Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Историја Русије

Историја Русије је период који почиње насељавањем Источних Словена од којих касније настају Руси, Белоруси и Украјинци. Прва источнословенска држава била је Кијевска Русија, која је примила хришћанство из Византије 988. Кијевска Русија је као држава престала да постоји током тридесетих година 13. века, услед најезде Монгола.

Након 13. века, Москва је полако почела да доминира над осталим културним центрима. До 18. века Велика московска кнежевина је прерасла у велику Руску Империју, која се простирала од Пољске на западу, па све до Тихог океана, на истоку. Руски кметови су од 1861. били ослобођени, али су услови под којим су ослобођени били неповољни за сељаке и само су убрзали револуцију. Од ослобођења кметова па до почетка Првог светског рата 1914. године, спровођењем Стоплинових реформи, доношењем устава 1906. и одлукама које је донела Дума, извршене су знатне промене у политици и привреди Русије, али цар и даље није био вољан да се одрекне аутократског начина владавине.

Руска револуција из 1917. године, била је логична последица комбинације потпуног економског слома, антиратног расположења и неслагања са аутократским начином владавине. Власт су првобитно преузели либерали и умерени социјалисти, али је њихов неуспех у спровођењу сопствене политике довео до Октобарске револуције када су власт преузели комунисти бољшевици. Између 1922. и 1991, Русија је била део Совјетског Савеза. Напредак у стварању социјалистичког друштва током различитих периода историје Совјетског Савеза био је променљив, од мешовите привреде и разноликог друштва током двадесетих, преко строго управљане привреде и политичке репресије током Стаљиновог доба па све до „доба стагнације“ током осамдесетих. Почев од марта 1918, друштвено уређење у Совјетском Савезу било је засновано на једнопартијском комунистичком систему. До краја осамдесетих, слабљење и опадање совјетског политичког и привредног система је постало све уочљивије. Лидери Совјетског Савеза покушали су да спрече његово даље пропадање, али је то био само увод у његов коначни распад.

Распадом Совјетског Савеза крајем 1991. године, Русија је постала независна држава и призната је као правни наследник бившег Совјетског Савеза. Русија је напустила идеју социјалистичке планске привреде и државног власништва и почела је да гради своју привреду на принципима тржишног капитализма, што је веома често давало нежељене резултате. У Русији се и данас у готово свим сферама друштва осећа утицај како монархистичке, тако и совјетске прошлости.

Добар чланак

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље је кодекс, односно рукописна књига. То је најзначајнији ћирилички споменик српске и јужнословенске, односно српско-словенске писмености из 12. века. У јуну 2005. године, Мирослављево јеванђеље је уписано у списак Памћење света (енгл. Memory of the World), о чему је Народни музеј у Београду добио сертификат Унеска. Упис у ову листу потврда је изузетног значаја и вредности Мирослављевог јеванђеља, а уједно и обавеза његовог очувања за добробит човечанства. Назив овом кодексу (рукопису) дао је Стојан Новаковић, тадашњи управник Народне библиотеке у Београду.

Мирослављево јеванђеље данас се чува у Народном музеју у Београду под инвентарским бројем 1536, док се 166. лист ове књиге налази у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу, заведен као Лист из Мирославова евангелиа Ф.п. И. Но.83.

Од када је пренето из Хиландара у Београд 1896. године, Мирослављево јеванђеље је са државом Србијом и српским народом преживљавало све бурне историјске догађаје 20. века, у правом смислу тих речи.

Изабрана слика

Ниобина сала, Уфици галерија, Фиренца
(пуна величина: 3.513 × 2.634)

Недавни догађаји

Вести

24. март — Олимпијске игре, које је требало да буду одржане у Токију током јула и августа 2020, померене су за 2021. годину због вируса корона.
22. март — Земљотрес магнитуде 5,5 степени рихтера погодио је Загреб, изазвавши велику материјалну штету.
20. март — У Србији је потврђен први смртни случај због последица вируса корона.
17. март — У Црној Гори потврђени први случајеви вируса корона.
17. март — Председник Фифе Ђани Инфантино изјавио је да се због пандемије вируса корона такмичења Копа Америка и Европско првенство одлажу за 2021. годину.
15. март — Председник Србије Александар Вучић прогласио је ванредно стање на територији целе земље због епидемије вируса корона.
11. март — Светска здравствена организација прогласила је глобалну пандемију због вируса корона.
7. март — Прицкерова награда за архитектуру додељена је ирским архитектама Ивон Фарел (на слици) и Шели Макнамара.
4. март — Врховна рада Украјине прихватила је оставку премијера Алексеја Гончарука и за новог премијера изгласала Дениса Шмигаља.
29. фебруар — Новак Ђоковић је освојио Тениско првенство Дубаија победом над Стефаносом Циципасом од 2 : 0 у сетовима.

Остале вести

На данашњи дан

26. март

1351 — По тридесет витезова из Француске и Енглеске су се током Рата за бретонско наслеђе борили да се одлучи ко ће владати Војводством Бретања.
1881 — Румунија постала краљевина, a Карол I из немачке династије Хоенцолерн-Сигмаринген је проглашен за краља.
1913 — После дуге опсаде и уз помоћ српске војске Бугари у Првом балканском рату освојили турски град Једрене.
1945 — После тешких борби, америчке трупе у Другом светском рату освојиле пацифичко острво Иво Џима.
1953 — Амерички микробиолог Џонас Солк објавио да је изумео вакцину против дечје парализе.
1971 — Шеик Муџибур Рахман прогласио Источни Пакистан независном државом Бангладеш.
1979 — Анвар ел Садат и Менахем Бегин су потписали мировни уговор, чиме је Египат постао прва арапска земља која је признала Израел.
1997 — У Калифорнији на различитим местима нађено 39 слично одевених тела припадника секте Капија раја који су извршили самоубиство.

Остали догађаји:

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали

... да се Аман, главни град Јордана у 3. веку п. н. е. звао Филаделфија, по свом оснивачу, египатском краљу Птолeмеју II Филаделфу?
... да игуана може да издржи под водом 28 минута?
... да електрична јегуља може да произведе струјни удар од 650 V?
... да је највећи човечији орган кожа?
... да је етиопско име Краљице од Сабе било Македа, а да су је Арапи звали Билкис?
... да је Јелисавета Начић прва жена српски архитекта?

Остале занимљивости

Остали изабрани спискови

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 51,5 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 631.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 261.405 корисника отворило налог, а од тога су 1.003 активна. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.