Главна страна

Добро дошли на Википедију, слободну енциклопедију коју и Ви можете да уређујете. 377.728 чланака на српском 929 активних корисника Пријављивање Упутства Најчешће постављана питања Садржај Песак Трг Речник Остали језици Донације

Сјајан чланак Гладијатори (лат. gladiatōrēs) су били борци у старом Риму који су се борили у арени против животиња и једни против других. Термин „гладијатор“ потиче од речи „гладијус“ (лат. gladius), кратког римског мача за бодење и сечење. Гладијаторске борбе су у Риму уведене у првој половини 3. века п. н. е. у склопу погребних свечаности, као обред жртвовања људских живота сенкама покојника. У првој забележеној борби 264. п. н. е. борила су се само три пара. Крајем 2. века гладијаторске борбе су постале веома популарне представе које су цареви поклањали свом народу. Првобитно су се изводиле у Форуму, а касније у амфитеатрима широм Римског царства. Најпознатији амфитеатар је свакако римски Колосеум. Гладијатори су могли да буду робови или ратни заробљеници који су били обавезни да се боре, криминалци који су хтели да побегну од смртне казне, или слободни људи који су хтели на тај начин да зараде и да се извуку из сиромаштва. ...даље... остали сјајни чланци ... Добар чланак Коста Стојановић (Алексинац, 2. октобар 1867 — Београд, 3. јануар 1921) био је научник из области математике, физике, механике, социологије и економије. Сматра се утемељивачем математичке економије и претечом кибернетике у Србији. Сарађивао је са великим бројем стручних и књижевних часописа, као што су: „Српски књижевни гласник“, „Глас српске академије наука“ и „Дело“. Био је професор Велике школе и Београдског универзитета. Поред универзитетске, имао је и богату политичку каријеру. Налазио се на важним државним и политичким положајима, осам пута је биран за министра у Краљевини Србији и Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Рођен је у Алексинцу, од мајке Стеване и оца Тривуна (или Трифуна) Трпковића, трговца пореклом из села Маловишта код Битоља. Презиме Стојановић, по старом словенском обичају, Коста је добио као патроним по деди Стојану, Тривуновом оцу. ...даље... остали добри чланци ... Изабрана слика Тојота приус (2017) (пуна величина: 3.795 × 2.151) остале изабране слике ...

Вести 31. децембар: Влада Костарике је саопштила да се срушио авион у којем је било 12 особа. 28. децембар: У самоубилачком нападу у Кабулу убијено је најмање 40 људи. 26. децембар: Некадашњи фудбалер Џорџ Веа победио је у другом кругу председничких избора у Либерији. 23. децембар: Најмање 180 људи је погинуло, а на десетине се воде као нестали, након што је тропска олуја погодила јужни дио Филипина. 22. децембар: Олимпијски комитет Србије је за најбоље српске спортисте у 2017. прогласио теквондисткињу Милицу Мандић и кајакаше Миленка Зорића и Марка Томићевића. 20. децембар: Кошаркашки савез Србије је за најбоље појединце у текућој години прогласио Богдана Богдановића и Јелену Миловановић. 17. децембар: Себастијан Пињера (на слици) победио је у првом кругу председничких избора у Чилеу. Скорашње смрти: Михај Румунски Ким Џонг-Хјун Брус Макендлес На данашњи дан 1777. — Америчка снаге под командом генерала Џорџа Вашингтона су поразиле британску војску у бици код Принстона. 1868. — У Јапану је укинута институција шогуна и почела „Меиџи обнова“. 1919. — На Париској мировној конференцији, емир Фејсал I је потписао споразум са ционистичким вођом Хаимом Вајцманом о образовању јеврејске државе у Палестини и арапске државе у већем делу Блиског истока. 1924. — Енглески египтолог Хауард Картер у Долини краљева у близини Луксора у Египту нашао саркофаг фараона Тутанкамона. 1925. — Бенито Мусолини је објавио да преузима диктаторска овлашћења над Италијом. 1990. — Панамски генерал Мануел Норијега предао се трупама САД после 10 дана проведених у ватиканској амбасади. 1994. — У Сибиру се срушио руски путнички авион Тупољев Ту-154, при чему је погинуло свих 124 путника и чланова посаде. Остали догађаји: 2. јануар ← 3. јануар → 4. јануар Да ли сте знали... … да је до сада примећено 67 природних сателита који круже око Јупитера? … да је сиви соко најбрже живо биће на планети? При обрушавању достиже брзину до 320 km/h. … да је Тони Ајоми, гитариста Блек сабата, у несрећи изгубио врхове прстију десне руке? … да је Сао Пауло са 11 милиона становника највећи град јужне Земљине полулопте? … да је најниже језеро на свету Мртво море? (на слици) … да је прва званична кошаркашка утакмица одиграна 20. јануара 1892? … да је Санкт Петербург основан 1703. године?

Портали  Астрономија     Биографија     Биологија     Ваздухопловство     Видео-игре     Војска     Географија     Екологија     Еротика и порнографија     Информатика и рачунарство     Историја     Књижевност     Кулинарство     Лингвистика     Математика     Медицина     Музика     Птице     Спорт     Уметност     Физика     Филм     Хемија     остали портали ...

Википедија Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера. Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи невладина и непрофитна организација „Задужбина Викимедија”. У овом тренутку Википедија има више од 47 милиона чланака на 295 језика, од чега је преко 5,5 милиона написано на енглеском, а преко 377.000 на српском језику.

Доприноси Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница. Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница До сада је на српској Википедији 212.346 корисника отворило налог, а од тога је 929 активно. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина. Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.

Пројекти Остава Речник Вeсти Цитат Изворник Књиге Путовање Универзитет Подаци Врсте Мета Инкубатор Медијавики Лабораторија

Односи са јавношћу Контакт