Главна страна
Фудбалска репрезентација Пољске
Фудбалска репрезентација Пољске (пољ. Reprezentacja Polski w piłce nożnej) представља Пољску у фудбалским такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Пољске. Утакмице игра на Националном стадиону у Варшави.
Једну од најбољих екипа Пољска је имала средином 1970-их. У квалификацијама за Свјетско првенство 1974, изборила је реми са Енглеском на Вемблију и пласирала се. На првенству, Пољска је стигла до полуфинала; у посљедњем мечу групне фазе, у утакмици која је одлучивала финалисту, поражена је од Њемачке 1:0, док је у мечу за треће мјесто савладала Бразил 1:0 и тако дошла до највећег успјеха у историји. Нападач Пољске, Гжегож Лато, освојио је Златну копачку за најбољег стријелца. Треће мјесто освојили су и на СП 1982. у Шпанији, гдје су побиједили Француску 3:2, након што су у полуфиналу поражени од Италије 2:0.
На Олимпијским играма 1972. у Минхену, Пољска је освојила златну медаљу, побједом над Мађарском 2:1. На ОИ 1976. у Монтреалу освојили су сребрну медаљу, у финалу су поражени од Источне Њемачке 3:1; сребрну медаљу освојили су и на Играма 1992. у Барселони, гдје су поражени 3:2 од Шпаније.
Пољска се на Европско првенство први пут пласирала 2008, а затим су се аутоматски квалификовали на ЕП 2012. као домаћини, заједно са Украјином. Оба пута првенство су завршили на посљедњем мјесту у групи. Прву побједу на ЕП остварили су 12. јуна 2016, против Сјеверне Ирске.
Усташе
Усташе су биле хрватска фашистичка ултранационалистичка, клерикална и терористичка организација, коју је основао Анте Павелић 1929. године у Италији. Организација се налазила на челу Независне Државе Хрватске, од априла 1941. до маја 1945. године.
Ослањајући се на Силе Осовине, прије свега на Њемачку и Италију, усташе су у већини случајева копирале њихову унутрашњу структуру и идеологију. У својим ставовима су истицали србофобију и антисемитизам, као и низ теорија којима су оправдавале своје територијалне претензије.
Усташе су организовале и спроводиле геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, оснивајући велики број сабирних логора. Према разним процјенама, током усташког геноцида убијено је између 197.000 и 800.000 Срба, 30.000 Јевреја и 80.000 Рома.
Након ослобођења Југославије, већина главешина усташког покрета је пацовским каналима побјегла у западну Европу и Јужну Америку, гдје су створили мрежу радикалних организација. Питање процјене злочина које су починиле усташе је покренуто током распада Југославије.
Изабрана слика
Требишњица, река понорница која извире близу Билеће у Републици Српској (БиХ) |
Вести
- 13. јун — Кошаркаши Торонто репторса су поразили Голден стејт вориорсе, поставши први канадски тим који је освојио НБА лигу.
- 12. јун — Напади на два нафтна танкера у Оманском заливу додатно су погоршали односе између Ирана и Сједињених Држава.
- 9. јун — Рафаел Надал и Ешли Барти су победници у појединачној конкуренцији на Отвореном првенству Француске у тенису.
- 9. јун — На председничким изборима у Казахстану победио је кандидат владајуће странке „Нур Отан” Касим Жомарт Токајев.
- 3. јун — Због обилних падавина и изливања река, у неколико општина у централној Србији проглашена је ванредна ситуација.
- 1. јун — У финалу Лиге шампиона фудбалери Ливерпула су победили Тотенхем са 2:0.
19. јун
- 1306 — Војска грофа од Пембрука је поразила шкотску војску Роберта Бруса у бици код Метвена.
- 1862 — Конгрес САД забранио ропство на америчким територијама, чиме је поништио пресуду из случаја Скот против Сандфорда.
- 1867 — Републиканци, следбеници Пабла Хуареса, погубили Максимилијана I Хабзбурга, кога је Наполеон III 1864. прогласио за цара Мексика.
- 1961 — Кувајт је прогласио независност од Уједињеног Краљевства (на слици застава Кувајта).
- 1965 — Генерал Хуари Бумедијен војним ударом са власти збацио председника Алжира Ахмеда бен Белу.
- 1991 — Последњи совјетски војници су напустили Мађарску после 45 година дугог присуства.
- 1995 — Чеченски побуњеници ослободили 1.500 талаца које су држали шест дана и напустили болницу у граду Будјоновску на југу Русије, пошто је с руским властима договорен прекид ватре и наставак мировних преговора о Чеченији.
Да ли сте знали?
- ... да је именица доба једина именица средњег рода у српском језику која се у номинативу једнине завршава на слово А?
- ... да је први египатски фараон Менес окончао живот тако што га је убио нилски коњ?
- ... да је Атила Хунски по причи умро од инфаркта у сред љубавног чина?
- ... да је немачки географ Аугуст Цојне први 1808. године употребио појам Балканско полуострво?
- ... да се једино Нобелова награда за мир додељује у Ослу, а остале у Стокхолму?
- ... да је Ролан Гарос пилот који је први прелетео Средоземно море?
- ... да је пециво кроасан пореклом из Аустрије?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.
Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 50,4 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,8 милиона на енглеском и преко 621.000 на српском језику.
Доприноси
Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.
Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 245.691 корисник отворио налог, а од тога је 1.414 активно. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.
Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.
Википедија се налази на серверима Задужбине Викимедија — некомерцијалне организације, која такође управља низом других пројеката
- Викиречник Слободни речник
- Викицитат Слободни цитати
- Викикњиге Слободни уџбеници
- Викизворник Слободна библиотека
- Викивести Слободне вести
- Викиверзитет Слободни материјали за учење
- Викиврсте Директоријум врста
- Медијавики Развој вики софтвера
- Википодаци Слободна база знања
- Викиостава Слободно складиште медија
- Википутовање Слободни водич за путовања
- Мета-вики Координација заједнице и документација