Главна страна
Спартаков устанак
Спартаков устанак, Гладијаторски устанак или Трећи устанак робова био је устанак робова који се десио између 73. и 71. године п. н. е. и последњи у низу неуспелих и међусобно неповезаних устанака које су дизали робови против Римске републике, познат под заједничким именом Устанци робова. Спартаков устанак је био једини устанак који је директно претио Италији и који је забринуо Римљане зато што су устаници у почетку имали доста успеха у борбама с римском војском. Устанак је на крају угушен захваљујући успесима, Марка Лицинија Краса, али су се последице овог устанка осећале у римској политици.
Између 73. и 71. године п. н. е., група одбеглих робова — првобитно група од неких 70 одбеглих гладијатора која је ускоро прерасла у групу од више од 120.000 људи, жена и деце — лутала је Италијом и пљачкала и пустошила све пред собом. Група је имала неколико вођа, међу којима је био и гладијатор Спартак. За борбу способни мушкарци ове групе, били су невероватно ефектна војска која је низала успех за успехом у сукобима са римском војском. Плутарх је описао њихове акције као покушај римских робова да побегну од својих господара кроз Цисалпску Галију, док су Апијан и Флор окарактерисали устанак као грађански рат у коме су робови имали за крајњи циљ да заузму и сам Рим.
Римски сенат је био узнемирен вестима о непрестаним војним успесима ове групе, као и о њиховим нападима на римске градове и села, што га је навело на одлуку да пошаље осам легија под строгим али ефикасним вођством Марка Лицинија Краса. Рат се завршио 71. године п. н. е. након дугих и огорчених борби када су робови, повлачећи се пред Красовим легијама, схватили да су легије Помпеја и Марка Теренција Варона Лукула кренуле да им зађу с леђа и да им поставе замку, те су се бацили у последњи и одлучујући напад на Красове легије, и том приликом претрпели су потпун пораз и били сасвим уништени.
Церска битка
Церска битка (нем. Schlacht von Cer, мађ. Ceri csata), такође знана као и Јадарска битка (нем. Schlacht von Jadar, мађ. Jadar csata), била је битка која је представљала војни сукоб вођен између Аустроугарске и Србије, августа 1914. око планине Цера и неколико села у њеној непосредној околини, те Шапца током ране фазе Српске кампање у Првом светском рату.
Битка је била део прве аустроугарске офанзиве на Србију, а избила је у ноћи 15. августа када су делови српске Комбиноване дивизије I позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама Церске планине. Борбе које су уследиле прерасле су у битку за контролу неколико градића и села у околини планине, као и за контролу Шапца. Морал аустроугарских трупа је 19. августа опао и хиљаде војника се повукло у Аустроугарску, а многи су се и подавили у Дрини бежећи у паници. Срби су 24. августа опет ушли у Шабац, чиме се битка званично завршила.
У току десетодневне битке српски губици су износили 3.000 мртвих и 15.000 рањених. Аустроугарски губици су били знатно већи; било је 8.000 мртвих војника, 30.000 рањених и 4.500 заробљених. Српска победа над бројно надмоћнијим непријатељем је означила прву победу Савезника у Првом светском рату.
Изабрана слика
Тријумф историје над временом је рад Антона Рафаела Менгса из 1778. и налази се на плафону Ватиканске библиотеке. |
Вести
- 17. август — Десеторо људи је страдало током напада екстремиста Ел Шабаба у популарном хотелу у Могадишу.
- 16. август — Рони О’Саливан (на слици) по шести пут је постао првак света у снукеру, победивши Кајрена Вилсона у финалу са 18:8.
- 16. август — Најмање пет особа је повређено, од којих једна тешко, у пуцњави на бувљој пијаци у Сан Антонију.
- 16. август — У пуцњави на месту окупљања младих у Филаделфији, рањено је пет особа међу којима и 17-годишњак.
- 7. август — Индијски авион је исклизнуо с писте приликом слетања у Кожикодеу при чему је погинуло 18 особа.
- 4. август — У снажним експлозијама лучких складишта у Бејруту погинуло је најмање 158 особа, а више од 6000 је повређено.
17. август
- 1552 — У Београду је штампана прва књига ћирилицом, позната као „Београдско четворојеванђеље“.
- 1743 — Миром у Абоу, којим је Русији припао јужни део Финске, окончан руско-шведски рат (1741-43).
- 1943 — Америчка 7. армија под генералом Џорџом Патоном је стигла у Месину, а неколико часова касније и британска 8. армија Бернарда Монтгомерија, чиме је окончана савезничка инвазија Сицилије.
- 1945 — Вођа индонежанске борбе за независност Ахмед Сукарно (на слици) прогласио независност Индонезије од Холандије
- 1988 — Од експлозије бомбе подметнуте у војни авион погинуо је пакистански диктатор, генерал Мохамед Зија ул Хак.
- 1999 — У најтежој природној катастрофи у историји Турске, у земљотресу са епицентром код града Измит, 150 километара западно од Истанбула, погинуло је више од 30.000 људи.
Да ли сте знали
- ... да слепи мишеви увек скрећу налево када излазе из пећине?
- ... да у просеку 100 људи годишње умре од гушења хемијским оловкама?
- ... да је двобој у Парагвају легалан ако су обе стране добровољни даваоци крви?
- ... да бубашваба може живети до 9 дана без главе пре него што умре од глади?
- ... да је брод ХМХС Британик, из исте класе као и РМС Титаник, такође потонуо након што је налетео на мину?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.
Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 54,5 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 637.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 270.020 корисника отворило налог, а од тога су 783 активна. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.
Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.
Википедијом руководи Задужбина Викимедија, некомерцијална организација која управља и низом других пројеката:
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободни уџбеници
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице и документација