Главна страна
Војничев рукопис
Војничев рукопис (енгл. Voynich manuscript; рус. Рукопись Войнича) илустровани је ручно написани кодекс у непознатом систему писања. Старост велума (врста пергамента од нештављене коже сисара на коме је манускрипт написан) методом радиоактивног угљеника процењена је на рани 15. век (1404—1438). Манускрипт је вероватно написан у Северној Италији током италијанске ренесансе. Име је добио по Вилфриду Војничу, пољском трговцу књигама који је исти купио 1912. године.
Неке странице недостају, а око 240 је пронађено и сачувано. Текст је написан слева надесно, а већина страница садржи илустрације или дијаграме. Неке странице су на расклапање.
Војничев рукопис су проучавали многи како професионални тако и аматерски криптографи, укључујући америчке и британске криптоаналитичаре из Првог и Другог светског рата. Нико до сада није успео да дешифрује текст, који је постао веома познат случај у историји криптографије. Мистерија значења и порекла рукописа побудила је машту у популарној култури, што је покренуло писање романа, разних спекулација с освртом на садржај рукописа и сл. Ниједна од бројних хипотеза предлаганих током последњих сто година није још увек званично потврђена.
Ханс П. Краус је Војничев рукопис донирао Универзитету Јејл, тачније Јејловој Библиотеци ретких књига и рукописа Бејнеке, године 1969, где је тренутно каталогизован под приступним бројем „MS 408”. Августа 2016. године је објављено да је библиотека Бејнеке договорила са издавачком кућом Силое израду 898 нумерисаних факсимила — верних реплика рукописа за комерцијалну продају. Такође, у новембру 2016. године Јејлова универзитетска штампарија објавила је комерцијално издање са тврдим повезом и есејима.
Вукашин Мрњавчевић
Вукашин Мрњавчевић (Ливно, 1320 — Черномен, 26. септембра 1371) био је српски средњовековни великаш и краљ од 1365. до 1371. године.
Као један од најмоћнијих велможа у нејединственом Српском царству, Вукашин је крунисан за краља 1365. године како би деловао као савладар цара Стефана Уроша V. Вукашин се 1369. године политички разишао са све немоћнијим царем, а већ 1371. године је заједно са својим братом, деспотом Јованом Угљешом, погинуо у Маричкој бици у походу предузетом против Османлија.
У народној традицији Вукашин је нетачно осуђен као узурпатор и убица цара Уроша, назива се „жура Вукашин“. О пореклу краља Вукашина, као и његове породице не зна се много. Дубровачки историчар Мавро Орбин (1563 — 1610) је записао да је краљ Вукашин био син сиромашног властелина Мрњаве из Ливна у данашњој Босни. Из Ливна се Мрњава преселио у Херцеговину, у Благај на Буни, притоци Неретве, а одатле га је Стефан Урош IV Душан позвао на свој двор. На владарском двору браћа Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша су, према византијском историчару из друге половине 15. века, Лаонику Халкокондилу, били носиоци дворских титула пехарника и коњушара. У савременим изворима прво се помиње Угљеша 1346. као Душанов намесник у Требињу, док се Вукашин у марту 1350. налазио на положају жупана у Прилепу. У том периоду Вукашинова сестра Јелена је удата за Николу Радоњу, сина севастократора Бранка Младеновића који је господарио Охридом у име српског цара. Претпоставља се да управо у ово време почиње везивање Мрњавчевића за територију данашње Северне Македоније.
Изабрана слика
Улица са типичним плавим кућама у мароканском граду Шефшауену. Ово место на северу Марока, познато и под називом Плави град, популарна је туристичка дестинација. |
Вести
- 23. септембар — Алекса Бечић из партије Демократска Црна Гора изабран је одлуком нове већине за председника Скупштине Црне Горе.
- 19. септембар — Тадеј Погачар из Словеније победник је 107. издања бициклистичке трке Тур де Франс.
- 13. септембар — Доминик Тим и Наоми Осака су победници Отвореног првенства САД у тенису у појединачној конкуренцији.
- 13. септембар — Демонстранти су запалили зграду Владе у либијском граду Бенгазију протестујући због тешких услова живота и корупције.
- 12. септембар — Бахреин и Израел успоставили су званичне дипломатске односе.
- 11. септембар — У поплавама које су захватиле Судан погинуло је више од стотину људи, а поплављено је више од 100.000 кућа.
- 4. септембар — У Вашингтону је потписан економски споразум којем су присуствовали делегације председника Доналда Трампа, председника Србије Александра Вучића и председника Владе привремених институција у Приштини Авдулаха Хотија.
- 30. август — На Парламентарним изборима у Црној Гори победиле су опозиционе странке окупљене око Здравка Кривокапића (на слици), Алексе Бечића и Дритана Абазовића.
- 28. август — Јапански премијер Шинзо Абе најавио повлачење са функције због лошег здравственог стања.
25. септембар
- 1066 — Харолд Годвинсон је поразио Харалда Хадраду у бици на Стамфорд бриџу, чиме су окончани викиншки напади на Британска острва.
- 1345 — После три године безуспешних покушаја, српски цар Душан је освојио Сер, чиме је дошао у посед путева који су водили у Тракију и ка полуострву Халкидики.
- 1396 — Османска војска под командом Бајазита I је потукла хришћанску војску под командом Жигмунда Лускембуршког у бици код Никопоља.
- 1513 — Конквистадор Васко Нуњез Балбоа је на обали данашњег Дајрена у Панами постао први Европљанин који је угледао Тихи океан из Новог света.
- 1555 — Карло V, Свети римски цар и лутерански кнезови окупљени у Шмалкалдски савез су склопили Аугзбуршки мир којим су изједначена права лутерана и римокатолика у Светом римском царству.
- 1957 — Припадници Америчке армије су допратили 9 црних ученика у средњу школу у Литл Року којој је наложено да прекине сегрегацију (на слици).
- 1963 — Војска у Доминиканској Републици је оборила либералну владу Хуана Боша и суспендовала Устав.
Да ли сте знали
- ... да је грб ФНРЈ имао пет буктиња?
- ... да мачке могу произвести преко 100 гласовних звукова, док пси могу само око 10?
- ... да је Александар Карађорђевић први Србин који је летео авионом?
- ... да је Антарктик једини континент на којем нема гмизаваца?
- ... да лоптица за голф има 336 јамица?
- ... да је реч јуриш персијског порекла, на персијском јуреш и значи брзи напад?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.
Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 54,7 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 638.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 271.741 корисник отворио налог, а од тога су 834 активна. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.
Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.
Википедијом руководи Задужбина Викимедија, некомерцијална организација која управља и низом других пројеката:
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободни уџбеници
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице и документација