Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Велико ратно острво

Велико ратно острво је речно острво у Београду које се налази на ушћу Саве у Дунав и ненасељено је. Према административној подели припада граду Београду, а налази се на територији градске општине Земун. Године 2005. увршћено је у списак природних добара Србије и дато на управљање ЈКП „Зеленило Београд“.

Највећи део острва прекривен је шумом, а за разлику од орнитофауне и флоре, на простору Великог ратног острва нема много врста сисара, због изолованости и честог плављења.

Први писани траг о острву датира из 1699. године када је оно описано као велико шумовито острво, док најстарији ликовни приказ острва датира из 1514. године. Током историје, острво је више пута мењало назив, а крајем 18. века добило данашњи. Од свог постанка, због значајног стратешког положаја имало је велику улогу у ратним операцијама. Острво је било стратешка тачка са које је Београд нападан и брањен, па је зато добило назив Велико ратно острво.

Данас се око две трећине острва користи као природни резерват за 196 врста птица, од којих су многе угрожене. На северном шпицу налази се мала пешчана плажа Лидо, док је остатак острва заштићен законом и његова урбанизација није дозвољена. Велико и Мало Ратно острво имају, међу очуваним влажним стаништима која се налазе у Београду највећу разноврсност у бројности животињских врста, посебно птица и биљних врста везаних за мочварна станишта. Острво представља тачку највећег биодиверзитета на територији Београда, када је реч о орнитофауни.

Заштићено природно добро Велико ратно острво обухвата две речне аде, Велико и Мало ратно острво, укључујући и спрудове који се могу јавити услед дејства водених струја а повезани су са адама. Велико и Мало ратно острво смештени су између 1172 и 1169 km тока Дунава, са заштитним појасом у ширини од 50 m водене површине, односно 70,1 m водостаја Дунава.

Острво је површине од око 210,66 ha, смештено је између два историјска језгра, београдске тврђаве и земунског средњовековног утврђења и незаменљив је елемент природе у центру Београда.

Добар чланак

Мангрове

Мангрове су тип вегетације која се развија на муљевитим теренима залива, лагуна и ушћа река у тропским областима, а коју карактеришу углавном зимзелене дрвенасте биљке. У областима умереног појаса на овим теренима се налазе слане мочваре.

Велика разноврсност биљних врста се може пронаћи у станишту мангрова, али од признатих 110 врста, само 54 врста у 20 родова из 16 породица чини праве мангрове, тј врсте које се могу пронађи само у природном станишту мангрова и ретко другде. Конвергента еволуција је учинила да многе врсте ових биљака имају слична решења за проблеме различитог салинитета, величине плиме, анаеробна земљиште и интензивно осунчавање које долази од чињенице да оне живе у тропским областима. Биодиверзитет је углавном низак у мангровама — више од 20 врста је ретко.

Изабрана слика

Морски лавови су морски сисари карактеристични по ушним шкољкама, дугим перајима, краткој длаци и способности ходања. Заједно са фокама крзнашицама чине породицу Otariidae, ушатих фоки. Насељавају пространства од субарктичких до тропских вода, изузев сјевера Атлантског океана. Просјечни животни вијек морских лавова креће се између 20 и 30 година. Калифорнијски морски лав у просјеку има масу од око 300 килограма и дужину од 2,4 m. Највећи морски лав је Штелеров морски лав који тежи око 1000 килограма, а дуг је 3 метра.
(пуна величина: 8.688 × 5.792)

Недавни догађаји

Вести

Пандемија ковида 19: Болест; Вирус; Тестирање; Вакцина; Физичко дистанцирање; Изравнавање кривуље; Пандемија по државама

25. јун — Суд у америчкој држави Минесота осудио је бившег полицајца Дерека Шовина на 22 године и шест месеци затвора за убиство Афроамериканца Џорџа Флојда.
24. јун — На Флориди у Мајамију се срушио део стамбене дванаестоспратнице, страдало је 4 људи, а 159 се води као нестало.
24. јун — У торнаду који је погодио неколико градова на југоистоку Чешке, погинуло је најмање 5 особа а преко 200 је повређено.
20. јун — У компанији Слобода Чачак дошло је експлозије током које је троје људи лакше повређено.
13. јун — Новак Ђоковић (на слици) по други пут је освојио Ролан Гарос победивши Стефаноса Циципаса резултатом 3 : 2.
13. јун — Најмање 11 особа је погинуло, а 37 тешко рањено у експлозији гаса у централној Кини.
11. јун — Утакмицом између Турске и Италије почело је шеснаесто Европско првенство у фудбалу.
9. јун — Никола Јокић је постао најкориснији играч регуларног дела НБА лиге.

Остале вести

На данашњи дан

27. јун

1743 — У Рату за аустријско наслеђе британски краљ Џорџ II поразио Французе код Детингена, као последњи владар Велике Британије који је предводио трупе у бици.
1801 — Британске и турске трупе поразиле Французе и заузеле Каиро.
1905 — Морнари Црноморске флоте су се побунили против својих официра и преузели бојни брод Потемкин.
1954 — У Обнинску, близу Москве, отворена прва нуклеарна електрана у свету.
1980 — Италијански Макдонел Даглас DC-9 је експлодирао у ваздуху под неразјашњеним околностима код острва Устика у Тиренском мору (на слици музеј сећања Устика у Болоњи).
1991 — Два дана пошто је Словенија прогласила независност, Југословенска народна армија запосела граничне прелазе према Италији, Мађарској и Аустрији.
1993 — САД с 23 крстареће ракете томахавк бомбардовале седиште ирачке обавештајне службе у Багдаду.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

... да је именица доба једина именица средњег рода у српском језику која се у номинативу једнине завршава на слово А?
... да је први египатски фараон Менес окончао живот тако што га је убио нилски коњ?
... да је Атила Хунски по причи умро од инфаркта у сред љубавног чина?
... да је немачки географ Аугуст Цојне први 1808. године употребио појам Балканско полуострво?
... да се једино Нобелова награда за мир додељује у Ослу, а остале у Стокхолму?
... да је Ролан Гарос пилот који је први прелетео Средоземно море?
... да је пециво кроасан пореклом из Аустрије?

Остале занимљивости

Остали изабрани спискови

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 56,7 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 647.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 287.399 корисника отворило налог, а од тога је 825 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.