Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Здухаћ

Здухаћ, вједогоња, вјетровњак, облачар, градобранитељ, виловити, змајевити или аловити био је у српском народном предању човјек са специјалном способношћу да заштити своје имање, село или крај од временских непогода, као што су олуја, град и обилне кише. Његово дјеловање састојало се у сукобљавању са демонима за које се вјеровало да доносе стихију, или у употреби посебних магијских обреда. Демонским доносиоцима непогоде сматрани су ђаволи, але, аждаје, орлови, црне птице, душе утопљеника и објешењака и др. То су могли бити и сами заштитници од невремена који су имали моћ да управљају кретањем олујних и градоносних облака: одводећи их од својих њива, могли су да их наведу над туђе.

Са доносиоцима непогоде сукобљавали су се људи са урођеном способношћу да им у сну душа напусти тијело, након чега се узносила ка облацима да у борби порази демоне и одагна невријеме. Душа би се затим враћала у тијело, а човјек би се будио знојав и уморан. Често је било вјеровање да се овакви људи рађају у кошуљици. Такви су били здухаћи или стухе У Црној Гори, источној Херцеговини, дијелу Босне и Санџаку, вједогоње у дијелу Црне Горе, те змајевити и аловити људи у источној, средишњој, јужној Србији и Банату. Најчешће су се борили заједно здухаћи једног подручја против туђих здухаћа који су наводили олујне и градоносне облаке над њихову територију. Пораз у овој борби значио је губитак пољске и сточне плодности свог краја, уз истовремено преношење те плодности на подручје побједничких здухаћа. Здухаћи су могли бити и неке домаће животиње. Вједогоње су се за вјетровитих дана тукле по планинама ишчупаним дрвећем, па они који надвладају преотму берићет поражених. Змајевити и аловити борили су се за своје село против ала, демона који су предводили облаке изнад њива да би уништили усјеве. Змајевитим људима приписиване су особине змајева, митских бића која су сматрана за неумољиве борце против ала; постојало је и вјеровање да се они рађају из везе жене и змаја.

Добар чланак

Дука (историчар)

Дука (грч. Δούκας /Дукас/; око 1400 — после 1462), уз Халкокондила, Сфранцеса и Критовула, представник оне групе историчара који су писали после пропасти Византијског царства. Унук је извесног Михаила Дуке, који је живео за време владавине Јована V Палеолога. Потиче од царске породице Дука, а живео је пре и после пада Цариграда под турском влашћу (1453).

Аутор је Византијске историје, писане простим народним грчким језиком, која обухвата период од 1341. до 1462. г., односно од ступања Јована V на престо до турског покоравања Лезбоса. Провео је готово читав свој живот у служби ђеновљанског господара Лезбоса, али није раскрстио са грчким народом. Са искреном жалошћу посматрао је његову фаталну судбину која га је задесила, а његов опис пада Цариграда завршава се „ламентом“. Дукина историја сачувана је и на староиталијанском језику, а оно што је занимљиво у вези са њом јесте да она садржи неке одељке којих нема у грчкој верзији.

У политичком погледу Дука је био латинофил, тј. представник оног дела византијске владајуће класе која је у борби против заговорника потчињења Турцима осећала за потребним да се црквено и политички потчини Западу. У свом поменутом делу пружа обиље података о унутрашњој и спољној ситуацији Византије у периоду током њеног пада.

Изабрана слика

Ветрењаче у Мексику фотографисане у предвечерје. Саграђене су у првој половини 19. века, а за шпанско историјско наслеђе проглашене су 2008. године.
(пуна величина: 14.091 × 9.394)

Недавни догађаји

Вести

Пандемија ковида 19: Болест; Вирус; Тестирање; Вакцина; Физичко дистанцирање; Изравнавање кривуље; Пандемија по државама

16. јануар — Најмање два припадника авганистанских безбедносних снага отворила су ватру и убила 12 колега у провинцији Херат на западу земље.
15. јануар — Википедија је обележила 20. годину постојања.
15. јануар — Холандски премијер Марк Руте и његова влада колективно су поднели оставку због извештајâ о лошем управљању субвенцијама за бригу о деци чиме је угрожена егзистенција више хиљада породица.
15. јануар — Земљотрес на индонежанском острву Сулавеси однео је 42 живота док је повређено више од 800 особа.
14. јануар — Представнички дом америчког Конгреса изгласао је опозив одлазећег америчког председника Доналда Трампа после заузимања зграде Капитола чиме је он постао први председник у историји САД који је опозван два пута.
10. јануар — Најмање четири особе смртно су страдале у Шпанији, којој је олуја Филомена донела незапамћене снежне падавине.
9. јануар — У хаварији индонежанског путничког авиона (на слици), који се срушио непосредно након полетања из Џакарте, страдало је 56 путника и 6 чланова посаде.
6. јануар — Демонстранти који су се окупили у Вашингтону упали су у зграду Конгреса на Капитолу, током нереда петоро људи је изгубило живот.
1. јануар — Осам особа млађе животне доби смртно су страдале у новогодишњој ноћи у викендици у месту Трибистово, у општини Посушје која припада Федерацији БиХ.

Остале вести

На данашњи дан

16. јануар

1547 — У Москви за првог руског цара крунисан Иван IV Грозни.
1653 — Вођа енглеских парламентариста у грађанском рату против монархиста Оливер Кромвел проглашен доживотним лордом-протектором Енглеске, Шкотске и Ирске.
1835 — У великом пожару који је захватио Њујорк уништено 600 грађевина.
1838 — Бури се, током Великог пута, сукобили с племеном Зулу (на слици) и у бици на Крвавој Реци побили 3.000 припадника тог јужноафричког племена.
1969 — У центру Прага чешки студент Јан Палах извршио самоубиство спаљивањем у знак протеста због окупације Чехословачке коју су, по налогу Совјетског Савеза, извршиле чланице Варшавског пакта у августу 1968.
1979 — Шах Ирана Реза Шах Пахлави је напустио земљу под притиском следбеника ајатолаха Хомеинија који су потом преузели власт.
2001 — У покушају државног удара у Демократској Републици Конго убијен председник Лоран Кабила, а дужност председника преузео његов син Жозеф.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да су шах у Европу донели Арапи који су 711. године загосподарили Пиринејским полуострвом?
… да пречник Млечног пута износи око сто хиљада светлосних година и да има око двеста милијарди звезда?
… да је часопис Тајм 1816. године прогласио валцер за неморалну игру?
… да један квадратни метар површине Сунца сија као 600.000 сијалица од 100 вати?
… да је први предак данашњег коња живео пре 50 милиона година и био је дугачак 30, а висок 25 центиметара?
… да је монголски кан и кинески цар Кублај-кан одлазио у лов са 500 соколова и пратњом од 10.000 људи?
… да се ћетен алва прави од једне врсте лана?

Остале занимљивости

Остали изабрани спискови

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 55,6 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 642.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 277.381 корисник отворио налог, а од тога је 996 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.