Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Инхибитор ензима

Инхибитор ензима је молекул који се везује за ензим и умањује његову активност. Пошто блокирање ензимске активности може да узрокује угинуће патогена или да коригује метаболичку неуравнотеженост, стога су многи лекови инхибитори ензима. Инхибитори ензима се такође користе као пестициди. Нису сви молекули који се везују за ензиме инхибитори; активатори ензима се везују за ензиме и повећавају њихову активност, док се ензимски супстрати везују и бивају конвертовани до продуката у нормалном каталитичком циклусу ензима.

Везивање инхибитора може да спречи приступ супстрата ензимском активном месту и/или омете ензим при катализи биохемијске реакције. Везивање инхибитора може да буде реверзибилно или иреверзибилно. Иреверзибилни инхибитори обично реагују са ензимом и хемијски га мењају (нпр. формирањем ковалентне везе), те модификују кључне аминокиселинске остатке неопходне за ензиматску активност. Насупрот овоме, реверзибилни инхибитори се везују нековалентно, те се различити типови инхибиције јављају зависно од тога да ли се инхибитори везују за ензим, за ензимско-супстратни комплекс, или за обоје.

Многи молекули лекова су инхибитори ензима, тако да је њихово откривање и побољшање активна област истраживања у биохемији и фармакологији. Медицински ензимски инхибитори се често вреднују по својој специфичности (свом одсуству везивања за друге протеине) и својој потентности (својој константи дисоцијације, која је индикатор концентрације неопходне за инхибицију ензима). Висока специфичност и потентност су предуслови да лек испољава мали број нуспојава и стога ниску токсичност.

Ензимски инхибитори се исто тако јављају у природи и учествују у регулацији метаболизма. На пример, ензими у метаболичком путу могу да буду инхибирани продуктима даљих корака пута. Овај тип повратне спреге успорава ћелијску производну линију кад продукти почну да се накупљају, и то је један од важних начина одржавања хомеостазе у ћелијама. Други ћелијски ензимски инхибитори су протеини, који се специфично везују за и инхибирају ензимску мету. То може да помогне у контроли ензима, који би иначе могли да оштете ћелију, као што су протеазе или нуклеазе. Једна детаљно окарактерисана класа инхибиторних молекула су рибонуклеазни инхибитори, који се везују за рибонуклеазе формирајући једну од најчвршћих познатих протеин—протеин интеракција. Природни ензимски инхибитори такође могу да буду отрови и да се користе као вид одбране од предатора, или као начин убијања плена.

Добар чланак

Коста Стојановић

Коста Стојановић (Алексинац, 2. октобар 1867 — Београд, 3. јануар 1921) био је научник из области математике, физике, механике, социологије и економије. Сматра се утемељивачем математичке економије и претечом кибернетике у Србији. Сарађивао је са великим бројем стручних и књижевних часописа, као што су: „Српски књижевни гласник“, „Глас српске академије наука“ и „Дело“. Био је професор Велике школе и Београдског универзитета. Поред универзитетске, имао је и богату политичку каријеру. Налазио се на важним државним и политичким положајима, осам пута је биран за министра у Краљевини Србији и Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Рођен је у Алексинцу, од мајке Стеване и оца Тривуна (или Трифуна) Трпковића, трговца пореклом из села Маловишта код Битоља. Презиме Стојановић, по старом словенском обичају, Коста је добио као патроним по деди Стојану, Тривуновом оцу.

Изабрана слика

Стопића пећина је једна од најзнаменитијих пећина у Србији. Налази се око 30 km од Ужица и 19 km од регионалног пута Ужице–Јадранско море, на подручју Златибора. Пећина је, без свог најмлађег система, дугачка 1.691,5 метара, површине је око 7.911,5 m² и има запремину од преко 120.000 m³. Улаз у пећину се налази на 711,18 m надморске висине
(пуна величина: 3.880 × 2.586)

Недавни догађаји

Вести

2. јануар — Земљотрес јачине 5,9 јединица Рихтерове скале погодио је област Чибу на истоку Јапана.
2. јануар — Земљотрес јачине 5,8 јединица Рихтерове скале погодио је североисток Ирана.
2. јануар — У Аустралији, државама Нови Јужни Велс и Викторија, од последица пожара погинуло је 18 особа, а више од 10.000 је евакуисано.
27. децембар — Скупштина Црне Горе усвојила је Закон о слободи вероисповести, што је довело до масовних протеста у Црној Гори и Србији.
23. децембар — У саобраћај пуштена железничка деоница Кримског моста (на слици), најдужег моста у Европи.
23. децембар — Две особе су погинуле, а десет је повређено у експлозији која се догодила на бензинској пумпи у месту Шепак у Републици Српској.
15. децембар — Женска рукометна репрезентација Холандије освојила је Светско првенство у рукомету победивши Шпанију резултатом 30 : 29.
10. децембар — Шест особа је убијено у пуцњави у болници у Острави на североистоку Чешке.

Друге вести

На данашњи дан

4. јануар

1494 — Штампарија у Цетињу штампала прву књигу на српском језику, „Октоих првогласник“ Ђурђа Црнојевића и штампара Макарија.
1797 — Француски генерал Наполеон I Бонапарта је победио Аустријанце код Риволија у Италији.
1885 — Доктор Вилијем Грант је извршио прву успешну операцију слепог црева.
1948 — Велика Британија признала Бурму као независну републику с првим премијером Такином Нуом.
1951 — Севернокорејске и кинеске трупе су у Корејском рату заузеле Сеул.
1944 — Савезничке снаге у Другом светском рату почеле напад на немачке положаје на Монте Касину
1958 — Совјетски „Спутњик-1“ (на слици), први вештачки сателит лансиран у октобру 1957, распао се и пао на Земљу.

Остали догађаји: 3. јануар ← 4. јануар → 5. јануар

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали?

… да је до сада примећено 67 природних сателита који круже око Јупитера?
… да је сиви соко најбрже живо биће на планети? При обрушавању достиже брзину до 320 km/h.
… да је Тони Ајоми, гитариста Блек сабата, у несрећи изгубио врхове прстију десне руке?
… да је Сао Пауло са 11 милиона становника највећи град јужне Земљине полулопте?
… да је најниже језеро на свету Мртво море? (на слици)
… да је прва званична кошаркашка утакмица одиграна 20. јануара 1892?
… да је Санкт Петербург основан 1703. године?

Друге занимљивости

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 51,5 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,9 милиона на енглеском и преко 628.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 255.984 корисника отворила налог, а од тога је 937 активно. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.