Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Ниш

Ниш је највећи град у југоисточној Србији и седиште Нишавског управног округа. На подручју Града Ниша је, према попису из 2011, живело 260.237 становника, док је у самом насељеном месту живело 183.164 становника, па је тако по броју становника Ниш трећи град по величини у Србији (после Београда и Новог Сада).

Налази се 237 километара југоисточно од Београда на реци Нишави, недалеко од њеног ушћа у Јужну Мораву. Град Ниш заузима површину од око 596,73 km², укључујући Нишку Бању и 68 приградских насеља.

Ниш је био административни, војни и трговински центар различитих држава и царстава којима је, током своје дуге историје, припадао. На простору данашњег Ниша, у античком граду Наису рођени су римски цареви Константин Велики и Констанције III. Географски положај Ниша учинио га је стратешки важним и тиме примамљивим градом за многе освајаче. Током историје, територијом на којој се данашњи град налази прошли су Дарданци, Трачани, Илири, Келти, Римљани, Хуни, Авари, а затим и Византинци, Срби, Бугари и Османлије. У више наврата град су заузимали Мађари и Аустријанци. Од Турака је ослобођен 1878. године и од тада се поново налази у саставу Србије, с кратким прекидима у току Првог и Другог светског рата, када је био под окупацијом. Утицај различитих народа који су живели на територији данашњег града Ниша примећује се у културном наслеђу града, пре свега у његовој архитектонској разноврсности.

Саобраћајна инфраструктура на територији Ниша га чини раскрсницом копненог и ваздушног саобраћаја Балкана, (поготово због интензивног саобраћаја ка Турској и Грчкој) и због тога што се на територији Ниша налази међународни аеродром Константин Велики, који носи међународну ознаку INI. Важан је привредни, универзитетски, културни, верски и политички центар Србије. Нишки универзитет, основан 1965. године, има 13 факултета и око 30.000 студената, а град је и седиште Нишке епархије Српске православне цркве.

Град Ниш је од 2004. административно подељен на пет градских општина: Медијана, Палилула, Пантелеј, Црвени Крст и Нишка Бања.

Добар чланак

Игор Ракочевић

Игор Ракочевић (рођен 29. марта 1978. у Београду) је бивши српски кошаркаш. Играо је на позицији бека.

У почетку каријере је био познат са надпросечним одразом и закуцавањима, да би се кроз каријеру прославио као изузетни кошгетер. У каријери је играо за Црвену звезду (у три наврата), Будућност, Минесота тимбервулвсе, Памесу, Реал Мадрид, Таукерамику, Ефес Пилсен и Монтепаски Сијену. Једини је кошаркаш који је три пута био најбољи стрелац Евролиге, и тако заслужио награду Алфонса Форда. Са кошаркашком репрезентацијом СР Југославије освојио је златне медаље на Европском првенству 2001. у Турској и на Светском првенству 2002. у Индијанаполису.

Прошао је све млађе категорије Црвене звезде и као велики таленат клуба заиграо је за први тим у сезони 1994/95. У својој првој сезони био је у саставу на 33 утакмице у којима је постигао 66 поена у свим такмичењима и то са свега 16 година.

Изабрана слика

Лампе петролејке и посуђе за кување на петролеј из музеја млина De Wachter у Холандији, у провинцији Дренте. Некада масовно у употреби, овакве лампе и посуђе и данас се могу видети у домаћинствима у пределима без електричне енергије
(пуна величина: 3.664 × 4.447)

Недавни догађаји

Вести

10. октобар — Нобелова награда за књижевност додељена аустријском књижевнику Петеру Хандкеу (на слици).
9. октобар — Турска војска започела ваздушно-копнену инвазију на подручје Западног Курдистана на северу Сирије.
3. октобар — Најмање четири полицајца су убијена у нападу ножем који се догодио у центру Париза.
2. октобар — 11 особа је убијено, а више од 200 је повређено у окршајима демонстраната са полицијом у Ираку.
29. септембар — Одбојкашка репрезентација Србије освојила је Европско првенство победом у финалу против Словеније са 3 : 1.
28. септембар — Најмање 59 особа погинуло је у поплавама које су, после обилних падавина, погодиле север Индије.
25. септембар — У Пекингу отворен међународни аеродром Дасинг који је са површином од 47 км² и капацитетом од 45 милиона путника годишње највећи аеродром на свету.

Друге вести

На данашњи дан

12. октобар

1492 — Шпански морепловац Кристифор Колумбо први пут је ступио на тло Новог света.
1822 — Бразил је стекао независност од Португалије.
1897 — У Београд су из Беча пренети посмртни остаци Вука Стефановића Караџића, реформатора српског језика, и сахрањени у порти Саборне цркве.
1984 — Током годишње конференције Конзервативне партије у хотелу „Гранд“ у Брајтону, у којем је боравила Маргарет Тачер, експлодирала је бомба коју су подметнули припадници ИРА у којој је погинуло пет особа, а 30 је рањено.
1999 — Војним ударом власт у Пакистану преузео је генерал Первез Мушараф.
2002 — У бомбашком нападу на ресторан и дискотеку на индонежанском острву Бали, погинуле су 202 особе, углавном страни туристи.

Остали догађаји: 11. октобар ← 12. октобар → 13. октобар

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали?

… да је ураган „Денис” подигао потопљени десантни брод дугачак 455 метара, око кога се образовао корални гребен?
… да је једна од најпознатијих српских сликарки, Катарина Ивановић, била прва српска академкиња?
… да за псе постоје електронски „преводиоци” и захваљујући њима господари могу тачно да знају како се њихов љубимац осећа?
… да се некада веровало да се епилепсија може излечити испијањем крви убијених гладијатора (борци у старом Риму који су се борили у аренама против животиња и једни против других)?
… да je преко четири милиона људи широм света заражено ХИВ-ом (вирус хумане имунодефицијенције) (слика) или болује од сиде (синдром стечене имунодефицијенције)?

Друге занимљивости

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 51,1 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,9 милиона на енглеском и преко 625.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 251.311 корисника отворило налог, а од тога је 856 активно. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.