Главна страна
F-35 лајтнинг II
F-35 лајтнинг II је једномоторни вишенаменски борбени авион, пете генерације, са умањеном уочљивошћу. Намењен је за борбу за превласт у ваздушном простору, против циљева на Земљи и мору, као и за извршавање задатака извиђања. Произашао је из експерименталног авиона X-35, који је победио на конкурсу у програму енгл. Joint Strike Fighter (JSF). Још увек је у фази развоја, која је временски продужена због повећања захтева, трошкова и смањеног буџета. Америчко министарство одбране је са својим извештајем од 26. јануара 2012. године, потврдило подршку и висок приоритет програму F-35.
Досадашњи развој су финансирале Сједињене Америчке Државе и Уједињено Краљевство, а придружиле су им се и друге државе, које намеравају да тај авион уведу у своју оперативну употребу. Развој авиона F-35 лајтнинг II, одвијан је у три варијанте: са класичним полетањем и слетањем, вертикалним полетањем и слетањем, а трећа је морнаричка за палубну употребу са носача авиона. За све три варијанте, делови су максимално унифицирани, са међусобном подударношћу од 80%. Постигнута је смањена уочљивост (стелт), у коме циљу је пројектовано и унутрашње ношење наоружања, у „бункеру“ у трупу авиона.
Прототипски развој и пројектовање је реализовала фирма Локид Мартин, која је и носилац развоја експрименталног авиона X-35, претходника овом програму. Прототип авиона F-35 лајтнинг II је први пут летео 15. децембра 2006. године.
Вишенаменски авион F-35 лајтнинг II, намењен је у перспективи да замени цео скуп борбених авиона средње класе, који су тренутно у оперативној употреби у Сједињеним Америчким Државама, Великој Британији и код осталих њихових савезника. На тај начин ће то бити најмасовнији интернационални авион у ратним ваздухопловствима и морнарицама већег броја земаља.
Српска војска Крајине
Српска војска Крајине (скраћено СВК) била је оружана сила Републике Српске Крајине. Војска крајишких Срба основана је 17. октобра 1992. године. Настала је спајањем јединица Територијалне одбране Републике Српске Крајине (ТОРСК), дијелова Југословенске народне армије и Милиције Крајине. Оружане снаге састојале су се од копнене војске и ваздухопловства.
Реформа у јесен 1992. године ојачала је структуру СВК. Од тада се војска састојала од Главног штаба, штабних јединица, армијских корпуса, као и ваздухопловства и противвваздушне одбране. Уопштено, крајишки корпуси су се састојали од штаба, неколико бригада, артиљеријских дивизиона, противтенковских дивизиона, дивизиона ПВО итд. Истовремено, у неким корпусима су постојали специјални одреди, окплопни батаљони и итд, а у 11. корпусу је била Барањска дивизија, која се састојала од три бригаде и 11. оклопног пука. Основне корпусне јединице су биле бригаде. У СВК је било неколико врста бригада: лака пјешадијска, пјешадијска и моторизована. У љето 1995. године формиран је Корпус специјалних јединица, у чијем саставу су, према Давору Марјану, биле оклопна, специјална и гардијска бригада.
Српска војска Крајине престала је да постоји 1996. године, почетком интеграције Источне Славоније, Барање и Западног Срема у састав Хрватске.
Изабрана слика
Дом културе Пирот је институција културе која се налази у Пироту и која организује културно-уметничке програме у том граду. Налази се у самом центру града. У самој згради се налази биоскопска сала, позоришна сала и просторије за фолклорни ансамбл. Изграђена је 1986. године. Фотографија је направљена 2001. године. |
Вести
- 4. април — У зони искључења око бивше нуклеарне електране у Чернобиљу гори шума, око 90 ватрогасаца покушава да угаси пожар који је захватио отприлике 20 хектара површине.
- 1. април — Отказан је тениски турнир Вимблдон за 2020. годину, први пут од Другог светског рата, због пандемије вируса корона.
- 24. март — Олимпијске игре, које је требало да буду одржане у Токију током јула и августа 2020, померене су за 2021. годину због пандемије вируса корона.
- 22. март — Земљотрес магнитуде 5,5 степени рихтера погодио је Загреб, изазвавши велику материјалну штету.
- 20. март — У Србији је потврђен први смртни случај због последица вируса корона.
- 17. март — У Црној Гори потврђени први случајеви вируса корона.
- 17. март — Председник Фифе Ђани Инфантино изјавио је да се због пандемије вируса корона такмичења Копа Америка и Европско првенство одлажу за 2021. годину.
- 15. март — Председник Србије Александар Вучић прогласио је ванредно стање на територији целе земље због епидемије вируса корона.
- 11. март — Светска здравствена организација прогласила је глобалну пандемију због вируса корона.
- 7. март — Прицкерова награда за архитектуру додељена је ирским архитектама Ивон Фарел (на слици) и Шели Макнамара.
13. април
- 1204 — Крсташи су у Четвртом крсташком рату заузели и опљачкали Цариград.
- 1598 — Француски краљ Анри IV потписао Нантски едикт, којим се је завршен Рат тројице Анрија и хугенотима признају иста права као и католицима.
- 1919 — Британске трупе су у Амрицару масакрирале око 380 Индуса, присталица вође покрета за независност Индије Махатме Гандија.
- 1945 —Тешким запаљивим бомбама Америчко ваздухопловство у Другом светском рату уништило је велики део Токија.
- 1964 — Амерички филмски глумац Сидни Поатје добио је Оскара за филм „Пољски љиљани“, први црнац који је добио ово високо филмско признање.
- 1970 — Експлодирао је резервоар са кисеоником на Аполу 13, због чега је летелица изгубила већину кисеоника и напајање електричном енергијом.
- 1975 — Војним пучем у Чаду збачен је са власти, а потом убијен председник Франсоа Томбалбаје.
Да ли сте знали
- ... да су Османлије део Калемегдана (на слици) код Римског бунара звали Фићир бајир, у преводу Брег за размишљање?
- ... да је најкраћи рат у историји вођен 1896. године између Британске империје и Занзибара, а трајао је 38 минута?
- ... да се коњ којег је Калигула прогласио за сенатора звао Инцитат (брзоноги)?
- ... да се први стрип звао Жути клинац?
- ... да се камиље млеко не може згрушати?
- ... да се у тунелима Петроварадинске тврђаве налази темпларски крст?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.
Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 51,5 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 632.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 262.917 корисника отворило налог, а од тога су 1.122 активна. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.
Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.
Википедијом руководи Задужбина Викимедија, некомерцијална организација која управља и низом других пројеката:
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободни уџбеници
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице и документација