Главна страна
Ђиро д’Италија
Ђиро д’Италија (итал. Giro d'Italia) је етапна бициклистичка трка, једна од три гранд тур трке, сматра се другом најпрестижнијом трком у свету, након Тур де Франса. Обично се одржава у мају, у Италији, а некада пролази кроз суседне државе. Трка је први пут одржана 1909. са циљем да се повећа продаја часописа Газета дело спорт (итал. La Gazzetta dello Sport); ипак, тренутно је организује компанија РЦС Спорт (итал. RCS Sport). Трка није одржавана само за време Првог и Другог светског рата. Првобитно је учешће било дозвољено само Италијанима, а након што је стекао популарност, Ђиро је проширен и учешће је дозвољено возачима широм света. Ђиро је трка у склопу светске бициклистичке уније UCI и тимови који учествују су ворлд тур тимови, са изузетком тимова који добију специјалну позивницу организатора.
Заједно са Тур де Франсом и Вуелта а Еспањом, Ђиро чини најпрестижније бициклистичке трке, гранд тур. Ђиро се обично одржава средином маја и почетком јуна. Рута се мења сваке године, али формат трке остаје исти, возе се најмање два хронометра, а иде се кроз Алпе и Доломите. Као и друга два гранд тура, Ђиро у новијој историји има 21 етапу, уз два дана одмора.
Све етапе су одређене временом, тако да се времена возача сабирају и возач са најмањим временом је лидер генералног пласмана и трке и носи розе мајицу. Поред генералног пласмана, који привлачи највише пажње јер означава и победника трке, на Ђиру се налазе и друге класификације: класификација по поенима за спринтере, брдска класификација за брдаше, класификација за најбољег младог возача за возаче до 25 година, класификација за најагресивнијег возача и тимска класификација. Поред њих, на Ђиру има и других мањих класификација и награда. Етапне победе такође доносе велики престиж и новчане награде и сваки тим долази са својим спринтером у циљу остваривања што више победа.
Марија Терезија
Марија Терезија (њем. Maria Theresia Walburga Amalia Christina; 13. мај 1717 — 29. новембар 1780) је била једини женски владар хабзбуршких посједа и посљедњи члан династије Хабзбург. Владала је као надвојвоткиња Аустрије, краљица Угарске, Чешке, Хрватске, Галиције и Лодомерије, као војвоткиња Мантове, Милана, Парме, Пјаченце и Гвастале и као владарка Аустријске Низоземске и бројних грофовија. Браком је била царица Светог римског царства немачког народа, њемачка краљица, велика војвоткиња Тоскане и кратко војвоткиња Лотарингије.
Постала је владарка после смрти свога оца, цара Карла VI, у октобру 1740. године. Отац јој је Прагматичком санкцијом из 1713. године омогућио да наслиједи његове територије које су се иначе могле наслијеђивати само по мушкој линији и од стране мушкараца. По његовој смрти Саксонија, Пруска, Баварска и Француска, које су Карлу VI обећале да ће подржати Марију Терезију при насљеђивању његових круна, повукле су своја обећања. Пруска је напала Аустрију, што је изазвало осам година дуг сукоб познат као Рат за аустријско насљеђе.
Изабрана слика
Ерупција вулкана Редаут на Аљасци која се десила 21. априла 1990. године. Облак вулканског пепела који се дизао до 9 километара у висину сликан је са суседног полуострва Кенај. |
Вести
- 12. мај — ФК Манчестер Сити освојио је четврту титулу Премијер лиге победом над Брајтоном у последњем колу резултатом 4:1.
- 5. мај — Кандидат Социјалдемократског савеза Македоније Стево Пендаровски победио је у другом кругу избора за председника Северне Македоније.
- 30. април — Јапански цар Акихито је абдицирао у корист свог сина Нарухитa.
- 22. април — Земљотрес у Лузону, на Филипинима, усмртио је најмање 16 људи.
- 21. април — Владимир Зеленски (на слици) изабран је за председника Украјине, након што је у другом кругу убедљиво победио досадашњег председника Петра Порошенка.
- 21. април — У серији експлозија које су потресле цркве и луксузне хотеле у Шри Ланки, погинуло је више од 200 људи, а рањено 560.
- 15. април — Велики пожар избио је у средњовековној катедрали Нотр Дам у центру Париза, а од ватре се срушио и један торањ на цркви.
- 11. април — Војска Судана извела државни удар и ухапсила председника државе Омара ел Башира.
13. мај
- 1779 — Руски и француски посредници су испреговарали мир из Тешена који је окончао Рат за баварско наслеђе.
- 1787 — Први бродови с робијашима кренули из Портсмута према новој колонији у Аустралији, тада кажњеничкој колонији Велике Британије.
- 1848 — У Сремским Карловцима почело заседање Мајске скупштине на којој су делегати 175 црквених општина из Војводине и Србије изабрали Јосифа Рајачића за патријарха, а пуковника Стевана Шупљикца за војводу.
- 1888 — Принцеза Изабела Бразилска је потписала Златни закон, чиме је званично укинуто ропство у Бразилу.
- 1981 — На Тргу Светог Петра у Риму атентатор Мехмет Али Агџа је ранио папу Јована Павла II.
- 1990 — На фудбалској утакмици у Загребу, између загребачког Динама и београдске Црвене звезде, дошло је до опште туче навијача два клуба приликом које је повређено више од стотину особа.
Да ли сте знали?
- ... да јужноамерички велики мравојед може да поједе 30.000 мрава током једног дана?
- ... да је у Француској 1386. једна свиња јавно обешена због убиства детета?
- ... да је прва илустрована књига за децу објављена у Светом римском царству 1658. године?
- ... да човек у просеку трепне око 15.000 пута на дан, и да сваки трептај траје око 0,15 секунди?
- ... да се главни град Еквадора, Кито, сматра за град са најпријатнијом климом на свету? Температура ретко пада испод 8ºC и расте преко 22ºC.
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.
Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 49,9 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,8 милиона на енглеском и преко 619.000 на српском језику.
Доприноси
Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.
Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 243.536 корисника отворило налог, а од тога су 1.224 активна. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.
Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.
Википедија се налази на серверима Задужбине Викимедија — некомерцијалне организације, која такође управља низом других пројеката
- Викиречник Слободни речник
- Викицитат Слободни цитати
- Викикњиге Слободни уџбеници
- Викизворник Слободна библиотека
- Викивести Слободне вести
- Викиверзитет Слободни материјали за учење
- Викиврсте Директоријум врста
- Медијавики Развој вики софтвера
- Википодаци Слободна база знања
- Викиостава Слободно складиште медија
- Википутовање Слободни водич за путовања
- Мета-вики Координација заједнице и документација