 9. - Afganistan prekinuo diplomatske odnose sa Pakistanom, nakon što su ovi zatvorili konzulate zbog paštunistanskog iredentizma - odnosi obnovljeni 1963, afganski izvoz ide preko SSSR.
6. 9. - U SAD osnovan Nacionalni ured za izviđanje (NRO, postojanje objavljeno 1992).
8. 9. - Prvi atentat na De Gaullea, kod Pont-sur-Seine: bomba sa strane puta nije nikoga ozledila.

Volška hidroelektrana

9. 9. - Proglašen završetak Volške hidroelektrane, tada najveće elektrane na svetu, i danas najveće hidroelektrane u Evropi - instalisana snaga 2.671 MW.
10. 9. - U Zagrebu otvorena nova zgrada Radničkog sveučilišta Moša Pijade.
10. 9. - Iračka vojna kolona upala u zasedu u Kurdistanu, kojeg Mustafa Barzani drži pod kontrolom - preds. Abd al-Karim Qasim sutradan odgovara bombardovanjem. Prvi iračko-kurdski rat traje do 1970.
10. 9. - Trkač F1 Wolfgang von Trips udario u tribinu u Monci, stradao sa 14 gledalaca.
10. 9. - Avion President Airlinesa pao u Irskoj, 83 mrtvih.
11. 9. - U Švajcarskoj otvorena Svetska fondacija za prirodu (WWF).
12. 9. - U Antananarivu osnovana Afrička i malgaška unija, organizacija 12 frankofonih afričkih zemalja (ugašena 1985).
13. 9. - Indijski plavi šlemovi iz ONUC pokreću operaciju Morthor koja se pretvara u bitku sa katanganskim snagama.
15. 9. - Operacija Nougat: i SAD nastavljaju nuklearne testove, podzemne u Nevadi.
16. 9. - Japan pogođen tajfunom Nancy/Muroto II, jednim od najjačih zabeleženih.
16 - 18. 9. - U Sarajevu održan Šesti kongres udruženja književnika Jugoslavije: Dobrica Ćosić smatra da bi trebalo pokazati veći interes za strujanja u socijalističkim zemljama^[28].
17. 9. - Tri dana nakon što je pod vojnom vladom u Turskoj osuđeno na smrt 15 članova vlade oborene prošle godine, obešen bivši premijer Adnan Menderes; bivšem predsedniku Bayaru kazna izmenjena u doživotnu robiju (pušten 1964).
17. 9. - Izbori u Zapadnoj Nemačkoj: Adenauerova CDU/CSU gubi apsolutnu većinu, biće mu potrebna koalicija sa liberalima.
17. 9. - Otvorena Civic Arena u Pittsburghu, prvi veliki stadion sa pomičnim krovom (srušena 2010).

Kongoanska kriza, situacija 1961

18. 9. - Generalni sekretar UN Dag Hammarskjöld poginuo u padu, možda oborenog, aviona na putu za Katangu.
18. 9. - Viet Cong po prvi put zauzeo jednu provincijsku prestonicu, Phuoc Vinh u Phuoc Tanhu - oterani su sutradan, ali sa oružjem i municijom.
19. 9. - Referendum na Jamajci odlučio sa 54% za povlačenje iz Zapadnoindijske Federacije, što znači njen kraj.
19. 9. - Devetorica uhapšena pod optužbom za albanski iredentizam. (NYT)
19 - 20. 9. - Otmica Betty i Barneya Hill, prvi razglašeni slučaj navodne vanzemaljske otmice.
20. 9. - Portugalci istisnuli UPA (FNLA) iz Angole u Kongo-Kinšasu, kao i oko 150.000 izbeglica; narednog meseca su istisnuli i MPLA iz Luande. Dve pobunjeničke grupe se i međusobno sukobljavaju.
20. 9. - McCloy–Zorinovi sporazumi: SAD i SSSR dogovorili principe za pregovore o razoružanju.
21. 9. - Tajni izveštaj CIA: raketni jaz postoji, ali u korist SAD a ne SSSR kako se mislilo.
25. 9. - Prikazan film The Hustler - savremeni klasik, bilijar je popularizovan.
28. 9. - Sirija se vojnim udarom otcepila od Ujedinjene Arapske Republike - Egipat zadržava naziv UAR do 1971.
28. 9. - Zatvoreni poslednji kazinoi na Kubi - udarac za mafiju.
30. 9. - Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju (OEEC) postaje Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Jugoslavija ima status posmatrača.

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Spomenik trubaču (foto 2007)

1. 10. - Južni Kamerun, raniji deo Britanskog Kameruna, se ujedinio u federaciju sa Republikom Kamerun, bivšom francuskom kolonijom (unitarno od 1972).
1. 10. - U SAD osnovana DIA, Obrambena obavještajna agencija.
2. 10. - Istočna Nemačka prekida turistička putovanja u Jugoslaviju, jer su neki prebegli u Zapadnu Nemačku. (NYT)
3. 10. - Prva epizoda sitkoma The Dick Van Dyke Show - 158 epizoda do 1966.
5. 10. - Šef pariske policije Maurice Papon uveo policijski čas za "muslimanske Alžirske radnike", bez obzira na državljanstvo - FLN od letos ubija policajce, a ovi proganjaju svakoga ko liči na Arapina.
10. 10. - Otok Tristan da Cunha evakuiran zbog erupcije, vraćaju se 1963.
10. 10. - Tuvanska Autonomna Oblast postaje Autonomna SSR - od 1992. Republika Tuva.
11. 10. - Operacija Farm Gate: Kennedy odobrio slanje "savetnika" za vazdušnu podršku Južnovijetnamcima.
13. 10. - Ubijen premijer belgijskog Burundija, princ Louis Rwagasore, samo 15 dana nakon postavljenja.
14. 10. - Počeo prvi Dragačevski sabor trubača u Guči.
14. 10. - Mijalko Todorović izjavljuje novinarima da je poljoprivreda podbacila, industrijska proizvodnja se ne razvija po planu - biće uvedene neke nove administrativne mere. Na površinu izlazi borba između dve frakcije u SKJ.^[29]
14. 10. - NY Times javlja da su SAD u martu prodale FNRJ 130 zastarelih lovaca F-86D za jedan dolar i da se devet jugoslovenskih pilota obučava u Teksasu; narednih dana rečeno da je u vreme Trumana i Eisenhowera prodato 553 aviona, i nakon što se Tito 1957. odrekao američke vojne pomoći^[10]. Odnosi dve zemlje su zategnuti, SAD su odložile odluku o daljoj pomoći Jugoslaviji zbog prosovjetskih stavova u vezi Berlina i UN. Preds. Kennedy je naložio "generalno preispitivanje" politike.
oktobar - Nenad Popović, zadužen za ekonomske poslove u sekretarijatu inostranih poslova, bivši izvršni direktor MMF i zamenik direktora Međunarodne banke za obnovu i razvoj, prebegao u SAD^[10].
17. 10. - Pariski masakr: policija napala demonstracije Alžiraca u gradu, zvanično ubijeno 3 demonstranata, kasnije priznato 40, procene idu i do 240.
17 - 31. 10. - XXII kongres KPSS. Između ostalog, Hruščov obećava komunizam do 1980. Produbljen Kinesko-sovjetski raskol i destaljinizacija, kritikuje se albanski staljinizam i jugoslovenski revizionizam. S kongresom je otvorena i Kremaljska palata kongresa.
18. 10. - Prikazan gledani i nagrađeni mjuzikl West Side Story.
18. 10. - U Torinu potpisana Evropska socijalna povelja (na snazi od 1965, revidirana 1996).
19. 10. - Arapska liga preuzela zaštitu Kuvajta od Iraka - britanske trupe napustile zemlju.

Ivo Andrić, dobitnik nagrade

20. 10. - Zvanično osnivanje beogradskog rok benda Siluete.
20. 10. - Prvo ispaljivanje bojeve nuklearne rakete sa podmornice: sovjetska R-13 na Novu zemlju. U ovo vreme u službu ulazi i američka podmornička raketa Polaris.
22. 10. - U Novom Sadu otvorena za javnost Spomen-zbirka Pavla Beljanskog.
22. 10. - Pad autobusa u provaliju kod Prijepolja, poginulo 39 putnika.
22. 10. - Nastupom u The Ed Sullivan Show, Chubby Checker obnovio popularnost twista - sada ga plešu i odrasli, i iz višeg društva.
24. 10. - Osnovan Islamski univerzitet u Medini, sa salafijskom ideologijom.
25. 10. - Kraljevina Libija počinje izvoz nafte.
26. 10. - Objavljeno da je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu.
26. 10. - Vojni vladar Turske Cemal Gürsel i formalno postaje predsednik (do 1966).
27. 10. - Primirje u Katangi, otcepljenoj kongoanskoj provinciji.
27 - 28. 10. - Berlinska kriza: suočavanje američkih i sovjetskih tenkova u Berlinu.
30. 10. - Sovjeti detonirali Car bombu iznad Novaja Zemlje, sa 50 megatona najjaču u istoriji.
31. 10. - Destaljinizacija: Staljinovo telo uklonjeno iz Lenjinovog mauzoleja.
31. 10. - Hattie, uragan 5. kategorije opustošio Belize City u Britanskom Hondurasu - glavni grad premešten u Belmopan.

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

1. 11. - Naređenjem Komisije za međudržavni promet zabranjena segregacija na vozilima i kolodvorima u SAD.
1. 11. - Operativna je prva prava sovjetska interkontinentalna balistička raketa, R-16 (NATO oznaka SS-7 Saddler).
3. 11. - Burmanac U Thant izabran za novog generalnog sekretara UN (1961-71).
3. 11. - Osnovana USAID, Agencija SAD za međunarodni razvoj.
4. 11. - Jugoslovenski zvaničnik L. Vračarić uhapšen u Z. Nemačkoj pod optužbom za ratne zločine protiv nemačkih vojnika - pušten je posle nekoliko dana s naknadom, uz proteste iz nekoliko zemalja. (NYT)^[30]
5. 11. - Požar u školi u selu Elbarusovo u Čuvaškoj ASSR, stradalo je 110 osoba, uglavnom đaka (objavljeno tek 1991).
5. 11. - Italijanska industrijska grupa daje 30 miliona dolara kredita FNRJ.
7. 11. - Ekvadorski predsednik José María Velasco Ibarra po treći put smenjen od vojske, nakon što je prekršio ustav - Kongres postavlja Arosemena Monroya.
8. 11. - Direktor USIA Edward R. Murrow kaže da su narodi Jugoslavije "lojalni slušaoci" - od septembra je stiglo 18.300 pisama radi nagradne igre za tranzistore, što Radio Beograd osuđuje i ismeva.^[31]
9. 11. - Robert Michael White dostigao Mach 6 (6.590 km/h) avionom X-15, nakon što je u martu i junu savladao Mach 4 odn. Mach 5.
9. 11. - Brian Epstein video The Beatles-e u Cavern Club-u, postaje njihov menadžer u decembru.
9. 11. - Požar u rudniku u FNRJ, šest poginulih.
11. 11. - Staljingrad postao Volgograd; ovih dana je i Staljinsk postao Novokuznjeck a Staljino je Donjeck.
11. 11. - Zverstvo u Kinduu: u Kongu masakrirano 13 italijanskih letača UN-a^[32].
12. 11. - Ubistvo Duperraultovih: kapetan iznajmljenog keča ubio blizu Floride svoju suprugu a zatim i bračni par putnika i dvoje njihove dece, dok je jedna devojčica preživela (tema romana i filma Dead Calm).
14. 11. - Potpredsednik Filipina, i lider opozicije, Diosdado Macapagal pobedio na izborima preds. Garciju (preds. do 1965).
14. 11. - Tito optužuje SAD da vrše pritisak na Jugoslaviju putem odugovlačenja odluke o pomoći u žitu.
18. 11. - Predsednik Kenedi šalje 1000 vojnih savetnika u Vijetnam^[33] (kasnije će ih biti 18.000).
18. 11. - Otvorena deonica Autoputa Bratstva i jedinstva Grdelica - Skoplje, naročito teški radovi pri izgradnji su bili kroz Grdeličku klisuru.
19. 11. - U Nemačkoj objavljeno da talidomid izaziva fokomeliju, deformaciju udova kod novorođenih, za nekoliko dana je povučen - pogođeno je preko 10.000 dece.
19. 11. - Razgovor Nasser-Tito-Nehru u Kairu.
19. 11. - Pobuna pilota okončava vladavinu porodice Trujillo u Dominikanskoj Republici.
19. 11. - Michael Rockefeller, sin newyorškog guvernera Nelsona Rockefellera, nestao na obali Zapadne Papue.

Žeželjev most u Novom Sadu

23. 11. - Pušten u saobraćaj Žeželjev most preko Dunava u Novom Sadu (razoren 1999, obnovljen 2018).
24. 11. - Portugalci pucali na indijski putnički brod blizu Goe, misleći da prevozi vojnike za iskrcavanje.

25. 11. - USS Enterprise je prvi nosač aviona na nuklearni pogon - u službi do 2012.
25. 11. - U Gvineji otkrivena "učiteljska zavera" - proteran sovjetski ambasador, pojačana represija.
26. 11. - Otkriveno ubistvo petočlane porodice Petra Gregova u Mineoli, sumnja se na njegovog zeta Matu Ivanova koji je pobegao iz mentalne bolnice.
27. 11. - Treći plenum CK SKJ, prvi posle dve godine, mimo statuta; smatra se da podneseni izveštaj predstavlja kompromis između "liberala" (Kardelj) i "dogmata" (Ranković).^[34]
28. 11. - Predsednik Kennedy posvetio novu zgradu CIA-e u Langley, Virginia. Agencija sutradan dobija novog šefa: John A. McCone (do 1965), umesto Allena Dullesa koji je prinuđen na ostavku.
29. 11. - Šimpanza Enos je prvi "Amerikanac" u orbiti.
30. 11. - Predsednik Kennedy odobrio "Operaciju Mungos" (Kubanski projekt).

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

USS Enterprise

1. 12. - Holandska Nova Gvineja dobija novu himnu i zastavu ("Jutarnje zvezde"), jednostrano proglašena Republika Zapadna Papua.
2. 12. - Fidel Castro se u govoru izjasnio kao marksista-lenjinista protivan kultu ličnosti^[35].
3. 12. - Sovjetsko-albanski raskol: SSSR prekida diplomatske odnose sa Albanijom.
7. 12. - Gen. konzul u Minhenu P. Grabovac povučen nakon optužbe da je 1944. bio umešan u ubistvo nemačkih zarobljenika i hrvatskih katolika. (NYT)
9. 12. - Tanganjika stiče nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva (udružuje se sa Zanzibarom 1964. u Tanzaniju), predsednik je Julius Nyerere (do 1985).
10. 12. - Ivi Andriću uručena Nobelova nagrada za književnost.
10. 12. - SAD započinju Projekt Plowshare, ispitivanje mogućnosti uporabe nuklearnih detonacija za mirne svrhe.
15. 12. - Adolf Eichmann osuđen na smrt.
15. 12. - SAD će prodati poljoprivredne proizvode FNRJ - 45 miliona dolara, uključujući 4,2 miliona za prevoz. (NYT)
decembar - Savezna narodna skupština FNRJ usvojila novi srednjoročni plan, do 1965: želi se uvećanje nacionalnog dohotka po stanovniku od 58%^[36].
decembar - The Beach Boys izdali prvi singl, Surfin.

20 godina JNA

16. 12. - Umkhonto we Sizwe ("Koplje nacije"), praktički oružano krilo ANK u Južnoj Africi, postavilo 57 bombi.
17. 12. - Osnovan Afrički narodni savez Zimbabvea (ZAPU), preds. Joshua Nkomo, sekretar za informisanje Robert Mugabe - zabranjen već sledeće godine.
17. 12. - Požar u cirkusu u brazilskom gradu Niterói - stradalo oko 500 ljudi, uglavnom dece.
18. 12. - Indijska aneksija Goe: invazija Portugalske Indije (Goa, Daman i Diu). Portugalci se predaju sutradan, čime je posle 456 godina okončana njihova vlast nad delovima potkontinenta.
18. 12. - Čarke između Indonežana i Holanđana u Zapadnoj Papui, Sukarno preti da će je zauzeti silom ako bude trebalo ("Trostruka komanda indonežanskog naroda").
19. 12. - Osnovan Svjetski program za hranu, agencija UN - privremeno, od 1965 za stalno.
21. 12. - Kongoanska kriza, Kitonski sporazum: lider Katange Moïse Tshombe u principu pristaje na okončanje secesije - ali biće potrebna vojna akcija 1962/63.
22. 12. - Povodom 500-godišnjice biskupije, proglašena Ljubljanska nadbiskupija.
23. 12. - Željeznička nesreća na Fiumarelli kod Catanzara u Kalabriji: vagon je pao sa vijadukta, poginula je 71 osoba. Ožalošćeni su nekoliko dana kasnije napali liniju i objekte.
25. 12. - Papa Ivan XXIII. saziva Drugi vatikanski koncil (1962-65).
30. 12. - Kongo: posle krvave kampanje okončana secesija u Južnom Kasaiju - uhapšen je "kralj" Albert Kalonji, pokušaće ponovo nakon bekstva sledeće godine.
31. 12. - Irska televizija počinje emitovanje.

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Reforma privrednog sistema: rast jugoslovenske ekonomije usporen više nego što je očekivano nakon uvođenja liberalnih reformi početkom godine; industrija proizvodnja porasla 7% umesto planiranih 12%; realni lični dohotci su porasli više nego produktivnost; troškovi života su porasli devet odsto; trgovinski deficit je porastao sa 78 na 100 milijardi dinara^[37].
Trgovina FNRJ (izvoz, uvoz u mil. $): Istočna Evropa i SSSR 175 i 169; Zapadna Evropa 261 i 456; Severna Amerika 43 i 185; ostatak sveta 90 i 100.^[38]
FNRJ je 1945-61. dobila preko 4 milijarde dolara pomoći i povoljnih kredita od zapada.^[39]^[40]
Brodogradilišna industrija u FNRJ porasla šestostruko od 1956. (NYT, 10. dec.)
Polemika Ćosić - Pirjevec o odnosu republika i federacije.
Predrag Vranicki: Historija marksizma.
Otvorena Luka Beograd na Dunavu.
U FNRJ prvi put izgrađeno preko 100.000 stanova.^[41]
Izašao prvi tom Rečnika makedonskog jezika (tri toma 1961-66).
Otkriven prvi kvazar.
Istraživački tim britanske firme Boots otkrio ibuprofen, u UK se prodaje od 1969.
Fudbaler godine Dragoslav Šekularac (prema "Novostima").
Osnovani Dubrovački trubaduri, beogradske Iskre i Siluete.
Slaba žetva zbog suše, tokom leta vrlo nizak vodostaj Dunava, najesen poplave u Sloveniji i Hrvatskoj^[10].
Spomenici: Spomenik streljanim đacima u Kragujevcu i Maršalu Titu u Titovom Užicu.
Bruno Parma iz Ljubljane svetski juniorski šahovski prvak.
Krenuo otvoreni kop rude bakra u Majdanpeku, kao i koncentrator i topionica.
Prvi Televizijski festival u Monte-Carlu, nagrada je Zlatna nimfa.

Nasser, Tito, Nehru
Nasser, Tito, Nehru 2
Nasser, Tito, Nehru 3
Tito odlazi iz Egipta
Tito posle povratka iz Amerike
Titov portret
Tito u Tunisu
Tito u Brestovačkoj banji
Tito u Maroku
Prijem predsednika Savezne privredne komore Austrije
Prijem predsednika Savezne privredne komore Austrije
Tito u Kumrovcu

1961. u temama[uredi - уреди | uredi izvor]

Rukovodstvo FNRJ:

- Predsednik Republike i Predsednik Saveznog izvršnog veća: Josip Broz Tito
- Predsednik Savezne skupštine: Petar Stambolić

Televizija. TV serije: "Na tajnom kanalu", "En-den-dinus", "Serafimov klub" (TV Beograd), "Stoljetna eskadra" (1961-1962) (TV Zagreb)
Neki domaći filmovi: "Solunski atentatori", "Martin u oblacima", "Prvi građanin male varoši", "Karolina Riječka", "Nema malih bogova", "Uzavreli grad", "Dvoje", "Sreća u torbi", "Izbiračica" (→ Kategorija:Filmovi 1961.).

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1961.

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

2. 1. - Kiki Lesendrić, frontmen "Pilota"
2. 1. - Todd Haynes, američki filmski reditelj
11. 1. - Karl od Austrije, glava kuće Habsburg
11. 1. - Dubravko Jovanović, glumac
11. 1. - Elizabeta Đorevska, glumica
13. 1. - Julia Louis-Dreyfus, glumica
16. 1. - Hari Varešanović, frontmen "Hari Mata Hari"
17. 1. - Maja Čiburdanidze, svetska prvakinja u šahu
19. 1. - Veselin Vujović, rukometaš, trener
21. 1. - Ivo Pukanić, novinar († 2008)
24. 1. - Nastassja Kinski, glumica
25. 1. - Hrvoje Barbir Barba, hrvatski književnik
26. 1. - Wayne Gretzky, hokejaš.
29. 1. - Gorjan Korunoski, dirigent, pijanista, kompozitor († 2005)