7. јануар
Иди на навигацију
Иди на претрагу
7. јануар је седми дан у години у Грегоријанском календару. 358 дана (359 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји[уреди]
јануар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
28 | 29 | 30 | 31 |
- 1598 — На руски престо је ступио Борис Годунов, после смрти Фјодора I, последњег цара из династије Рјурикович.
- 1610 — Италијански астроном и математичар Галилео Галилеј открио је Јупитерове месеце Ио, Европу, Ганимед и Калисто, данас познате као „галилејски месеци“.
- 1764 — SICULICIDIUM, покољ Секеља у Мадефалви
- 1785 — Џон Џефрис и Жан Пјер Бланшар први су прелетели канал Ламанш балоном напуњеним загрејаним ваздухом.
- 1789 — На првим председничким изборима у САД победио је вођа из Рата за независност Џорџ Вашингтон. Поново је изабран 1792., а 1796. је одбио да се кандидује.
- 1807 — Велика Британија је прогласила блокаду Француске и земаља савезница француског цара Наполеона I Бонапарте.
- 1872 — Изашао је први српски позоришни лист Позориште, који је покренуло Српско народно позориште у Новом Саду. Лист је излазио до 1908.
- 1920 — Трупе белоармејаца руског адмирала Александра Колчака предале се код Краснојарска.
- 1927 — Успостављена је редовна трансатлантска телефонска веза између Лондона и Њујорка.
- 1946 — Западне силе су признале Аустрију у границама из 1937.
- 1953 — Председник САД Хари Труман је објавио да је у САД израђена хидрогенска бомба.
- 1979 — Камбоџански побуњеници су, уз помоћ вијетнамских снага након двонедељне опсаде, заузели Пном Пен и срушили владу Црвених Кмера Пола Пота. Сматра се да је за време режима Црвених Кмера од априла 1975. у Камбоџи убијено или умрло од глади и исцрпљености између милион и два милиона људи.
- 1990 — Криви торањ у Пизи је први пут после 800 година свог постојања затворен за туристе ради рестаурације.
- 1992 — Авион Југословенске народне армије оборио је код Новог Марофа у Хрватској хеликоптер с посматрачима Европске заједнице. Погинуло је свих пет људи у хеликоптеру. Хеликоптер није имао дозволу за прелет.
- 1993 — Муслиманске снаге под командом Насера Орића, су у српском селу Кравица убили преко 40 људи. Све куће су попаљене.
- 1997 — У Алжиру је, у експлозији бомбе коју су у аутобус подметнули исламски екстремисти, погинуло најмање 13 и рањено око сто људи.
- 1998 — Ослободилачка војска Косова, која се прогласила одговорном за серију напада на полицијске станице на Косову и Метохији, преузела је одговорност и за терористичке акције у Македонији, иако је македонско Министарство унутрашњих послова демантовало повезаност ОВК с бомбашким нападима у Македонији.
- 1999 — Сенат САД почео је суђење у поступку смене (импичмент) председнику САД Билу Клинтону, прво после више од 130 година против актуелног шефа државе. Клинтон је био оптужен за кривоклетство и опструкцију правде у афери са бившом приправницом у Белој кући Моником Луински.
- 2002 — француски модни креатор Ив Сен Лоран повукао се из света високе моде. Модну кућу основао је 1962., а прославио се 1966. колекцијом првих смокинга за жене који су постали модни хит.
- 2002 — Приликом ложења божићног бадњака у градском парку у Беранама, у Црној Гори јаке полицијске снаге спречиле су сукоб између присталица Српске православне цркве и непризнате Црногорске православне цркве и ухапсиле више лица.
Рођења[уреди]
- 1844 — Бернадет Субиру, француска светица († 1879)
- 1916 —
- Јордан Николов Орце, македонски народни херој († 1942)
- Паул Керес, естонски шаховски велемајстор († 1975)
- 1928 — Оливера Ђурђевић, пијанисткиња и чембалисткиња, професор Факултета музичке уметности у Београду († 2006)
- 1929 — Мирослав Печујлић, професор Правног факултета и ректор Београдског универзитета († 2006)
- 1931 — Бахрудин - Бато Ченгић, филмски редитељ († 2007)
- 1934 — Новак Килибарда, књижевник и политичар, професор Филозофског факултета у Никшићу
- 1938 — Амфилохије Радовић, митрополит СПЦ
- 1940 — Владица Ковачевић, југословенски и српски фудбалер и тренер († 2016)
- 1946 — Милорад Каралић, југословенски рукометаш
- 1953 — Дитер Хенес, немачки фудбалер
- 1956 — Миладин Шобић, музичар, композитор и текстописац
- 1956 — Никола Никић, босански фудбалер
- 1964 — Николас Кејџ (Николас Копола), амерички филмски глумац
- 1969 — Марко Симоне, италијански фудбалер
- 1974 — Жулен Гереро, шпански фудбалер
- 1975 — Јован Гојковић, српски фудбалер († 2001)
- 1979 — Марко Морденте, италијански кошаркаш
- 1981 — Еден Азар, белгијски фудбалер
- 1985 — Луис Хамилтон, британски аутомобилиста, шампион "Формуле 1"
- 1987 — Стефан Бабовић, српски фудбалер
- 1990 — Грегор Шлиренцауер, аустријски ски-скакач
- 1993 — Филип Хорански, словачки тенисер
Смрти[уреди]
- 1536 — Катарина од Арагона, прва од шест жена енглеског краља Хенрија VIII (* 1485)
- 1932 — Андре Мажино, француски политичар (* 1877)
- 1941 — Роберт Бејден-Поуел, британски официр, оснивач извиђачког покрета у свету. (* 1857)
- 1943 — Никола Тесла, српски научник и проналазач на пољу електротехнике и радио-технике (* 1856)
- 1984 — Исмет Мујезиновић, југословенски и босанскохерцеговачки сликар. (* 1907)
- 1984 — Алфред Кастлер, француски физичар. (* 1902)
- 1988 — Венко Марковски, македонски писац. (* 1915)
- 1988 — Милан Срдоч, филмски и ТВ глумац. (* 1920)
- 1989 — Хирохито, јапански цар (* 1901)
- 1998 — Владимир Прелог, босанско, хрватско, швајцарски хемичар Нобелова награда за хемију 1975. (* 1906)
- 2005 — Здравко Велимировић, југословенски филмски, телевизијски, радио и позоришни редитељ, сценариста и професор филмске режије (* 1930)
- 2007 — Невенка Урбанова, српска глумица (* 1909)
- 2017 — Марио Суареш, бивши португалски председник и премијер (* 1924)
Празници и дани сећања[уреди]
- (1. године) по Грегоријанском календару (25. децембар по Јулијанском календару), по хришћанском предању, рођен је Исус Христос. Овај празник је у ранијој, индоевропској традицији слављен као „дан рађања новог бога/сунца“, а у вези је са зимском краткодневицом. Због разлике у календарима, 7. јануара га славе верници Српске православне цркве и још неких православних цркава (руска и јерусалимска патријаршија, Света гора), док већина осталих хришћана Божић слави 25. децембра.