Главна страна

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

609.704 чланка на српском

Сјајан чланак

Рајнхард Тристан Еуген Хајдрих (нем. Reinhard Tristan Eugen Heydrich; Хале, 7. март 1904 — Праг, 4. јун 1942) био је СС-обергрупенфирер, шеф Главног безбедносног уреда Трећег рајха и гувернер Чешке и Моравске. Најпознатији надимак био му је Прашки касапин.

Историчари га сматрају једном од најмрачнијих личности у нацистичкој врхушци; Адолф Хитлер га је назвао „човеком са гвозденим срцем“. Био је оснивач и шеф Зихерхајтдинста (СД), обавештајне организације која је била задужена за проналажење и неутрализацију отпора Нацистичкој партији помоћу хапшења, депортација и убистава. Учествовао је у организацији Кристалне ноћи, серије координисаних напада на Јевреје широм Нацистичке Немачке и делова Аустрије између 9. и 10. новембра. Напади, које су извели СА јуришници и цивили, били су увертира за Холокауст. По доласку у Праг, Хајдрих је покушавао да елиминише опозицију нацистичкој окупацији сузбијајући чешку културу и депортујући и убијајући чланове чешког покрета отпора.

Општеприхваћено мишљење је да је Хајдрих био један од архитеката Холокауста тиме што је водио конференцију у Ванзеу која је направила планове за истребљивање свих европских Јевреја. Године 1942. Хајдриха су у операцији Антропоид убили чехословачки партизани који су радили за британски СОЕ на шта је Хитлер узвратио убиством 1.300 Чеха у селу Лидице.

...даље...

остали сјајни чланци ...

Добар чланак

Александар Ђорђевић — Саша (Београд, 26. август 1967) је бивши југословенски и српски кошаркаш а сада кошаркашки тренер. Тренутно је селектор Кошаркашке репрезентације Србије.

У својој каријери играо је за Партизан, Олимпију Милано, Фортитудо, Портланд Трејлблејзерсе, Барселону, Реал Мадрид и Скаволини Пезаро. Освојио је два првенства Југославије (1987. и 1992), два купа Југославије (1989. и 1992), три првенства Шпаније (1997, 1999. и 2000), три Купа Радивоја Кораћа (1989, 1993. и 1999) те Куп европских шампиона 1992.

Одиграо је 108 утакмица у дресу репрезентације Југославије, са којом је освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996, злато на Светском првенству 1998, злата Европских првенстава 1991, 1995. и 1997, као и бронзу 1987. године. Ђорђевић се памти по својим тројкама у последњој секунди у финалу Купа европских шампиона 1992. године (за Партизан) као и на утакмици против Хрватске (за репрезентацију Југославије) на Европском првенству 1997. године. 1995. примио је Златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југославији, a Југословенски олимпијски комитет му је доделио награду за најбољег мушког спортисту. 2008. године УЛЕБ га је изабрао међу 50 људи који су најзаслужнији за развој кошарке у Европи.

Играчку каријеру је завршио 3. јула 2005. године; убрзо се отиснуо у тренерске воде и постао шеф стручног штаба италијанских прволигаша Армани Џинс Милано и Бенетон Тревиза, пре него што је у децембру 2013. дошао на место селектора A репрезентације Србије. Један је од југословенских амбасадора добре воље и оснивач хуманитарне организације „Група 7”.

...даље...

остали добри чланци ...

Изабрана слика

Разбијена сијалица са жарном нити непосредно под напоном
(пуна величина: 1.882 × 2.827)

остале изабране слике ...

Вести

24. август — Две особе су преминуле након цурења отровног гаса из противпожарног апарата у згради Народне библиотеке у Београду.
23. август — Две особе су страдале у судару возова код Доње Јабланице, општина Јабланица.
14. август — Крај Ђенове на северу Италије се урушио надвожњак приликом чега је страдало 35 људи.
12. август — У експлозији у провинцији Идлиб на северозападу Сирије погинуло је 69 људи.
4. август — При рушењу хеликоптера Ми-8 у Краснојарском крају у Русији страдало је 18 особа.
2. август — Због цурења гаса у хидроелектрани код Бихаћа страдало је троје људи а једна особа је теже повређена.
29. јул — Најмање 14 људи је погинуло а 164 повређено у земљотресу јачине 6,4 јединица Рихтерове скале на туристичком индонежанском острву Ломбок.
29. јул — Велшки бициклиста Герент Томас (на слици) победник је Тур де Франса 2018.

На данашњи дан

1071. — У бици код Манцикерта Селџуци су поразили Византијску војску цара Романа IV Диогена, после које су завладали централном Анадолијом.
1346. — У бици код Кресија у Стогодишњем рату енглеска војска краља Едварда III је комбинацијом новог оружја (велшки лук) и технике победила много бројнију француску војску краља Филипа VI.
1789. — Национална уставотворна скупштина је усвојила Декларацију о правима човека и грађанина.
1883. — Почела је ерупција вулкана Кракатау „(на слици)“ између Јаве и Суматре, у којој је током два дана две трећине острва одлетело у ваздух, а од цунамија и ерупције погинуло је 36.000 људи.
1939. — Југословенски премијер Драгиша Цветковић и вођа Хрватске сељачке странке Влатко Мачек потписали су споразум којим је установљена Бановина Хрватска.
1990. — У експлозији у јами „Добрња-југ“ рудника Крека у Тузли, погинуло је 180 рудара.
1999. — Русија је бомбардовања чеченских положаја, као одговор на инвазију Дагестана деветнаест дана раније, започела Други чеченски рат.

Остали догађаји: 25. август ← 26. август → 27. август

Да ли сте знали...

... да слепи мишеви увек скрећу налево када излазе из пећине?
... да у просеку 100 људи годишње умре од гушења хемијским оловкама?
... да је двобој у Парагвају легалан ако су обе стране добровољни даваоци крви?
... да бубашваба може живети до 9 дана без главе пре него што умре од глади?
... да је брод ХМХС Британик, из исте класе као и РМС Титаник, такође потонуо након што је налетео на мину?

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи невладина и непрофитна организација „Задужбина Викимедија”. У овом тренутку Википедија има више од 48,5 милиона чланака на 295 језика, од чега је преко 5,7 милиона написано на енглеском, а преко 609.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 228.091 корисник отворио налог, а од тога је 696 активно. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.