Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Панавија торнадо

Панавија торнадо (енгл. Panavia Tornado) је вишенаменски борбени двомоторни авион, 4. генерације, са променљивим углом стреле крила. Заједнички је развијен и произведен, у сарадњи Велике Британије, Западне Немачке и Италије. Реализоване су три основне варијанте: ловац-бомбардер (Торнадо IDS), авион за електронско ратовање и извиђање (Торнадо ECR) и пресретач Торнадо ADV (ПВО варијанта). Програм се одвијао у оквиру Панавија корпорације, мултинационалног састава, који чине британски Бритиш аероспејс (енгл. British Aerospace, BAE), MBB из Западне Немачке и италијанска Аериталија (енгл. Aeritalia). Панавија торнадо је имао свој први лет 14. августа 1974. године, а уведен је у оперативну употребу 1979. године. Због вишенаменских својстава, у стању је да замени неколико различитих врста авиона у ратном ваздухопловству. Краљевско ваздухопловство Саудијске Арабије је купило и увело у своју оперативну употребу 96 авиона Торнадо IDS.

Три нације, поред развоја и производње, организовале су заједничку обуку, одржавање и процес увођења авиона у оперативну употребу у својим јединицама. До развоја и производње Јурофајтера тајфуна, програм авиона „торнадо” је био највећи међудржавни подухват кооперације у Европи, у домену високе ваздухопловне технологије. Борбено је „торнадо” коришћен током Заливског рата, Рата у Босни и Херцеговини, НАТО бомбардовања СРЈ (1999), Рата у Ираку, Рата у Либији (2011) те у епизодним улогама у сукобима у Авганистану и Јемену. За потребе трију земаља, коопераната и Саудијске Арабије — јединог купца, серијски је произведено 992 примерка авиона „торнадо”, укључујући све постојеће варијанте.

Добар чланак

Церска битка

Церска битка (нем. Schlacht von Cer, мађ. Ceri csata), такође знана као и Јадарска битка (нем. Schlacht von Jadar, мађ. Jadar csata), била је битка која је представљала војни сукоб вођен између Аустроугарске и Србије, августа 1914. око планине Цера и неколико села у њеној непосредној околини, те Шапца током ране фазе Српске кампање у Првом светском рату.

Битка је била део прве аустроугарске офанзиве на Србију, а избила је у ноћи 15. августа када су делови српске Комбиноване дивизије I позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама Церске планине. Борбе које су уследиле прерасле су у битку за контролу неколико градића и села у околини планине, као и за контролу Шапца. Морал аустроугарских трупа је 19. августа опао и хиљаде војника се повукло у Аустроугарску, а многи су се и подавили у Дрини бежећи у паници. Срби су 24. августа опет ушли у Шабац, чиме се битка званично завршила.

У току десетодневне битке српски губици су износили 3.000 мртвих и 15.000 рањених. Аустроугарски губици су били знатно већи; било је 8.000 мртвих војника, 30.000 рањених и 4.500 заробљених. Српска победа над бројно надмоћнијим непријатељем је означила прву победу Савезника у Првом светском рату.

Изабрана слика

Стропни мозаик у Маузолеју Гале Плацидије у Равени. Маузолеј се налази на листи Светске баштине.
(пуна величина: 3.935 × 3.135)

Недавни догађаји

Вести

Пандемија ковида 19: Болест; Вирус; Тестирање; Вакцина; Физичко дистанцирање; Изравнавање кривуље; Пандемија по државама

14. август — Земљотрес јачине седам јединица Рихтерове скале погодио је Хаити, епицентар земљотреса био је осам километара од града Пети Труд Нип на дубини од 10 километара.
29. јул — У поплавама у планинској провинцији Нуристан на северу Авганистана настрадало је 150 људи.
20. јул — Милвоки бакси су победили у финалу НБА лиге екипу Финикс санса резултатом 4 : 2. Јанис Адетокумбо (на слици) је проглашен за најкориснијег играча НБА финала.
19. јул — Педро Кастиљо је изабран за 63. председника Перуа.
17. јул — Словеначки бициклиста Тадеј Погачар победник је трке Тур де Франс.
15. јул — Најмање 200 људи је настрадало, а десетине особа се воде као нестале након катастрофалних поплава у Немачкој. Непогоде су погодиле још и Холандију, Белгију и Луксембург.
11. јул — Фудбалска репрезентација Италије постала је првак Европе победом над Енглеском у финалу.
11. јул — Новак Ђоковић је шести пут освојио тениски турнир у Вимблдону победивши у финалу Матеа Беретинија резултатом 3 : 1.

Остале вести

На данашњи дан

15. август

1261 — Михајло VIII Палеолог у Константинопољу је крунисан за византијског цара.
1534 — Шпански монах Игнасио де Лојола основао у Паризу римокатолички језуитски ред, којег је папа Павле III признао шест година касније.
1916 — У бици на Соми у Првом светском рату први пут употребљен британски тенк Марк I.
1947 — Ступио на снагу акт о независности Британске Индије којим су, после 180 година колонијалне владавине Велике Британије, формиране Индијска Унија и Пакистан.
1948 — Јужна Кореја постала независна држава, а за председника је изабран Сингман Ри.
1969 — Почео је Фестивал музике и уметности у Вудстоку.
1975 — У војном пучу убијен председник Бангладеша шеик Шеик Муџибур Рахман.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

... да је електричну столицу изумео зубар?
... да се популарна лутка Барбика презива Милисент Робертс?
... да се пиће Пепси првобитно звало Бредово пиће?
... да се Александер Грејам Бел (на слици) никада није чуо телефоном са својом женом и ћерком из разлога што су биле глувонеме?
... да је писац Марк Твен рођен и умро у години појављивања Халејеве комете?
... да је отварач за лименке изумљен тек после 48 година постојања лименки?

Остале занимљивости

Остали изабрани спискови

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 57 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 648.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 289.822 корисника отворила налог, а од тога је 705 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.