Judaizam

Serija članaka na temu:
Judaizam
Podjele Ortodoksni (moderni)  • Konzervativni Reformistički  • Haredi  • Hasidi Rekonstrukcionistički  • Obnova Rabinski  • Humanistički Karaite  • Samaritanizam Judaistička filozofija Principi vjere  • Minjan  • Kabala Noini zakoni  • Bog  • Eshatologija Mesija  • Odabrani Holokaust  • Halaha  • Kašrut Skromnost  • Cedaka  • Moral  • Musar Tekstovi Tanah (Tora  • Nevim  • Ketuvim) Čumaš  • Sidur  • Pijut  • Zohar Rabinska literatura Talmud  • Midraš  • Tosefta Sveti gradovi Jeruzalem  • Hebron Safed  • Tiberijada Važne ličnosti Abraham  • Izak  • Jakov Mojsije  • Aron  • David  • Solomon Sara  • Rebeka  • Rahel  • Lea Život i društvo Brit  • Bar i Bat Micva  • Šiduk  • Brak Nida  • Naming  • Pidjon HaBen  • Smrt Religijske uloge Rabin  • Rebe  • Hazan Koen  • Mašgia  • Gabaj  • Magid Mohel  • Bet din  • Roš ješiva Institucije Sinagoga  • Mikva  • Gemah  • Ješiva Sakralni objekti Sinagoga  • Mikah Sveti Hram / Tabernakl Ritualni objekti Talit  • Tefilin  • Kipa  • Sefer Tora Cicit  • Mezuza  • Menora  • Hanukia Šofar  • Četiri vrste  • Kitel  • Gartel  • Jad Molitve i ceremonije Šema  • Amida  • Aleinu  • Kol Nidre Kadiš  • Halel  • Ma Tovu  • Havdalah Međureligijski odnosi Hrišćanstvo / kršćanstvo Judeohrišćanstvo / judeokršćanstvo Islam  • Agnosticizam  • Ateizam Povezano Antisemitizam  • Kritike  • Filosemitizam Cionizam  • Anticionizam
v  • r  • u

Judaizam propoveda veru u jednog, bestelesnog i samo duhovnog boga, oca svih ljudi. Ovaj bog predstavlja sveukupnost moralnih savršenstava i od ljudi zahteva ljubav i pravednost. Ime ovog boga je Jahve (ili Jehova) i zbog svetosti ga nije dozvoljeno izgovarati. Jevrejska religioznost ispoljava se u poslušnosti prema “božanskom zakonu”. Ovaj zakon sadržan je u Starom zavetu, odnosno u hebrejskojBibliji. Stari zavet je sintetizovan rukopis od 24 knjige, kanonizovan u Javneu oko 90. godine pre nove ere koji je nastajao skoro čitav milenijum. Pisan je na hebrejskom i delimično na aramejskom jeziku. Govori o istoriji, idejnim i društvenim borbama jevrejskog naroda. Ujedno to je i zbirka verskih i pravnih propisa, kao i starih mitova koje su Jevreji preuzeli od drugih naroda istoka. Stari zavet deli se na tri osnovne grupe: (1) Zakon (hebrejski: Tora, sadrži tzv. Petoknjižje - Pet knjiga Mojsijevih: Knjigu postanja, Knjigu izlaska, Levitski zakonik, Knjigu brojeva i Ponovljeni zakon), (2) Proroci (sadrži: Prve proroke i Poslednje proroke), i (3) Spisi (Psalmi, Knjiga o Jovu, Priče Solomonove, Prva i Druga knjiga dnevnika, Jezdrijina i Nemijina knjiga, Knjiga o Ruti, Pesma nad pesmama, Knjiga propovednika, Plač Jeremijin, Knjiga proroka Danila). Mnogi istraživači smatraju da je Stari zavet prethodna faza u razvoju hrišćanske religije koja je izložena u Novom zavetu.

Pored Tore za verski život Jevreja posebno je važan Talmud (hebrejski: učenje). Talmud je velika jevrejska zbirka posle-biblijskih tumačenja Starog zaveta, obrednih pravila, pravnih propisa, priča i izreka. Sastoji se iz dva dela: Mišina (tekst učenja) i Gemara (objašnjenje učenja). Postoje dva Talmuda: Jerusalimski talmud (priređen oko 450. godine nove ere) i Vavilonski talmud (priređen oko 500. godine).

Za ortodoksnog Jevrejina obavezan je i veliki broj obrednih propisa i propisa o čistoći i ishrani.

Osnivač jevrejske religije je Mojsije (hebrejski Moše, oko 1225. pne.). Praktično jedini izvor za upoznavanje Mojsijevog života, rada i učenja je Biblija, odnosno Stari zavet. Mojsije je bio jevrejski vođa i zakonodavac koji je Jevreje oslobodio egipatskog ropstva i na gori Sinaju dao im dve tablice-zakone koji su postali osnov jevrejske religije. Mojsije zauzima prvo mesto među osnivačima religija , pošto njemu u prilog ide hronološko prvenstvo: Zaratustra, Buda, Konfučije, Isus i Muhamed pojavili su se tek mnogo vekova posle njega. Prema Bibliji, Mojsije je čuvajući stoku na božijoj planini Hereb video u žbunu boga (Jehovu) koji mu je dao moć da vrši čudesna dela i poverio mu misiju - da se vrati svojim plemenima i oslobodi ih od ropstva.

Sinagoga (grčki: skupština, okupljanje) je zgrada u kojoj se obavljaju verske aktivnosti u jevrejstvu.

Rabin (hebrejski: moj učitelj) je jevrejski sveštenik, poglavar verske opštine. Status rabina stiče se dugogodišnjim izučavanjem Biblije i Talmuda.

Rasprostranjenost

Prema podacima iz 1991. godine u svetu ima 17.865.000 pripadnika jevrejske religije. Država Jevreja je Izrael.

• Antisemitizam

Izvori

• Maturski rad Vladimira Dubaica

Eksterni linkovi

Judaizam na Wikimedijinoj ostavi

• The Jewish History Resource Center Project of the Dinur Center for Research in Jewish History, The Hebrew University of Jerusalem
• Judaism 101, an extensive FAQ written by a librarian.
• Microsoft Encarta article on Judaism
• Judaism article from the 1901-1906 Jewish Encyclopedia
• Extensive Collection of Links, from Shamash.org
• Introduction to Judaism from About.com.
• Judaism from ReligionFacts.com.
• Jewish Concepts from the Jewish Virtual Library.
• Choosing Judaism: A Resource Center for Prospective Converts
• judaism, eksterni wiki