Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Клима Африке

Клима Африке је формирана на основу њеног географског положаја, рашчлањености рељефа, затим утицаја опште циркулације атмосфере и кретања морских струја. Сматра се „жарким“ континентом, зато што већи део њене површине лежи у оквиру изотерме од 20° С. Највише температуре забележене су у северном делу, у пустињи Сахари и прелазе 40 степени Целзијуса. Будући да екватор пресеца Африку скоро по средини, у северном и јужном делу развили су се претежно равномерно екваторијални, субекваторијални, тропски и суптропски климат.

Савремене климатске одлике афричког континента, формирале су се током палеогена и неогена, па се данашњи распоред и карактеристике мало разликују од тадашњих. Највиша измерена температура у Африци износила је +57,8° С (Азизија, Либија), а најнижа —24 (Ефран, Мароко). Највише падавина забележено је у месту Дебунџа у Камеруну (преко 10.000 милиметара), а најмање у Судану, место Вади Халфа, само 2,5 mm.

Добар чланак

Први крсташки рат

Први крсташки рат (1096—1099) био је војни поход хришћана из Европе, чија је сврха била да помогне Византијском царству у борби против Селџука, и да отму Јерусалим и Свету земљу из руку муслимана.

Покренуо га је папа Урбан II на црквеном сабору у француском граду Клермону који се одазвао на молбу византијског цара Алексија I Комнина за помоћ у борби против Турака. Папин позив доводи до масовних миграција из западне Европе на исток и освајања нових територија. На пут за Јерусалим су отишли племићи, сељаци и сиромашни, копном и морем.

У јулу 1099. су освојили Јерусалим и тако постигли званични циљ. На темељима војних успеха створене су прве крсташке државе, а у самом Јерусалиму су створени први витешки редови. Ово је једини крсташки рат који је испунио задати циљ, освајање Јерусалима.

Изабрана слика

Вајар Војин Бакић ради у свом атељеу. Фотографија из 1956. године
(пуна величина: 750 × 750)

Недавни догађаји

Вести

30. април — Јапански цар Акихито је абдицирао у корист свог сина Нарухитa.
22. април — Земљотрес у Лузону, на Филипинима, усмртио је најмање 16 људи.
21. април — Владимир Зеленски (на слици) изабран је за председника Украјине, након што је у другом кругу убедљиво победио досадашњег председника Петра Порошенка.
21. април — У серији експлозија које су потресле цркве и луксузне хотеле у Шри Ланки, погинуло је више од 200 људи, а рањено 560.
15. април — Велики пожар избио је у средњовековној катедрали Нотр Дам у центру Париза, а од ватре се срушио и један торањ на цркви.
11. април — Војска Судана извела државни удар и ухапсила председника државе Омара ел Башира.
11. април — Творац Викиликса, Џулијан Асанж, ухапшен је у Лондону након што му је Еквадор укинуо азил после седам година.
10. април — Научници окупљени око глобалне групе телескопа Event Horizon Telescope објавили су прву директну фотографију масивне црне рупе у галаксији Messier 87.

Друге вести

На данашњи дан

2. мај

1566 — Шкотски свештеник Џон Нокс се вратио у Шкотску из изгнанства да води Шкотску реформацију.
1876 — У Бугарској је избио Априлски устанак против османске владавине.
1941 — Уједињено Краљевство је започело Англо-ирачки рат да би вратило на власт регента Абда ел Илаха збаченог у државном удару у априлу.
1945 — Генерал Хелмут Вајдлинг, командант немачких трупа у Берлину је предао град совјетским војницима предвођеним маршалом Георгијем Жуковим, чиме је окончана битка за Берлин.
1982 — ХМС Конкерор је током Фолкландског рата потопио аргентинску лаку крстарицу Генерало Белграно, једини брод који је у борби потопила нуклеарна подморица.
1995 — Шест особа погинуло, а 176 рањено када су пројектили крајишких Срба погодили центар Загреба.
1999 — Авијација НАТО у нападима на Југославију употребила „графитне бомбе” које су изазвале распад електроенергетског система у Србији. Око 70 одсто територије Србије остало у мраку.

Остали догађаји: 1. мај ← 2. мај → 3. мај

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали?

... да су прве модерне Олимпијске игре одржане у Атини 1896. године, на којима је учествовао 241 такмичар из 14 земаља?
... да је најлон прво вештачко влакно које је направио човек (1938. године)?
... да је Кип слободе највећа статуа од кованог бакра на свету?
... да је најбржа риба лепезаста сабљарка, која достиже брзину од 109 km/h?
... да теобромин, супстанца из чоколаде, може бити смртоносна за пса?
... да запремина слепог црева код коња може да достигне и до 90 литара.

Друге занимљивости

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 49,9 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,8 милиона на енглеском и преко 619.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 242.890 корисника отворило налог, а од тога је 1.330 активно. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.