Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Стјепан Стева Филиповић

Стјепан Стева Филиповић (Опузен, 27. јануар 1916 — Ваљево, 22. мај 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Одрастао је у Мостару, где је завршио основну школу и два разреда гимназије, а потом је у Крагујевцу учио електричарски и браварски занат. Године 1937, као млади радник је приступио револуционарном радничком покрету. Учествовао је у многим демонстрацијама, радничким штрајковима и другим акцијама, због чега је био ухапшен и протеран у родно место. Октобра 1940. године је постао члан илегалне Комунистичке партије Југославије.

Непосредно пред почетак Другог светског рата у Југославији, Филиповић је био један од активиста Месног комитета КПЈ за Крагујевац, а након окупације земље 1941. године је по партијском задатку био упућен у Ваљево. Овде је активно учествовао у припремам оружаног устанка и почетком јула 1941. године био један од првих бораца Колубарске чете Ваљевског партизанског одреда. Већ у првим борбама се истакао храброшћу, а за подвиге које је извршио током напада на Лајковац, 15. августа 1941. године је био похваљен од стране команданта Главног штаба НОП одреда Југославије Јосипа Броза Тита.

Истицао се храброшћу и у другим борбама ваљевских партизана, а посебно приликом напада на Крупањ и Шабац, септембра 1941. године. Био је постављен за командира чете, а потом и за команданта Колубарског батаљона. Крајем септембра је пребачен у Подрински партизански одред, где је вршио дужност политичког комесара одреда. Након Прве непријатељске офанзиве и повлачења главнине партизанских снага у Санџак, крајем 1941. године остао је на терену западне Србије.

Након реорганизације преосталих партизанских снага био је именован за команданта Тамнавско-колубарског батаљона. Услед сталних потера и јаке зиме, овај батаљон је био уништен у борбама, а Филиповић је с још двојицом партизана заробљен 24. децембра 1941. године у селу Трбосиље, код Лознице. Четници Косте Пећанца су га потом спровели у Шабац и предали жандармима, који су га потом предали Немцима. Извесно време је био у затвору Гестапоа у Београду. Током истраге у затвору био је страшно мучен и злостављан, с намером да ода остале партизане на терену, као и њихове сараднике. Пошто је остао упоран у одбијању сарадње, окарактерисан је као „немогућ случај” и премештен у Ваљево, где је јавно обешен 22. маја 1942. године.

Приликом вођења на место вешања, као и непосредно пре егзекуције, Филиповић је позивао окупљени народ на борбу против окупатора и клицао Комунистичкој партији и Црвеној армији. На вешалима је са уздигнутим рукама у вис и стиснутим песницама узвикивао антифашистичке пароле. Том приликом настала је фотографија, преко које је Стева Филиповић постао симбол пркоса и оптора фашизму.

Добар чланак

Јелена Јанковић

Јелена Јанковић (Београд, 28. фебруар 1985) професионална је српска тенисерка и некадашњи број 1 на ВТА листи (на прво место доспела 11. августа 2008. године).

Достигла је полуфинала Отвореног првенства Аустралије (2008), Отвореног првенства Француске (2007, 2008) и Отвореног првенства Сједињених Држава (2006), као и финале истог турнира (2008), у ком је изгубила од Серене Вилијамс. Заједно с Британцем Џејмијем Маријем, освојила је Вимблдон 2007. у конкуренцији мешовитих парова.

Освојила је и 7 турнира из највише категорије (некада турнири I категорије, а од 2009. премијер мандатори и премијер 5), а то су: Чарлстон (2007), Рим (2007, 2008), Москва (2008), Синсинати (2009), Индијан Велс (2010) и Торонто (2013. у конкуренцији парова).

Играчица је са највише остварених победа у репрезентацији Србије, са којом је дошла до финала Фед купа 2012. године.

Мада у својој каријери није освојила ниједан Гренд слем турнир у синглу, позната је као једна од најконстантијих играчица, јер је међу најбољих 10 на ВТА листи непрестано била више од четири године. Једна је од само три тенисерке које су биле број 1 и у јуниорској и у сениорској конкуренцији, као и једна од седам које су победиле обе сестре Вилијамс, Венус и Серену на истом турниру. Поред сестара Вилијамс једина је активна тенисерка са преко 600 победа.

Изабрана слика

Излазак сунца изнад рушевина Аполоновог светилишта у Анталији у Турској
(пуна величина: 2.669 × 3.336)

Недавни догађаји

Вести

26. фебруар — Најмање седам особа је убијено приликом пуцњаве у фабрици пива у Милвокију.
24. фебруар — Бивши амерички продуцент Харви Вајнстин (на слици) осуђен је по 2 од 5 тачки оптужнице за сексуално злостављање.
20. фебруар — Најмање девет особа је страдало, а пет повређено у два напада на наргила барове у немачком граду Ханау, удаљеном 25 километара од Франкфурта.
10. фебруар — Европска свемирска агенција у сарадњи са НАСА-ом лансирала Solar Orbiter који би у наредних 7 година требало детаљније да проучава хелиосферу Сунца.
9. фебруар — Јужнокорејски филм Паразит добио је Оскара за најбољи филм, а појединачне награде додељене су Рене Зелвегер и Хоакину Финиксу.
9. фебруар — Најмање 30 особа је убијено, а преко 60 рањено у пуцњави у тајландском граду Нахонратчасима.
7. фебруар — Уставни суд Хрватске донео је одлуку према којој истополни парови имају право да усвајају децу под истим условима као и сви други.
5. фебруар — Амерички Конгрес изгласао је да председник САД Доналд Трамп није крив ни по првом члану ни по другом члану иницијативе за његов опозив.

Друге вести

На данашњи дан

28. фебруар

1525 — Шпански освајач Ернан Кортес погубио последњег астечког цара Куаутемока.
1825 — Русија и Велика Британија потписале уговор којим је одређена граница између Аљаске и Канаде.
1832 — У Београду основана Народна библиотека Србије као део Државне штампарије.
1922 — Уједињено Краљевство је формално признало независност Египта, али је задржало контролу над Суецким каналом и пословима одбране земље.
1933 — Адолф Хитлер, дан по паљењу Рајхстага, убедио председника Немачке Паула фон Хинденбурга да потпише Декрет о пожару у Рајхстагу, којим су укинуте личне слободе, слобода говора и штампе и право на окупљање.
1947 — Кинеска националистичка војска је насилно угушила грађанске немире на Тајвану.
1986 — У центру Стокхолма убијен премијер Шведске и лидер Социјалдемократске странке Улоф Палме.
1991 — Завршен је Заливски рат, који су 42 дана САД и савезници водили против Ирака.

Остали догађаји: 27. фебруар ← 28. фебруар → 1. март

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали?

... да је Кеопсова пирамида када је изграђена била висока 147 m, али да због улегнућа тла и разрушености њена висина сада износи 137 m?
... да реч Хималаји на санскриту значи боравиште снега?
... да је 1. децембар светски дан борбе против сиде, а црвена трака симбол солидарности са оболелима од ХИВ-а?
... да су сви лабудови у Енглеској власништво краљице?
... да острига током живота може да мења пол колико год пута то жели?
... да мува живи у просеку око месец дана?

Друге занимљивости

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 51,5 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,9 милиона на енглеском и преко 630.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 259.246 корисника отворило налог, а од тога је 886 активно. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.