1933
Иди на навигацију
Иди на претрагу
Миленијуми: | |
---|---|
Векови: | |
Деценије: | |
Године: |
1933 на Викимедијиној остави. |
1933. је била проста година.
Догађаји[уреди]
Јануар[уреди]
- 30. јануар — председник Немачке, фелдмаршал Паул фон Хинденбург, именовао Адолфа Хитлера за канцелара. Истог дана 1937. Хитлер изјавио у Рајхстагу да Немачка повлачи свој потпис са Версајског мировног уговора.
Фебруар[уреди]
- 16. фебруар — У страху од немачких претњи, Чехословачка, Румунија и Југославија, закључивањем пакта о Малој Антанти и стварањем Већа министара, учврстиле савез створен 1920. против покушаја рестаурације Хабзбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске.
- 27. фебруар — У пожару, за који су оптужени комунисти, је изгорео Рајхстаг, зграда немачког парламента.
- 28. фебруар — Адолф Хитлер, дан по паљењу Рајхстага, убедио председника Немачке Паула фон Хинденбурга да потпише Декрет о пожару у Рајхстагу, којим су укинуте личне слободе, слобода говора и штампе и право на окупљање.
Март[уреди]
- 5. март — Националсоцијалистичка радничка партија је на парламентарним изборима освојила већину у немачком Рајхстагу.
- 20. март — Хајнрих Химлер је наредио оснивање логора Дахау и поставио Теодора Ајкеа за заповедника логора.
- 23. март — Рајхстаг је усвојио Закон о посебним овлашћењима, што је омогућило да Адолф Хитлер постане диктатор Немачке.
- 27. март — Јапан иступио из Лиге народа пошто је та организација осудила јапанску окупацију Манџурије.
Април[уреди]
- 1. април — Тек изабрани нацисти предвођени Јулијусом Штрајхером су организовали једнодневни бојкот свих предузећа у Немачкој у власништву Јевреја.
Мај[уреди]
- 10. мај — Нацисти су спалили више од 25.000 књига Маркса, Фројда, Брехта, Ајнштајна и навели да почиње ново раздобље у историји немачке културе.
Јун[уреди]
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Јул[уреди]
- 14. јул — Националсоцијалисти у Немачкој су забранили све опозиционе странке.
- 14. јул — Почела је нацистичка еугеника са усвајањем Закона за спречавање наследно оболелог потомства који је захтевао обавезну стерилизацију сваког грађанина који пати од неког наводног генетског поремећаја.
- 22. јул — Амерички пилот Вајли Пост је постао прва особа која је сама облетела Земљу након скоро осам дана.
Новембар[уреди]
Децембар[уреди]
- Википедија:Непознат датум — август — Даница Томић постала прва жена у Југославији са пилотском дозволом.
Октобар[уреди]
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Новембар[уреди]
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Децембар[уреди]
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Рођења[уреди]
Јануар[уреди]
- 6. јануар — Олег Макаров, совјетски космонаут
- 10. јануар — Френк Синатра, амерички музичар и глумац
- 25. јануар — Коразон Акино, председница Филипина
Фебруар[уреди]
- 3. фебруар — Полде Бибич, словеначки глумац
- 5. фебруар — Милош Милутиновић, југословенски фудбалер и тренер. (†2003.)
- 13. фебруар — Ким Новак, америчка глумица
- 18. фебруар — Јоко Оно, јапанска уметница
- 18. фебруар — Боби Робсон, енглески фудбалер и тренер (†2009.)
Март[уреди]
- 14. март — Квинси Џоунс, амерички музички продуцент
- 18. март — Мајкл Кејн, енглески глумац
Април[уреди]
- 9. април — Жан Пол Белмондо, француски глумац
- 12. април — Монсерат Кабаље, шпански сопран
Мај[уреди]
- 3. мај — Џејмс Браун, афричко-амерички певач и текстописац.
- 3. мај — Стивен Вајнберг, амерички физичар
- 23. мај — Џоан Колинс, енглеска глумица
- 24. мај — Александар Христовски, македонски песник и преводилац. (†2000.)
Јун[уреди]
- 6. јун — Хајнрих Рорер, швајцарски физичар
- 11. јун — Џин Вајлдер, амерички глумац
- 15. јун — Мухамед-Али Раджаи, ирански политичар
- 19. јун — Виктор Патсајев, совјетски космонаут
- 25. јун — Алваро Сиза, португалски архитекта.
Јул[уреди]
- 7. јул — Дејвид Макало, амерички историчар
- 12. јул — Олга Познатов, српска глумица (†1996.)
- 24. јул — Џон Анистон, амерички глумац
Август[уреди]
- 1. август — Антонио Негри, италијански филозоф
- 7. август — Елинор Остром, америчка економисткиња
- 14. август — Рихард Ернст, швајцарски физико-хемичар.
- 16. август — Стјуарт Руса, амерички астронаут
- 17. август — Џин Кранц, амерички ваздухопловни инжењер
- 18. август — Роман Полански, француско-пољски редитељ и сценариста
- 22. август — Силва Кошћина, италијанска глумица
- 25. август — Том Скерит, амерички глумац
Септембар[уреди]
- 5. септембар — Кармен Салинас, мексичка глумица и политичарка
- 10. септембар — Јевгениј Хрунов, совјетски космонаут
- 30. септембар — Мишел Аун, либански политичар
Октобар[уреди]
- 2. октобар — Џон Гердон, британски биолог
- 17. октобар — Вилијам Андерс, амерички астронаут
Новембар[уреди]
- 10. новембар — Роналд Еванс, амерички астронаут
- 14. новембар — Фред Хејз, амерички астронаут
Децембар[уреди]
- 20. децембар — Рик ван Лој, белгијски бициклиста.
- 23. децембар — Акихито, цар Јапана од 1989.
Смрти[уреди]
Јануар[уреди]
- 5. јануар — Калвин Кулиџ, амерички политичар
- 21. јануар — Џорџ Мур, ирски књижевник
- 31. јануар — Џон Голсворди, енглески књижевник
Фебруар[уреди]
- 3. фебруар — Васа Ешкићевић, српски сликар
Март[уреди]
- 16. март — Алфред Хар, мађарски математичар
Јун[уреди]
- 20. јун — Клара Цеткин, немачка политичарка
Август[уреди]
- 3. август — Динко Шимуновић, хрватски књижевник
- 23. август — Адолф Лос, аустријски архитекта (*1870.)
Септембар[уреди]
- 7. септембар — Едвард Греј, британски политичар
- 8. септембар — Фејсал I од Ирака, ирачки краљ
- 28. септембар — Александер фон Кробатин, аустроугарски фелдмаршал
Октобар[уреди]
- 5. октобар — Николај Јуденич, руски генерал
- 29. октобар — Џорџ Бенџамин Лакс, амерички сликар
Новембар[уреди]
Децембар[уреди]
- 17. децембар — Оскар Поћорек, аустроугарски генерал
Дани сећања[уреди]
Нобелове награде[уреди]
- Физика — Ервин Шредингер и Пол Дирак
- Хемија — Награда није додељена
- Медицина — Томас Хант Морган
- Књижевност — Иван Алексејевич Буњин
- Мир — Норман Ејнџел (УК)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године