Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Карло V, цар Светог римског царства

Карло V Хабзбуршки, такође Карлос I од Шпаније (24. фебруар 1500. Гент, Фландрија — 21. септембар 1558. манастир Јусте, Шпанија) био је један од најмоћнијих владара у историји Европе. Припадао је династији Хабзбург. Огромно подручје које је добио у наследство, била је последица уједињавања династија и њихових земаља по бројним рођачким линијама.

Био је син Хуане Луде и Филипа Лепог, и унук Максимилијана I од Аустрије и Марије од Бургундије са очеве стране, од којих је наследио Холандију, Аустрију и право на престо Светог римског царства. Са мајчине стране, био је унук Католичких краљева, Изабеле I од Кастиље и Фернанда II од Арагона (династија Трастамара), од којих је наследио кастиљански и арагонски престо, Напуљ, Сицилију, Сардинију, Малту, Канарска острва и Западне Индије (како су се у то доба звале америчке колоније).

Карло V је био последњи немачки цар који је гајио средњовековни сан о универзалној монархији. Овој његовој амбицији су се супротставили француски владари Франсоа I и Анри II, продор Османског царства у централну Европу, али и верски потреси који су погодили Европу, 1517, са појавом Реформације. Уморан и обесхрабрен, одрекао се својих владарских прерогатива и повукао у манастир.

Добар чланак

Драгутин Калор Милодановић

Калор, односно Драгутин Милодановић (Суботица, 1847 — Београд, 25. фебруар / 9. март 1883), био је буњевачко-српски новинар, уредник и издавач „Мисечне кронике“ (1872—73), а потом и „Суботичког гласника“ (1873—76). Као добровољац узео је учешћа у српско-турским ратовима 1876—78, да би се по окончању ратног дејства скрасио у Београду, у којем је остао до краја живота (1883).

Како преноси Душан Петровић, аутор Милодановићеве биографије, Милодановић је био једна врло симпатична појава: одушевљени патриота, који је правилно схватио потребе буњевачког племена. Он се својски искрено старао, често упркос недаћама које су му у раду сметале, да задовољи потребама својих сународника.

Изабрана слика

Лисјен Емар на Тур де Франсу (1973)
(пуна величина: 2.437 × 3.688)

Недавни догађаји

Вести

18. фебруар — Српски тенисер Новак Ђоковић и америчка гимнастичарка Симон Бајлс проглашени су за најбоље спортисте света на додели награда Лауреус академије.
16. фебруар — Председник САД Доналд Трамп прогласио је ванредно стање како би добио приступ милијардама долара за изградњу зида дуж америчко-мексичке границе.
13. фебруар — Најмање 15 особа погинуло је у саобраћајној несрећи на путу Скопље—Тетово, код места Ласкарци у Северној Македонији.
13. фебруар — НАСА је објавила званично окончање истраживачке мисије „Опортјунити” на Марсу.
6. фебруар — Француски председник Емануел Макрон прогласио је 24. април Даном сећања на жртве Геноцида над Јерменима.
4. фебруар — У финалу 53. Супербоула екипа Њу Ингланд патриотса победила је Лос Анђелес рамсе са 13 : 3.
2. фебруар — Египатски археолози открили су фараонску гробницу са 50 очуваних мумија код града Минја јужно од Каира.
1. фебруар — Фудбалери Катара освојили су прву титулу првака Азије победивши у финалу Јапан резултатом 3 : 1.

Друге вести

На данашњи дан

25. фебруар

1570 — Папа Пије V екскомуницирао је енглеску краљицу Елизабету I због њене подршке протестантизму и англиканској цркви.
1921 — Црвена армија је напала Грузију, заузела Тбилиси и прогласила нову Грузијску ССР.
1948 — Принудивши премијера Едварда Бенеша да прихвати оставке некомуниста у влади, комунисти су у Чехословачкој преузели власт.
1954 — Египатски председник Мохамед Нагиб, принуђен да поднесе оставку, а сву власт је као премијер и председник Револуционарног савета преузео Гамал Абдел Насер.
1956 — На завршетку 20. конгреса Комунистичке партије СССР, Никита Хрушчов прочитао је Тајни реферат, у којем је изложио последице Стаљинове владавине и култа личности.
1968 — Јужнокорејски војници су убили 135 ненаоружаних становника села Ха Мај у јужновијетнамској покрајини Кванг Нам.
1986 — Филипински председник Фердинанд Маркос, поднео оставку под притиском побуњеног народа, војног врха, и уз подстицај САД које су дотада подржавале његову диктаторску владавину.

Остали догађаји: 24. фебруар ← 25. фебруар → 26. фебруар

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали?

... да је Кеопсова пирамида када је изграђена била висока 147 m, али да због улегнућа тла и разрушености њена висина сада износи 137 m?
... да реч Хималаји на санскриту значи боравиште снега?
... да је 1. децембар светски дан борбе против сиде, а црвена трака симбол солидарности са оболелима од ХИВ-а?
... да су сви лабудови у Енглеској власништво краљице?
... да острига током живота може да мења пол колико год пута то жели?
... да мува живи у просеку око месец дана?

Друге занимљивости

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 49,6 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,8 милиона на енглеском и преко 615.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 238.459 корисника отворило налог, а од тога је 888 активно. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.